David Albahari: Prizor, prozor

Ujutru sam otišao na groblje. Zašto mi to radiš? pitao sam ga. Stajao sam pred širokom nadgrobnom pločom koja je još uvek bila pokrivena rosom. Zašto mi to radiš? ponovio sam. Ćutao je. Ako mi štogod zameraš, rekao sam, zašto to ne kažeš? Negde iza mene nešto je šušnulo. Okrenuo sam se, ali nigde nikoga. Otišao sam do velikog oraha i zavirio mu među grane kao što ženi gvirim ispod suknje. Pomislio sam na veverice, voleo bih da vidim veverice kako nose orahe u svoja