Ђурђевски уранак на Крфу 1916.
Глас Западне Србије 07.05.2022
Чачак – Из крпежи тек умрлог српског војника, испало је непослато писмо: „Драга мајка Милосава, да ти се јавим да сам здрав, што и вама желим...” Где нас затече празник младости и чаролијских душевних узбуђења? Сећамо се Србије: воће већ обарало и понело, никла пшеница, олистали шевари.
Бусен набрекао од свежине, ливаде прошарали љутић и каћунак, а у густишу од дивље руже и купине збринули гнездо жутогруде потравке и славуји – приповеда чачански књижевник, дипломата и официр Радоје Јанковић, сведок Ђурђевског уранка на Крфу 1916. И вели, збирајући сећања мало доцније... Благи обичаји помињали су наш народ на Крфу на стада и берићет, на старе шуме и зелене сувати. На Крфу немамо безлобних врачи и бајања. Груба ратна сила покида нежне узе што
