Učesnici konferencije: Ubrzati evropske integracije Zapadnog Balkana da bi se sprečila nestabilnost
Grupa predstavnika akademske zajednice i nevladinog sektora iz zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije pozvala je na ubrzanje evropskih integracija, ocenivši da bi sve države regiona trebalo da budu primljene u Uniju do 2025. godine jer je to jedini način da se spreče dalje podele i politička nestabilnost.
Učesnici konferencije "(Pogrešne) percepcije Evropske unije na Zapadnom Balkanu" u Beogradu su objavili "Hitan poziv na akciju" u kojem su naveli da je u svetlu ukrajinske krize sada "najpovoljniji trenutak da se ubrza članstvo Zapadnog Balkana".
"Danas smo na prekretnici. Ruska invazija na Ukrajinu nosi rizik po ceo Zapadni Balkan i njene posledice se već osećaju, tako da je potrebno da se pojača učešće Zapadnog Balkana u strateškom promišljanju evropske bezbednosti", naveli su potpisnici dokumenta.
Prema njihovom mišljenju, među najvećim preprekama integracije Zapadnog Balkana u EU su razlike u percepcijama na obe strane.
"Danas je veća nego ikad razlika između onoga šta političari i građani Zapadnog Balkana misle o EU i šta političari i građani članica EU misle o Zapadnom Balkanu", naveli su učesnici konferencije, istakavši da se te percepcije mogu promeniti.
Oni su naglasili da za zemlje Zapadnog Balkana ne postoji alternativa članstvu u EU, a da je izbor između EU i drugih aktera, uključujući Rusiju, Kinu i Ujedinjene Arapske Emirate, "lažna dilema", jer je je Zapadni Balkan snažno integrisan sa EU.
Dalje navode da EU i Zapadni Balkan imaju mnoge zajedničke interese koji često nisu dovoljno prepoznati, uključujući u oblastima bezbednosne politike, migracija, životne sredine, trgovine, energetike i transportne infrastrukture.
"EU bi trebalo otvoreno da prizna da je poptuna integracija Zapadnog Balkana u EU geostrateška investicija u stabilnu Uniju, zarad sopstvenih političkih, bezbednosnih i ekonomskih interesa", istakli su učesnici konferencije.
Takođe su naveli da su koristi od ulaska zemalja regiona u EU mnogo veće od troškova njihovog ostanka izvan Unije, a da bi troškovi njihovog ulaska bili zanemarljivi u smislu budžetskih implikacija ili uticaja na donošenje odluka, s obzirom da ceo region ima 18 miliona stanovnika, što je četiri odsto sadašnje populacije EU.
"Ovo je region mogućnosti, a ne rizika", ocenili su.
Takođe, dodali su, kada zemlje regiona postanu članice biće mnogo lakše prelaziti granice, ublažavajući "remetilačku nacionalističku retoriku", s obzirom da će svi Albanci, Bošnjaci, Hrvati, Makedonici, Crnogorci i Srbi postati građani EU.
"Sve zemlje Zapadnog Balkana treba da uđu u EU zajedno do 2025", bez obzira na razlike u trenutnom statusu pojedinačnih zemalja, ocenili su učesnici konferencije.
Da bi se to omogućilo, prema njihovom mišljenju, mora se naći inovativno rešenje zbog različitih stavova članica EU prema proširenju, kao na primer odlučivanje kvalifikovanom većinom da bi se izbeglo stavljanje veta pojedinačnih zemalja na buduća proširenja.
"Omogućavanje članstva u EU za sve zemlje Zapadnog Balkana je jedini način da se izbegnu dalje podele i politička nestabilnost", naveli su potpisnici.
Odlaganje njihovog ulaska u EU, ocenili su, može samo dovesti do daljeg nazadovanja u procesu reformi.
Tokom proteklih 10 godina, umesto približavanja došlo je do udaljavanja zemalja Zapadnog Balkana od članica EU u socio-ekonomskom i političkom smislu, a građani regiona su sve više razočarani Unijom.
"Nezadovoljstvo građana koriste desničarske antievropske partije da stvore još veći zid između Zapadnog Balkana i Evropske unije", navodi se u pozivu učesnika konferencije.
Takođe se ističe da iako su neke države Zapadnog Balkana istorijski, kulturno, verski povezane s Rusijom, to ne znači da njihovi građani ne osuđuju ruski napad na Ukrajinu.
Dodaje se i da bi većina građana na referendumu podržala članstvo u EU, mada je sve više onih koji ne veruju da će se to ikad desiti.
Na konferneciji koju su organizovali univerziteti Peruđe, Beograda i Zagreba, u okviru Projekta Žan Mone (Erazmus plus) Evropske unije učestvovali su predstavnici iz šest zemalja Zapadnog Balkana, Hrvatske, Italije, Francuske, Nemačke i Velike Britanije.
(Beta, 18.04.2022)
