Три генерације ђака у истој учионици

На час их не позива школско звоно. Да је време да седну у своје клупе знају по доласку аутобуса. Јер чим се сви „искрцају” на станици, а учитељица предахне попивши кафицу са теткицом, време је да се узме књига. За клупама поређаним у облику слова П у истој учионици седе првачићи Младен и Симона, другаци Јоца и Ирена, а уз њих је и Калист који похађа трећи разред. И то је све. Они су једини ђаци, једне од најмањих београдских школа – оне у насељу Бабе, која