Srbija, Rusija i Dan pobede: Kakva je istorija marša Besmrtni puk i šta su sve učesnici nosili u povorci u Beogradu

Dok je ruski predsednik Vladimir Putin pred hiljadama vojnika na Crvenom trgu u Moskvi opravdavao rat koji je pokrenuo u Ukrajini, u Beogradu je nošena njegova kartonska replika i slovo Z, simbol ruske invazije na susednu zemlju, u šetnji povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Na poziv srpskog nevladinog udruženja Fondacije Besmrtni puk, nekoliko stotina ljudi, među kojima i ambasador Rusije i ministri u Vladi Srbije, prošetalo se do Spomenika oslobodiocima Beograda kako bi obeleželi ovaj dan.

Besmrtni puk je međunarodni, civilno-patriotski pokret za očuvanje ličnog sećanja na generacije iz Drugog Svetskog rata.

Osnovan je u Rusiji 4. februara 2014, a prvi put je marš organizovan 2012. u ruskom gradu Tomsku.

Učesnici marša Besmrtni puk na Dan pobede šetaju ulicama gradova sa fotografijama njihovih rođaka - veterana vojske i mornarice, partizana, boraca otpora, zarobljenika koncentracionih logora.

Kremlj ga, kaže novinar BBC ruskog servisa Ilja Barabanov, koristi u propagandne svrhe, a istoričar Milivoj Bešlin vidi u svemu „zloupotrebu Putinovog režima" pod kojim obeležava pobedu nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

• Putinov govor na paradi u Moskvi: U Ukrajini se borimo za domovinu
• Dan pobede: Zašto je 9. maj tako važan Rusiji
• Jedna od velikih misterija bitke za Beograd

Besmrtni puk: Od lokalnog podsećanja na vojnike do putinovske propagande

Ilja Barabanov, novinar BBC-ja na ruskom

Prvi marš Besmrtnog puka bio je u sibirskom gradu Tomsku 2012. godine.

Lokalni novinari želeli su da podsete na sovjetske vojnike koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu.

Ideja o Besmrtnom puku se dopala ljudima širom zemlje i već 2013. u nekoliko različitih gradova u Rusiji održan je marš.

Posle ruske aneksije Krima, poluostrva u Crnom moru koje je pripadalo Ukrajini, 2014. godine, ruske vlasti su pomislile da je moguće inicijativu građana iskoristiti u propagandne svrhe.

Vladimir Putin, predsednik Rusije, prvi put je prisustvovao maršu 2015. godine.

Sedam godina kasnije, Besmrtni puk postao je važna karika u lancu zvanične medijske politike Kremlja.

Novinari iz Tomska, odakle je i originalna ideja o Besmrtnom puku, zamolili su 2022. godine da ih kolege više ne povezuju sa Besmrtnim pukom.

Među okupljenima u povorci u Beogradu bila je i Gordana Mihajlović.

Nosila je šapku oficira Crvene armije i fotografiju okićenu georgijevskom lentom, trakom sa ordena Svetog Georgija carske Rusije, sadašnjim simbolom marša Besmrtnog puka.

„Danas šetam zbog mog svekra koji je sa 16 godina otišao u rat, potom se školovao u Rusiji i vratio u Srbiju", rekla je Gordana Mihajlović.

Crvena armija je bila oružana snaga Sovjetskog saveza koju su stvorili boljševici tokom Ruskog građanskog rata 1918.

Ova organizacija je postala vojska Sovjetskog Saveza po njegovom osnivanju 1922.

Crvenoarmejci su u Drugom svetskom ratu učestvovali i u borbama za oslobađanje Beograda, odnosno Srbije i Jugoslavije.

Neobičan spoj carističke lente i crvene petokrake, pod kojom je i skinut monarhistički režim u Rusiji, prema Bešlinu je pokazatelj da „Putinov režim uzima sve ono iz prošlosti što mu odgovara da opravda sadašnju politiku".

„Putinov režim zloupotrebljava pobedu jedinstvene antifašističke koalicije, predvođenih zapadnim saveznicima i Sovjetskim Savezom.

„Srbija je Rusija u malom, pa ne čudi što je Besmrtni puk zaživeo ovde", kaže viši naučni saradnik sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju za BBC na srpskom.

Od 2016. godine, u većim gradovima u Srbiji Dan pobede obeležava se maršom Besmrtnog puka.

Osim u Beogradu, Dan pobede je obeležen maršom Besmrtnog puka i u Nišu i Novom Sadu na poziv ovdašnjeg udruženja Besmrtni puk.

Na sajtu Fondacije Bermstni puk se na sajtu navodi da je to nevladino udruženje obrazovano radi očuvavanja sećanja na žrtve pale u oslobodilačkim ratovima, negovanja antifašističke tradicije srpskog naroda i osnaživanja prijateljskih veza srpskog i ruskog naroda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2018. godine na Dan pobede sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i tadašnjim premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom učestvovao u povorci redvodio Besmrtni puk u Moskvi.

Putin je i ove godine učestvovao u povorci Besmrtnog puka u Moskvi, noseći fotografiju oca koji se borio protiv nacista.

Dan pobede se 9. maja slavi kao Dan pobede nad fašizmom.

Tog dana 1945. godine, Nemci su potpisali predaju pred sovjetskim maršalom Georgijem Žukovim.

Povorka - ministri, ambasadori, kozaci, komunisti i bajkeri

Ovogodišnji marš Beogradom, rutom nešto kraćom od jednog kilometara, učesnici su započeli pevanjem Kaćuše, poznate sovjetske pesme iz perioda Drugog svetskog rata.

Na čelu kolone bili su Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Rusije u Srbiji, i Nenad Popović, ministar za inovacije u odlazećoj vladi Srbije.

Zajedno sa njima u prvim redovima bio je i muškarac koji je nosio drveno latinično slovo Z.

Kako se kolona približavala Novom groblju i Spomeniku oslobodiocima Beograda, učesnici šetnje zapevale su pesmu Tamo daleko, posvećenu srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata koji su se povukli zbog napada Austrougarske i uzvicima „ura".

Dugi i glasni uzvik „ura" triput, svojstven je sovjetskim i ruskim vojnicima.

Ovim povikom završava se svaka Parada za Dan pobede u Moskvi od 1945. kada je prvi put održana.

U povorci su bile su ruske i sovjetske zastave, fotografije vojnika i oficira Jugoslovenske narodne armije, vojske nekadašnje Jugoslavije, i Crvene armije sa savremenim srpskim zastavama i crno-žuto-belim zastavama carske Rusije.

Učesnici povorke su nosili Vladimira Putina od kartona, a primećene su i fotografije ruskog lidera i njegovih najbižih saradnika, među kojima Sergeja Lavrova, ministra spoljnih poslova, i Sergegeja Šojgua, ministra odbrane Rusije.

„Došao sam da podržim ovaj dan, da ispratim događaj", rekao je kratko Ljubiša Ćirić.

Osim pesama i uzvika, nekoliko ljudi je na ruskom uzvikivalo „Fašizam neće proći".

Pojedini su uzvikivali „Smrt fašizmu".

Ovaj pozdrav, na koji se odgovara sa „Sloboda narodu", bio je pozdrav jugoslovenskih partizana tokom i u jednom periodu posle Drugog svetskog rata.

Jedan uzvik „Na Berlin", koji su sovjetski vojnici tokom 1945. često koristili oslobađajući teritorije od Sovjetskog Saveza do Nemačke, propraćen je smehom.

Besmrtni puk - zloupotreba antifašizma?

Besmrtni puk i parada za Dan pobede danas su neodovojivi u Moskvi.

Vladimir Putin je u obraćanju na Dan pobede 2022. u Moskvi uporedio rat u Ukrajini sa pobedom Rusije 1945. godine i svalio krivicu na Zapad, optužujući ga da je odbacio bezbednosne zahteve Moskve.

Odbrana domovine je oduvek bila sveti zadatak, rekao je Putin, misleći na istočni deo Ukrajine na koji je sada usredsređena ruska ofanziva.

„Danas se borite za naš narod u Donbasu, za bezbednost Rusije, za našu domovinu."

Sama ideja o Besmrtnom puku je zloupotreba antifašizma i pobede nad fašizmom koja dolazi iz Moskve, kaže Milivoj Bešlin, istoričar, za BBC na srpskom.

„Putinov režim, koji je popularizovao Besmrtni puk, ideološke protivnike u demokratskoj zapadnoj Evropi naziva nacistima i time umanjuje užas koji je ta ideologija uradila u Drugom svetskom ratu jer onda ta ideja nije pobeđena", kaže Bešlin.

Zloupotreba, tvrdi istoričar, vidi se i u nazivanju Ukrajinaca nacistima čime je opravdao napad na ovu zemlju pre više od dva meseca.

„Upotrebom istorijskih fakata da je bilo u Ukrajini nacista, opravdava napad na jednu suverenu zemlju", pojašnjava on.

Nacionalizacija antifašizma i njegova upotreba u nacionalističke svrhe, dodaje Bešlin, može se videti i u Srbiji.

„U Sovjetskom savezu i Jugoslaviji ideja antifašizma bila je povezana sa komunizmom koji je porazio nacionalizam, a oni sa nacionalističkim idejama sarađivali su sa okupatoprom".

Fotografije vojnika iz Prvog srpskog rata na ovakvim skupovima, navodi Bešlin, jeste srpski pokušaj da nacionalizuje antifašističku borbu.

„Prvi svetski rat više odgovara današnjem režimu i dnevnoj politici od Drugog svetskog rata koji je bio više jugoslovenski i komunistički", zaključuje Bešlin.

Koja je važnost 9. maja za Rusiju?

Drugi svetski rat je najveći oružani sukob na svetu do današnjeg dana.

Započeo je invazijom na Poljsku u septembru 1939. godine (iako to nije datum koji obeležava Rusija) i završio se 1945. godine.

Živote je izgubilo desetine miliona ljudi; milioni su bili raseljeni širom sveta.

Sovjetski Savez je bio deo savezničke koaliciji koja je porazila nacističku Nemačku u ovom ratu.

Sovjektski Savez je pretpreo najveće posledice rata, jer se veliki deo borbi odvijao na njegovoj teritoriji.

Nemci su zapravo dva puta potpisali dokumente o predaji - jednom zapadnim saveznicima u Remsu, u Francuskoj, 7. maja i dan kasnije u sedištu ruske vojske u Berlinu.

Ovaj pravni dokument okončao je sva neprijateljstva na kontinentu, mada je rat protiv Japana u Aziji nastavljen sve do avgusta iste godine.

Zvanična, definitivna predaja potpisana je nadomak Berlina kasno uveče 8. maja, a Nemci su zvanično prekinuli sve operacije u 23:01 po lokalnom vremenu - u Moskvi je tada već prošla ponoć.

Polaganje cveća na Spomenik oslobodiocima, bez obraćanja zvaničnika

Na platou ispred Spomenika oslobodiocima Beograda učesnike marša dočekali su venci, vojni orkestar i plotun, vod vojnika koji je u čast poginulih ispalio hice u vazduh.

Himnama Rusije, Belorusije, Kazahstana, Azerbejdžana i Srbije započet je zvanični deo obeležavanja Dana pobede na mestu gde su sahranjeni poginuli vojnici Jugoslovenske i Crvene armije u Operaciji oslobađanja Beograda oktobra 1944. godine.

Delegacije Srbije, Rusije, Belorusije, Kazahstana i Azerbejdžana predvođeni ambasadorima i vojnim zvaničnicima, položili su sveće na večnoj vatri.

Daleko od njih, među mlađom grupom pokreta Komunista Srbije stajao je sa zastavom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i jedan osamdesetdvogodišnjak.

„Bio sam dete za vreme Drugog svetskog rata, ali su svi moji bili partizani i svake godine me zdravlje posluži da se poklonim na ovaj dan ljudima koji su poginuli braneći Beograd i Srbiju", rekao je Vlastimir Jevtić.

Predstavnici delegacija se nisu obraćali ni okupljenima ni novinarima.

Jedino je Andreja Mladenović, savetnik gradonačelnika Beograda, kratko prokomentarisao novinarsko pitanje šta misli o slovu Z na čelu kolone, rekavši da nije vreme da se novinari bave dnevnom politikom.

Pogledajte video:Putinove poruke sa parade u Moskvi

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.09.2022)