Amira je živela sa nasilnim mužem, a sada sinovima ne uspeva da obezbedi ni najosnovnije: "Moram da prosim da nahranim decu, ali nas bar niko ne tuče"

Živeći od dobre volje ljudi, sa nula dinara prihoda, koji su joj ukinuti kada je mlađi sin napunio 15 godina, Amira se već godinama snalazi kako da ih prehrani. Cela porodica je mentalno lošeg zdravlja i život od siće koju dobiju na ulici ili od pomoći dobrog komšije koji ih obraduje namirnicama ili im povremeno plati račune, teško da se može nazvati dostojanstvenim. - Kuću mi je dala svekrva, ona je umrla. Sada živim ovde sa dva sina u jednoj sobi. Ja sam