Zvaničnik EK na sednici AFET: Napredak Srbije ka EU zavisi od odnosa prema Rusiji

Stav Beograda o ruskoj agresiji na Ukrajinu mogao bi da utiče na proces evropskih integracija Srbije, izjavio je danas zvaničnik Evropske komisije (EK) Majkl Miler pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta (AFET).

Tokom rasprave o nacrtu rezolucije EP kojom se Srbija poziva da uskladi politiku sa spoljnopolitičkim odlukama i stavovima EU, uključujući uvođenje sankcija Rusiji, Miler je kazao da napredak Srbije u pristupnim pregovorima sa EU zavisi od vladavine prava i dijaloga sa Prištinom, ali i uvođenja sankcija Rusiji, prenosi Radio Slobodna Evropa.

"Došlo je do veoma značajne evolucije u geopolitičkom kontekstu i stav Srbije o agresiji Rusije na Ukrajinu biće suštinski element koji treba razmotriti. Srbija je svesna očekivanja EU o usklađivanju, uključujući restriktivne mere (protiv Rusije)", kazao je Miler, šef jedinice EK za Srbiju i Crnu Goru.

Sličnu poruku na sednici AFET uputio je i izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, rekavši da bi neuvođenje sankcija Rusiji imalo posledice po Srbiju i izrazivši nadu da će Beograd uskladiti politiku sa odlukama EU uperenim protiv Moskve.

"Suverene države donose suverene odluke, ali suverene odluke takođe imaju posledice po međunarodna partnerstva, saveze i evropske integracije. Nadam se da će odluke u Srbiji posle izbora odražavati evropske težnje Srbije", naveo je Bilčik.

Šefica odeljenja za Zapadni Balkan pri Evropskoj službi za spoljne poslove Elsa Fenet pozitivno je ocenila nedavna glasanja Srbije protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama, ali je navela da su potrebne konkretne akcije, bez obzira na te važne odluke.

"Srbija još nije usvojila nijednu od restriktivnih mera koje se direktno odnose na sankcije Rusiji. Kontakti sa Rusijom se nastavljaju i na najvišem nivou, uključujući neke ličnosti koje su kontroverzne. Srbija održava letove sa Rusijom", rekla je Fenet.

U nacrtu Rezolucije EP, čiji je autor Bilčik, izražava se žaljenje zbog činjenice da se Srbija nije pridružila sankcijama EU Rusiji posle njene invazije na Ukrajinu.

EP "poziva novoizabrane vlasti da pokažu stvarnu posvećenost vrednostima EU i da se usklade sa odlukama i pozicijama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući sankcije Rusiji", navodi se u dokumentu objavljenom na sajtu EP.

Nova većina u Srbiji se poziva da "ubrza usklađivanje sa evropskim politikama i vrednostima", uz isticanje da su "potrebne jasne odluke o strateškom pravcu Srbije".

U tekstu se navodi da je Evropski parlament "duboko zabrinut" zbog širenja dezinformacija o ruskoj agresiji protiv Ukrajine i pozivaju se srpske vlasti i Evropska komisija da podrže infrastrukturu za borbu protiv dezinformacija i drugih hibridnih pretnji.

U predlogu rezolucije se izražava podrška budućem članstvu Srbije u EU i podseća da kredibilna perspektiva proširenja zahteva održive napore i nepovratne reforme, kao i da će napredak u poglavljima o vladavini prava i osnovnim pravima, i normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom, odrediti tempo pristupanja.

Pozdravlja se povećana izlaznost birača na nedavno održanim predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji i povratak pluralističkom parlamentu, ali se izražava žaljenje zbog veoma polarizovanog političkog okruženja u kampanji koja je okarakterisana ograničenim medijskim pluralizmom i pritiskom na birače.

Takođe se osuđuje nasilni napad na jednog od opozicionih lidera Pavla Grbovića.

U delu koji se odnosi na osnovne slobode i ljudska prava izražava se žaljenje zbog ograničenja slobode i nezavisnosti medija i zloupotrebe medija za sticanje nepravedne političke prednosti, napada na političke protivnike i širenja dezinformacija.

Žaljenje se izražava i zbog kontinuiranih fizičkih napada, zastrašivanja, govora mržnje i političkih uvreda novinara i civilnog društva i pozivaju vlasti da istraže sve slučajeve takvih napada i da poboljšaju sigurnost novinara.

Srpske vlasti se pozivaju i da pojačaju napore da obezbede nediskriminatorski tretman nacionalnih manjina i da aktivno vode istrage i osude zločine motivisane mržnjom.

Kada je reč o pomirenju i dobrosusedskim odnosima, ponavlja se podrška dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU i naglašava važnost konstruktivnog angažovanja vlasti i Srbije i Kosova radi postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji koji je ključan za napredak obe strane na putu ka EU.

U nacrtu rezolucije se poziva na poštovanje i punu primenu svih prethodnih sporazuma, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom kao i na intenziviranje napora i postizanje rešenja za pitanja nestalih osoba i elektroenergetskih aranžmana na severu Kosova.

Izražava se žaljenje zbog odluke vlade Kosova da odbije predlog kojim bi se omogućilo prikupljanje glasačkih listića birača sa pravom glasa na teritoriji Kosova za aprilske izbore, kao što je to bio slučaj ranije.

Srpske vlasti se pozivaju da se suprotstave glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i da prekinu svaku retoriku i postupke koji podrivaju integritet zemalja u susedstvu i ugrožavaju regionalnu stabilnost i pomirenje.

U delu koji se odnosi na demokratiju i vladavinu prava izražava se žaljenje zbog kontinuiranog pritiska na pravosuđe i javnog poricanja međunarodnih presuda za ratne zločine i poziva novoizabrana većina u Srbiji da prioritetno ojača garancije za nezavisnost i efikasnost pravosuđa.

Pozdravljaju se nedavne promene ustava nakon referenduma koji je održan 16 januara, kao i određena poboljšanja u radu Skupštine, ali se izražava zabrinutost zbog toga što se zapaljivi jezik i dalje koristi tokom parlamentarnih rasprava i poziva se novi parlament da ne toleriše ovu praksu.

Ponavlja se zabrinutost zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala a Srbija se poziva da intenzivira napore za efikasno rešavanje tih pitanja.

Posle rasprave u AFET, o nacrtu rezolucije o Srbiji treba da raspravljaju i glasaju poslanici EP na plenarnoj sednici, kako se očekuje u julu.

(Beta, 21.04.2022)