Данас: Снабдевање гасом може да буде проблем грађанима и привреди

Иако је министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић рекла да засад нема проблема у снабдевању српских потрошача гасом из Русије, као и да држава има резервни план шта ће учинити уколико настане застој у испорукама, ипак је грађанима саветовала да рационалније троше енергенте, пренео је портал Данас.

У постојање резервног плана, међутим, мало ко верује, па расте неизвесност како ће се ствари одвијати касније и да ли ће привреда моћи да рачуна на редовно снабдевање.

Грађане, пак, највише занима како ћемо се и по којој цени грејати зимус. Решење те дилеме још није на видику.

"Ова сезона је завршена, а за следећу ће много тога зависити од потписивања новог десетогодишњег уговора о набавци руског гаса крајем маја, када ће нешто јаснија ситуација бити, бар кад је реч о ценама. Други проблем је да ли ћемо, уколико застане допремање гаса, моћи да уведемо замену. Од укупно 60 наших топлана које користе природни гас, 17 нема могућност супституције, не могу да користе алтернативно гориво", рекао је директор Пословног удружења "Топлане Србије" Дејан Стојановић.

Неке од топлана већ су, према његовим речима, прешле на биомасу, попут Мајданпека, Малог Зворника или Прибоја, па нису у проблему, али је реч о малим потрошачима, док за веће системе нема довољно отпадног дрвета.

Он је подсетио да постоји неколико топлана које могу да користе само мазут, али већина може да прави комбинације – мазут, лож-уље или гас. Проблем је и што се та замена заснива на преради сирове нафте чије допремање до рафинерије у Србији такође може бити проблематично.

"Поставља се питање количина, јер једна је ситуација када је редовно снабдевање гасом, па треба да се премости неки краткотрајни застој увођењем алтернативног горива, а друго је ако се планира веће ослањање на замену. Уз то, мазут је драматично поскупео, достигао је скоро 120 динара, а само Београд би дневно трошио од две до 2.500 тона", рекао је Стојановић.

Додао је да тих количина нема, а да је сличан проблем и са угљем, кога нема довољно, али да су га ове зиме користиле топлана у Бору и Крушевцу, док је у Крагујевцу прошла сезона била на угљу, а следеће топлана прелази на гас.

Прелазак на алтернативна горива како би се премостио евентуални недостатак гаса или нафтних деривата, није једноставан. Ни 27 земаља Европске уније, које су се знатно раније одлучиле да уведу различите енергенте, није тај процес окончало до краја. Чак 38 одсто њихових топлана користи гас, чврста биогорива учествују са 29 одсто, угаљ, чврсто фосилно гориво користи њих 17 одсто док су остали енергенти заступљени симболично.

Министарка рударства и енергетике изјавила је недавно да ће Влада Србије обезбедити довољне количине енергије и енергената за наредну зимску сезону, али да то неће бити ни једноставно ни јефтино, због чега је важно да сви рационално користе енергију и штеде.

"Неће бити једноставно припремити се за зиму, посебно што ће бити потребно време да и Електропривреда Србије (ЕПС) стане на ноге после колапса који се десио децембра прошле године. Србија ће морати да доноси одређене одлуке и мораћемо сви да учествујемо у процесу рационализације", рекла је Михајловић.

Она је истакла да је држава спремна за сваки сценарио, али је друго питање колико ће то да кошта.

Истакла је да је "невероватно да су топлане претходних дана потрошиле милион кубних метара гаса на грејање, уместо да те количине имамо у складишту".

(Бета, 05.04.2022)