Кошар: Потребно јасније позиционирање Србије о рату у Украјини

Амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар изјавио је данас да је потребно јасније позиционирање Србије у односу на рат у Украјини и да Београд треба да има заједничку позицију са чланицама Европске уније када је реч о одговору на заједничку претњу.

Кошар је рекао, на конференцији "Европа након председничких избора у Француској" у Београду, да, пошто је Србија земља кандидат за чланство у ЕУ, постоји "потреба за усклађивањем" с ЕУ и да је "нормално да ЕУ инсистира да постоји заједничка визија и анализа онога што се дешава на континенту".

Кошар је казао да је важно што је Србија препознала да инвазија Русије представља кршење суверенитета и територијалног интегритета Украјине и да је гласала за резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација, али да је потребно "јасније позиционирање и анализа од стране Србије".

"Знамо шта је Србија доживела у прошлости и да има тешка сећања када је реч о санкцијама. Али, мора да постоји јасно позиционирање поводом чињенице да је оно што се дешава у Украјини неприхватљиво и да представља кршење међународног и хуманитарног права и на националном и на међународном нивоу", изјавио је Кошар.

Кошар је рекао да европска перспектива земаља Западног Балкана мора бити искрена и да мора да буде обезбеђена јасна динамика.

Француски амбасадор је казао да је то захтеван процес и да већ дуго траје, као и да понекад у јавном мњењу у земаљама Западног Балкана постоји одређени замор од проширења.

"Сви заједно треба да се потрудимо да то буде пријемчивије за јавно мњење и да покажемо резултате. Знамо да је датум уласка у ЕУ важан, али не заборавимо да грађани већ имају много користи од ЕУ", рекао је Кошар, подсетивши на програме Хорајзон 2020, Еразмус и огромне инвестиције ЕУ у Србији.

Кошар је додао да се од Србије и других земаља региона очекује да достигнућа буду видљива за грађане и да се на основу тога црпи нова енергија и динамика за пут ка пуноправном чланству у ЕУ.

Избијање сукоба у Европи је променило читав пејзаж француског председавања ЕУ, рекао је Кошар и нагласио да је Унија успела да пружи уједињени, снажан одговор на агресију Русије.

Уведене санкције, додао је, осмишљене су тако да умање способност Русије да финансира рат, усвојене су хитне мере подршке Украјини, њеним грађанима и избеглицама и чланице ЕУ су почеле да раде на смањењу зависности у области енергетике.

Заменица амбасадора Немачке у Србији Доротеа Гизелман изјавила је да посета председника Србије Александра Вучића Берлину и долазак министарке одбране у Београд дају нове могућности за наставак разговора о питањима битним за регион и Европу.

Гизелман је подсетила на речи шефице немачке дипломатије Аналене Бербок током посете Београду да је време да се изабере страна, а не да се држи по страни.

"Зато се надам да ћу веома ускоро од Србије чути сличне сигнале посвећености Европи", рекла је Гизелман на конференцији коју су организовали Форум за стратешке студије (ФОРСТ) и фондација Фридрих Еберт.

Известилац Бундестага за Западни Балкна Адис Ахметовић изјавио је да победа Емануела Макрона на председничким изборима у Француској, али и победа либералних снага и пораз Јанеза Јанше у Словенији представљају снажан и битан сигнал да и Француска и Словенија стоје иза европске идеје и ЕУ.

"Сад ту енергију и динамику морамо да искористимо да остваримо ближу интеграцију Западног Балкана у ЕУ и да ми као Немачка, заједно с Француском и целом ЕУ радимо на томе", рекао је Ахметовић у видео поруци.

Ахемтовић је додао да је рат у Украјини показао да треба заједно радити на томе не да на истоку Европе или на Западном Балкану не буду јаке антидемократске снаге, него да демократске снаге заједно раде и да заједно подрже демократске снаге на Западном Балкану.

"Најбољи сигнал би био да перспективу за Западни Балкан у ЕУ скицирамо и на основу тога да почнемо нови бржи процес", рекао је Ахметовић.

Бивши посланик Европског парламента Кнут Флекенштајн изјавио је да ће рат у Украјини бити најважније питање на дневном реду ЕУ "све док не буде јасно да агресор не може да победи", али да то не значи да се неће бавити и другим питањима и да то може дати подршку напорима да се убрза процес проширења.

"Процес проширења може добити додатни аргумент за оне који су били помало скептични, да им се пошаље порука да не чекају предуго и да не праве од тог процеса бирократског дива, већ да покажу политичку вољу", рекао је Флекенштајн.

Према његовом мишљењу, било је "неодговорно" од председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да предлаже статус кандидата за Украјину, Грузију и Молдавију, јер чланство у ЕУ не треба да служи као безбедносни појас у ратно време.

"Морамо да искористмо све могућности да се помогне Украјини, али пребрзо чланство би био проблем и мислим да би дошло до великог разочарања у Украјини јер то не би функционисало онако како људи очекују и не би било поштено према другима који се корак по корак приближавају ЕУ", оценио је Флекенштајн.

Члан француског Сената Филип Фолио изразио је уверење да је у погледу дешавања у Украјини европска визија јасна, а то је да постоји агресор, Русија, и да постоји страна која је под агресијом, а то је Украјина.

"Ако желимо да уђемо у ЕУ треба да делимо те вредности и у једном тренутку треба да укажемо ко је агресор, а ко под агресијом и не може да буде другачије", рекао је Фолио.

"Свака земља може слободно да утврди своју спољну политику, али у једном тренутку, не можемо да имамо и јаре и паре, и у том случају постоје неки знаци који могу бити дати у једном или другом правцу", додао је Фолио.

(Бета, 05.05.2022)