Русија и Украјина: Зашто би 9. мај могао да буде кључан датум за рат у Украјини

Деветог маја Русија слави победу у Другом светском рату - то је национални празник над празницима, дубоко личан за многе породице, али и крупна прилика за државну пропаганду.

Ове године то је и кључан датум за руску војску, јер се сматра да ће руски председник Владимир Путин желети да искористи прилику да објави вест о оствареном великом напретку у рату у Украјини.

Међутим, из Кремља су одбацили ове теорије.

Предстојећа годишњица ослобођења Русије на крају Другог светског рата неће имати никаквог утицаја на војне операције Москве у Украјини, рекао је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров 1. маја.

„Наша војска не заснива акције на одређеном датуму&qуот;, рекао је Лавров у интервјуу италијанском каналу Зона Бјанка, одговарајући на питање да ли ће годишњица 9. маја означити прекретницу у рату у Украјини.

„Обележићемо нашу победу на свечан начин, али време и брзина онога што се дешава у Украјини зависиће од потребе да се минимизирају ризици за цивиле и руске војнике&qуот;, додао је он.

• Путин: Нећемо дозволити прекрајање историје, поново се буди нацистичка идеологија
• Дан победе - дан када Европа дише слободу
• Путин: Русофобија је први корак ка геноциду

У међувремену, Русија је оповргла спекулације неких западних званичника да ће баш на 9. мај прогласити свеопшти рат Украјини.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је такве гласине назвао „бесмислицама&qуот; и додао да „уопште нису истините&qуот;.

Погледајте снимак завршних вежби руске војске поводом Дана победе

Која је важност 9. маја за Русију?

Други светски рат био је највећи оружани сукоб на свету до данашњег дана.

Започео је инвазијом на Пољску у септембру 1939. године (иако то није датум који обележава Русија) и завршио се 1945. године.

Животе је изгубило десетине милиона људи; милиони других били су расељени широм света.

Совјетски Савез налазио се у савезничкој коалицији која је поразила нацистичку Немачку у овом рату и био је вероватно најтеже погођен од свих, јер се велики део борби одвијао на његовој територији.

У мају 1945, нацистичка Немачка потписала је безусловну предају у Другом светском рату, прихвативши пораз у Европи.

Овај правни документ окончао је сва непријатељства на континенту, мада је рат против Јапана у Азији настављен све до августа исте године.

Званична, дефинитивна предаја потписана је надомак Берлина касно увече 8. маја, а Немци су званично прекинули све операције у 23:01 по локалном времену - у Москви је тада већ прошла поноћ.

Дан победе, познат и као Дан победе у Европи, стога се обележава 8. маја у већини европских земаља и САД, а 9. маја у Русији, Србији и Белорусији.

Дан победе окончао је дуги и крвави рат у ком је већина породица у Совјетском Савезу изгубила најближе, али је тек много касније прерастао првобитну сврху комеморације и постао кључно идеолошко средство државе.

Скоро две деценије по окончању рата, 9. мај није био национални празник у Совјетском Савезу и обележавао се само у великим градовима ватрометом и локалним свечаностима.

Године 1963, тадашњи лидер СССР-а Леонид Брежњев покренуо је политику стварања култа победе у рату против нацистичке Немачке, вероватно да би појачао ослабљену идеолошку основу земље и патриотски сентимент.

То је значило организовање паннационалних свечаности, војне параде на Црвеном тргу - и нерадни дан 9. маја.

Погледајте видео: Стаљинград - најкрвавија битка у Другом светском рату

Почетком 21. века, руски председник Владимир Путин урадио је још више да појача значење Дана победе, покушавши да га претвори у неодвојиви део руског идентитета.

Прославе Дана победе постале су још масовније, али сваке године је било све мање преживелих ратних ветерана и очевидаца који су могли да учествују у свечаностима.

Званична верзија о кључној улози Русије у победи над нацизмом уврштена је и у амандмане на руски устав из 2020.

Између осталих измена, које су истицале конзервативне вредности и национализам, руским грађанима је забрањено да доводе у питање званичну историјску верзију ове победе.

„Култ победе обновљен је у Русији 2000-их са још више жара него у совјетска времена.

„Због тога тријумфализам наставља да преовлађује у медијима и у колективној свести&qуот;, каже за ББЦ Олег Будницки, директор Међународног центра за историју и социологу Другог светског рата у Вишој економској школи у Москви.

„То је имало позитивних последица: на пример, већи нагласак на проучавање историје рата. Милиони докумената учињени су доступним јавности и дигитализовани.

„Али видимо и повећање милитаризација маса&qуот;, додаје овај стручњак.

Наводи пример слогана попут „Можемо ми то поново&qуот;, који су почели да се појављују на руским прославама Дана победе у протеклој деценији, вероватно алудирајући на то да Руска армија може поново да заузме пола Европе баш као и 1945.

• Путин на обележавању анексије Крима: Војници су хероји, Русија је јединствена
• Зашто је слово „З“ постало руски ратни симбол
• Руси оплакују погинуле војнике и не верују у приче о ратним злочинима у Украјини
• „Заменићемо&qуот;: Како се у Русији односе према санкцијама и рату у Украјини

Масовне патриотске прославе нису, међутим, са собом донеле и веће познавање чињеница.

Историчари истичу да је званична верзија о Другом светском рату, илити Великом патриотском рату како је познат у Русији, често умањује неке кључне елементе, као што је огроман губитак људских живота које је Совјетски Савез претрпео да би зауставио немачку инвазију.

Према државној анкети из 2020, већина Руса врло мало зна о томе како и где је њихова родбина провела рат.

Мање од трећине људи између 18 и 24 године знало је кад је Велики патриотски рат тачно започео (кад је нацистичка Немачка напала Совјетски Савез у јуну 1941).

Од 2014. године, на почетку напетости у источној Украјини, државни медији су појачали нагласак на патриотску компоненту борбе против нациста.

Док су руске власти нетачно тврдиле да је ултра десница дошла на власт у Украјини, истовремено су истицале историјску улогу Русије у победи над фашизмом.

Држава је преузела неке грађанске иницијативе потекле из народа за комеморацију палих жртава.

На пример, група независних новинара у сибирском граду Томску 2011. године започела је локалну иницијативу за комеморацију палих жртава у рату и назвала га „Бесмртни пук&qуот;.

Идеја је била да људи пођу у шетњу улицама на Дан победе држећи фотографије палих бораца у рату, на тај начин створивши комеморативни „пук&qуот;.

Иницијатива се брзо проширила и на друге делове Русије поставши национални феномен.

Државна организација истог имена основана је 2015, али утемељивачи оригиналног покрета нису били укључени у њу.

„Бесмртни пук&qуот; постао је тако иницијатива владе у којој учествују запослени у државном сектору, школска деца и државни медији, понекад под обавезом.

Изгледало је да руске власти на овај начин желе да поруче да је исправно само обележавање Дана победе у организацији државе.

Прослава 75. годишњице победе у Другом светском рату 2020. морало је да буде померена са маја на крај јуна због пандемије ковида-19, али је и даље била једна од најраскошнијих које је Русија видела.

У масовној паради учествовало је више од 20.000 припадника војске, стотине ваздухоплова и оклопних возила, који су демонстрирали најновију опрему, са жељом да импресионирају свет руском војном силом.

Мање од две године касније, Русија је покренула потпуну инвазију на Украјину са већим делом исте те војне опреме која се сада директно користила за насиље.

Руски циљеви, како их је дефинисао сам председник Путин, били су да се „демилитаризује&qуот; и „денацификује&qуот; Украјина.

Када војна кампања није успела да донесе брзе резултате - заузимање Кијева или рушење украјинске владе, на пример - сматра се да је рок који руски команданти сада желе да остваре 9. мај.

Ако до тог дана Русија успе да заузме значајне делове територије, онда ће Москва моћи још једном да оживи Дан победе у пропагандне сврхе.

Прослава Дана победе највероватније би постала прилика за власти да понове своје тврдње да руска „специјална операција&qуот; у Украјини није ратна агресија већ борба за искорењивање нацизма, што је тврдња коју не подржавају свакодневна дешавања на терену.

Погледајте видео: Срушен споменик пријатељства Русије и Украјине у Кијеву

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.05.2022)