Црна Гора и политика: Ко су нова, а ко стара лица у влади Дритана Абазовића

Бивши премијер црногорске владе Здравко Кривокапић одбио је да формално преда дужност новом премијеру Дритану Абазовићу.

Мањинска влада Дритана Абазовића нова је црногорска реалност, док је експертска влада Здравка Кривокапића 28. априла 2022. отишла у историју.

„Два главна стуба&qуот; на којима ће почивати су владавина права и економски развој, а сви министри ће уложити напор да „Црна Гора буде наредна чланица Европске уније&qуот;, рекао је Дритан Абазовић у обраћању народним посланицима.

Мањинску владу чини 20 министара, а станке које су је формирале имају 16 од укупно 81 представника у парламенту, па ће Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића први пут после избора у августу 2020. године имати значајан утицај на рад владе.

Посланици ДПС-а подржали су формирање владе, али је неизвесно да ли ће бити вољни да „дигну руку&qуот; када се буде одлучивало о другим питањима, каже Срђан Перић, члан црногорског грађанског покрета Преокрет, за ББЦ на српском.

„Влада ће имати константан дефицит аутономије у доношењу одлука без партнера који им даје подршку у парламенту, а то је ДПС.&qуот;

• После пада владе у Црној Гори, смењен и председник Скупштине Алекса Бечић
• Водич кроз црногорску политичку кризу
• Случај Весне Меденице: Шта значи хапшење „прве жене црногорског правосуђа”

Абазовићева влада ће имати 18 министарстава, четири потпредседника и два министра без портфеља, а поред покрета УРА, министри долазе из Социјалистичке народне партије (СНП), Социјалдемократске партије и мањинских странака Албанаца, Хрвата и Бошњака.

Абазовићева коалиција Црно на бијело водиће пет министарстава, СНП-у је припало шест, а Социјалдемократска партија (СДП) дала је два министра у новој влади.

Партије националних мањина добиле су пет министара - по два из Албанске коалиције и Бошњачке странке и један из Хрватске грађанске иницијативе.

„Велики број министара изабран је као плод компромиса да би влада могла да се састави, а поделио бих их у две групе: оне који имају искуство и компетенције за ту функцију и оне који их немају&qуот;, објашњава Перић.

Кривокапић одбио да формално преда дужност

Бивши премијер Црне Горе Здравко Кривокапић одбио је да формално преда дужност новом председнику Владе Дритану Абазовићу, који је на ту функцију изабран у четвртак 28. априла 2022.

Кривокапић је на Твитеру написао да се „примопредаја дужности председнику Владе као протоколарни гест практикује у условима неспорног легитимитета&qуот; и поновио да је избором нове владе с Абазовићем на челу прекршен устав.

„С обзиром да имамо кршење уставних и пословничких процедура, не желим да симулирањем редовности, пружам легитимитет очигледном кршењу демократских и правних постулата. У кабинету сам оставио јасну поруку о пролазности: Проћи ће&qуот;, написао је Кривокапић, преноси Бета.

Он се у суботу 30. априла огласио са Твирер налога који је користио као председник Владе и на коме и даље стоји да је то званични налог премијера Црне Горе.

Позната лица у новој влади - искуство или политички терет

Док је Дритан Абазовић преставник нове генерације црногорских политичара, у влади коју ће предводити биће и неколико оних који су већ деценијама присутни на политичкој сцени у овој земљи.

Неки од њих вршили су највише државне функције током влада ДПС-а Мила Ђукановића, попут Рашка Коњевића, бившег министра унутрашњих послова (2012-2016) и министра финансија (2016).

Он ће у Абазовићевој влади бити потпредседник за политички систем и унутрашњу политику и министар одбране.

У октобру 2015. године, за време његовог мандата на челу Министарства унутрашњих послова (МУП), организован је протест опозиције у Подгорици, када су се сукобили полиција и демонстранти, а ухапшен је био Андрија Мандић, лидер опозиционе коалиције Демократски фронт (ДФ).

Коњевић је у фебруару 2016. године разрешен функције на лични захтев пошто његова партија СДП није гласала за поверење тадашњој влади Мила Ђукановића.

У то време председник Народне скупштине Црне Горе био је Ранко Кривокапић, почасни председник СДП-а, који је на тој позицији био од 2003. до 2016. док су већину у парламенту имале партије окупљене око ДПС-а.

У влади Дритана Абазовића, Кривокапић заузима место министра спољних послова.

Приликом полемика око Закона о слободи вероисповести, због којег су организовани улични протести и литије широм Црне Горе, Кривокапић је тврдио да је Српска православна црква (СПЦ) у тој земљи „антидржавна црква, која је против свих несрба&qуот;.

Потпредседница владе за спољну политику, европске интеграције и регионалну сарадњу и министарка европских послова постала је Јована Маровић.

Она је претходно радила као саветница за Европску унију у Министарству иностраних послова (2004-2007) и саветница за међународну сарадњу и европске интеграције председника Општине Будва.

Александар Дамјановић, дугогодишњи опозициони посланик у црногорском парламенту током владавине ДПС-а, постао је министар финансија.

Током мандата претходне владе, Дамјановић је био вршилац дужности директора Управе прихода и царина, док је у Савезној Републици Југославији (СРЈ) обављао функцију саветника у Министарству финансија.

Министри у црногорској влади:

• Марко Ковач(СНП), министар правде
• Филип Аџић(УРА), министар унутрашњих послова
• Рашко Коњевић(СДП) , министар одбране
• Александар Дамјановић(СНП) , министар финансија
• Ранко Кривокапић(СДП), министар спољних послова
• Горан Ђуровић(УРА), министар економског развоја и туризма
• Јована Маровић(УРА), министарка европских послова
• Миомир Војиновић(СНП), министар просвете
• Драгослав Шћекић(СНП), министар здравља
• Ервин Ибрахимовић(Бошњачка странка), министар капиталних инвестиција
• Владимир Јоковић(СНП), министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
• Василије Лалошевић(СНП), министар спорта и младих
• Мараш Дукај(Албанска алтернатива), министар јавне управе
• Адмир Адровић(Бошњачка странка), министар рада и социјалног старања
• Маша Влаовић(нестраначка личност), министарка културе и медија
• Ана Новаковић Ђуровић(УРА), министарка екологије, просторног планирања и урбанизма
• Фатмир Ђека(Албанска коалиција), министар људских и мањинских права
• Биљана Шћепановић(нестраначка личност), министарка науке и технолошког развоја
• Адријан Вуксановић(Хрватска грађанска иницијатива), министар без портфеља
• Зоран Миљанић(ЦИВИС, део коалиције Црно на бело), министар без портфеља

Ко су нова лица?

Црногорска политика добија и нове снаге, људе који раније нису вршили највише државне функције.

Филипу Аџићу, 35-годишњем потпредседнику покрета УРА и блиском сараднику Дритана Абазовића, поверено је Министарство унутрашњих послова.

Годину дана старији Марко Ковач, адвокат из редова СНП-а, постао је министар правде, док ће Маша Влаовић и Биљана Шћепановић, нестраначке личности, бити задужене за ресоре културе и науке.

За разлику од колега које су деценијама на јавним функцијама, они имају „озбиљан мањак знања и искуства у области јавне управе&qуот;, сматра Срђан Перић.

„Њима ће бити велики терет да покажу да овај посао могу успешно да обављају, огроман је изазов је и врло је храбро за младе људе да прихвате позиције у овом специфичном тренутку&qуот;, додаје.

• Зашто је Цетиње душа Црне Горе и како различити погледи на историју боје садашњост
• Зашто је све више резолуција о геноциду у Црној Гори
• Шта је Мило Ђукановић Никшићу, а шта Никшић Милу Ђукановићу

Ко је нова председница црногорске скупштине

Посланица Социјалистичке народне партије (СНП), Данијела Ђуровић, изабрана је за нову председницу црногорског парламента.

Ђуровић је тако постала друга жена која се нашла на челу црногорске скупштине.

После полагања заклетве пред посланицима, она је рекла да Црна Гора мора поново да иде ка чланству у ЕУ, пошто је превише времена већ изгубила.

Скупштина треба да буде „место где ће се чути глас свих подједнако&qуот; и наредни период не треба да буде изборна трка, већ чланови парламента треба да раде у интересу грађана, додала је.

Пре него што је села у посланичку клупу 2020. године, Ђуровић је од 2008. до 2012. била менаџерка општине и председнице Скупштине општине Херцег Нови, а 2017. је изабрана за потпредседницу ове општине, наводи се у њеној биографији на сајту Радио телевизије Црне Горе.

Шта ће бити улога ДПС-а

Уколико жели да оствари замисли, влада Дритана Абазовића ће морати да се ослања на гласове посланика из редова Демократске партије социјалиста (ДПС), пошто посланици владајућих партија немају већину у парламенту.

Црна Гора се, према мишљењу Срђана Перића, нашла у „прилично необичној ситуацији&qуот;.

„Неке странке добијају више министара него што имају посланика, премијер је из покрета УРА, а Социјалистичка народна партија (СНП) даје председницу скупштине и највише министара&qуот;, објашњава Перић.

„СДП и СНП су прилично конфронтиране у начину на који виде будућност Црне Горе и влада ће врло брзо пасти ако се буду водили оним што су до сада говорили или једноставно неће испоштовали оно што су рекли&qуот;, додаје он.

Много тога ће зависити и од ДПС-а, чијих је 30 посланика омогућило формирање ове владе.

„У демократији, већина управља и влада припада оном ко је бира, а ако направимо паралелу са привредом, апсурдно је рећи да власник 70 одсто акција једне фирме бира извршног директора и да нема утицај у тој компанији&qуот;, сликовито објашњава Перић.

Због тога, сматра он, „већ смо видели да будућа влада прави уступке и није отпорна на утицај ДПС-а&qуот;.

„На пример, за избор врховног државног тужиоца потребна је двотрећинска већина на првом гласању или три петине гласова на другом, а без подршке ДПС-а се она не може обезбедити и бирао би се вршилац дужности на годину дана.

„За неке озбиљније реформе у правосуђу, тај период сужава маневарски простор&qуот;, закључује он.

Можда ће вас занимати и ова прича:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.30.2022)