Званичник ЕК на седници АФЕТ: Напредак Србије ка ЕУ зависи од односа према Русији

Став Београда о руској агресији на Украјину могао би да утиче на процес европских интеграција Србије, изјавио је данас званичник Европске комисије (ЕК) Мајкл Милер пред Спољнополитичким одбором Европског парламента (АФЕТ).

Током расправе о нацрту резолуције ЕП којом се Србија позива да усклади политику са спољнополитичким одлукама и ставовима ЕУ, укључујући увођење санкција Русији, Милер је казао да напредак Србије у приступним преговорима са ЕУ зависи од владавине права и дијалога са Приштином, али и увођења санкција Русији, преноси Радио Слободна Европа.

"Дошло је до веома значајне еволуције у геополитичком контексту и став Србије о агресији Русије на Украјину биће суштински елемент који треба размотрити. Србија је свесна очекивања ЕУ о усклађивању, укључујући рестриктивне мере (против Русије)", казао је Милер, шеф јединице ЕК за Србију и Црну Гору.

Сличну поруку на седници АФЕТ упутио је и известилац ЕП за Србију Владимир Билчик, рекавши да би неувођење санкција Русији имало последице по Србију и изразивши наду да ће Београд ускладити политику са одлукама ЕУ упереним против Москве.

"Суверене државе доносе суверене одлуке, али суверене одлуке такође имају последице по међународна партнерства, савезе и европске интеграције. Надам се да ће одлуке у Србији после избора одражавати европске тежње Србије", навео је Билчик.

Шефица одељења за Западни Балкан при Европској служби за спољне послове Елса Фенет позитивно је оценила недавна гласања Србије против Русије у Уједињеним нацијама, али је навела да су потребне конкретне акције, без обзира на те важне одлуке.

"Србија још није усвојила ниједну од рестриктивних мера које се директно односе на санкције Русији. Контакти са Русијом се настављају и на највишем нивоу, укључујући неке личности које су контроверзне. Србија одржава летове са Русијом", рекла је Фенет.

У нацрту Резолуције ЕП, чији је аутор Билчик, изражава се жаљење због чињенице да се Србија није придружила санкцијама ЕУ Русији после њене инвазије на Украјину.

ЕП "позива новоизабране власти да покажу стварну посвец́еност вредностима ЕУ и да се ускладе са одлукама и позицијама ЕУ у спољној и безбедносној политици, укључујући санкције Русији", наводи се у документу објављеном на сајту ЕП.

Нова већина у Србији се позива да "убрза усклађивање са европским политикама и вредностима", уз истицање да су "потребне јасне одлуке о стратешком правцу Србије".

У тексту се наводи да је Европски парламент "дубоко забринут" због ширења дезинформација о руској агресији против Украјине и позивају се српске власти и Европска комисија да подрже инфраструктуру за борбу против дезинформација и других хибридних претњи.

У предлогу резолуције се изражава подршка будућем чланству Србије у ЕУ и подсећа да кредибилна перспектива проширења захтева одрживе напоре и неповратне реформе, као и да ће напредак у поглављима о владавини права и основним правима, и нормализацији односа Србије са Косовом, одредити темпо приступања.

Поздравља се повећана излазност бирача на недавно одржаним председничким и парламентарним изборима у Србији и повратак плуралистичком парламенту, али се изражава жаљење због веома поларизованог политичког окружења у кампањи која је окарактерисана ограниченим медијским плурализмом и притиском на бираче.

Такође се осуђује насилни напад на једног од опозиционих лидера Павла Грбовића.

У делу који се односи на основне слободе и људска права изражава се жаљење због ограничења слободе и независности медија и злоупотребе медија за стицање неправедне политичке предности, напада на политичке противнике и ширења дезинформација.

Жаљење се изражава и због континуираних физичких напада, застрашивања, говора мржње и политичких увреда новинара и цивилног друштва и позивају власти да истраже све случајеве таквих напада и да побољшају сигурност новинара.

Српске власти се позивају и да појачају напоре да обезбеде недискриминаторски третман националних мањина и да активно воде истраге и осуде злочине мотивисане мржњом.

Када је реч о помирењу и добросуседским односима, понавља се подршка дијалогу Београда и Приштине уз посредовање ЕУ и наглашава важност конструктивног ангажовања власти и Србије и Косова ради постизања свеобухватног правно обавезујућег споразума о нормализацији који је кључан за напредак обе стране на путу ка ЕУ.

У нацрту резолуције се позива на поштовање и пуну примену свих претходних споразума, укључујући и Заједницу општина са српском вец́ином као и на интензивирање напора и постизање решења за питања несталих особа и електроенергетских аранжмана на северу Косова.

Изражава се жаљење због одлуке владе Косова да одбије предлог којим би се омогуц́ило прикупљање гласачких листиц́а бирача са правом гласа на територији Косова за априлске изборе, као што је то био случај раније.

Српске власти се позивају да се супротставе глорификацији осуђених ратних злочинаца и да прекину сваку реторику и поступке који подривају интегритет земаља у суседству и угрожавају регионалну стабилност и помирење.

У делу који се односи на демократију и владавину права изражава се жаљење због континуираног притиска на правосуђе и јавног порицања међународних пресуда за ратне злочине и позива новоизабрана вец́ина у Србији да приоритетно ојача гаранције за независност и ефикасност правосуђа.

Поздрављају се недавне промене устава након референдума који је одржан 16 јануара, као и одређена побољшања у раду Скупштине, али се изражава забринутост због тога што се запаљиви језик и даље користи током парламентарних расправа и позива се нови парламент да не толерише ову праксу.

Понавља се забринутост због ограниченог напретка у борби против корупције и организованог криминала а Србија се позива да интензивира напоре за ефикасно решавање тих питања.

После расправе у АФЕТ, о нацрту резолуције о Србији треба да расправљају и гласају посланици ЕП на пленарној седници, како се очекује у јулу.

(Бета, 21.04.2022)