Србија, Русија и Дан победе: Каква је историја марша Бесмртни пук и шта су све учесници носили у поворци у Београду

Док је руски председник Владимир Путин пред хиљадама војника на Црвеном тргу у Москви оправдавао рат који је покренуо у Украјини, у Београду је ношена његова картонска реплика и слово З, симбол руске инвазије на суседну земљу, у шетњи поводом Дана победе над фашизмом у Другом светском рату.

На позив српског невладиног удружења Фондације Бесмртни пук, неколико стотина људи, међу којима и амбасадор Русије и министри у Влади Србије, прошетало се до Споменика ослободиоцима Београда како би обележели овај дан.

Бесмртни пук је међународни, цивилно-патриотски покрет за очување личног сећања на генерације из Другог Светског рата.

Основан је у Русији 4. фебруара 2014, а први пут је марш организован 2012. у руском граду Томску.

Учесници марша Бесмртни пук на Дан победе шетају улицама градова са фотографијама њихових рођака - ветерана војске и морнарице, партизана, бораца отпора, заробљеника концентрационих логора.

Кремљ га, каже новинар ББЦ руског сервиса Иља Барабанов, користи у пропагандне сврхе, а историчар Миливој Бешлин види у свему „злоупотребу Путиновог режима&qуот; под којим обележава победу над Немачком у Другом светском рату.

• Путинов говор на паради у Москви: У Украјини се боримо за домовину
• Дан победе: Зашто је 9. мај тако важан Русији
• Једна од великих мистерија битке за Београд

Бесмртни пук: Од локалног подсећања на војнике до путиновске пропаганде

Иља Барабанов, новинар ББЦ-ја на руском

Први марш Бесмртног пука био је у сибирском граду Томску 2012. године.

Локални новинари желели су да подсете на совјетске војнике који су учествовали у Другом светском рату.

Идеја о Бесмртном пуку се допала људима широм земље и већ 2013. у неколико различитих градова у Русији одржан је марш.

После руске анексије Крима, полуострва у Црном мору које је припадало Украјини, 2014. године, руске власти су помислиле да је могуће иницијативу грађана искористити у пропагандне сврхе.

Владимир Путин, председник Русије, први пут је присуствовао маршу 2015. године.

Седам година касније, Бесмртни пук постао је важна карика у ланцу званичне медијске политике Кремља.

Новинари из Томска, одакле је и оригинална идеја о Бесмртном пуку, замолили су 2022. године да их колеге више не повезују са Бесмртним пуком.

Међу окупљенима у поворци у Београду била је и Гордана Михајловић.

Носила је шапку официра Црвене армије и фотографију окићену георгијевском лентом, траком са ордена Светог Георгија царске Русије, садашњим симболом марша Бесмртног пука.

„Данас шетам због мог свекра који је са 16 година отишао у рат, потом се школовао у Русији и вратио у Србију&qуот;, рекла је Гордана Михајловић.

Црвена армија је била оружана снага Совјетског савеза коју су створили бољшевици током Руског грађанског рата 1918.

Ова организација је постала војска Совјетског Савеза по његовом оснивању 1922.

Црвеноармејци су у Другом светском рату учествовали и у борбама за ослобађање Београда, односно Србије и Југославије.

Необичан спој царистичке ленте и црвене петокраке, под којом је и скинут монархистички режим у Русији, према Бешлину је показатељ да „Путинов режим узима све оно из прошлости што му одговара да оправда садашњу политику&qуот;.

„Путинов режим злоупотребљава победу јединствене антифашистичке коалиције, предвођених западним савезницима и Совјетским Савезом.

„Србија је Русија у малом, па не чуди што је Бесмртни пук заживео овде&qуот;, каже виши научни сарадник са Института за филозофију и друштвену теорију за ББЦ на српском.

Од 2016. године, у већим градовима у Србији Дан победе обележава се маршом Бесмртног пука.

Осим у Београду, Дан победе је обележен маршом Бесмртног пука и у Нишу и Новом Саду на позив овдашњег удружења Бесмртни пук.

На сајту Фондације Бермстни пук се на сајту наводи да је то невладино удружење образовано ради очувавања сећања на жртве пале у ослободилачким ратовима, неговања антифашистичке традиције српског народа и оснаживања пријатељских веза српског и руског народа.

Председник Србије Александар Вучић је 2018. године на Дан победе са руским председником Владимиром Путином и тадашњим премијером Израела Бењамином Нетањахуом учествовао у поворци редводио Бесмртни пук у Москви.

Путин је и ове године учествовао у поворци Бесмртног пука у Москви, носећи фотографију оца који се борио против нациста.

Дан победе се 9. маја слави као Дан победе над фашизмом.

Тог дана 1945. године, Немци су потписали предају пред совјетским маршалом Георгијем Жуковим.

Поворка - министри, амбасадори, козаци, комунисти и бајкери

Овогодишњи марш Београдом, рутом нешто краћом од једног километара, учесници су започели певањем Каћуше, познате совјетске песме из периода Другог светског рата.

На челу колоне били су Александар Боцан-Харченко, амбасадор Русије у Србији, и Ненад Поповић, министар за иновације у одлазећој влади Србије.

Заједно са њима у првим редовима био је и мушкарац који је носио дрвено латинично слово З.

Како се колона приближавала Новом гробљу и Споменику ослободиоцима Београда, учесници шетње запевале су песму Тамо далеко, посвећену српским војницима из Првог светског рата који су се повукли због напада Аустроугарске и узвицима „ура&qуот;.

Дуги и гласни узвик „ура&qуот; трипут, својствен је совјетским и руским војницима.

Овим повиком завршава се свака Парада за Дан победе у Москви од 1945. када је први пут одржана.

У поворци су биле су руске и совјетске заставе, фотографије војника и официра Југословенске народне армије, војске некадашње Југославије, и Црвене армије са савременим српским заставама и црно-жуто-белим заставама царске Русије.

Учесници поворке су носили Владимира Путина од картона, а примећене су и фотографије руског лидера и његових најбижих сарадника, међу којима Сергеја Лаврова, министра спољних послова, и Сергегеја Шојгуа, министра одбране Русије.

„Дошао сам да подржим овај дан, да испратим догађај&qуот;, рекао је кратко Љубиша Ћирић.

Осим песама и узвика, неколико људи је на руском узвикивало „Фашизам неће проћи&qуот;.

Поједини су узвикивали „Смрт фашизму&qуот;.

Овај поздрав, на који се одговара са „Слобода народу&qуот;, био је поздрав југословенских партизана током и у једном периоду после Другог светског рата.

Један узвик „На Берлин&qуот;, који су совјетски војници током 1945. често користили ослобађајући територије од Совјетског Савеза до Немачке, пропраћен је смехом.

Бесмртни пук - злоупотреба антифашизма?

Бесмртни пук и парада за Дан победе данас су неодовојиви у Москви.

Владимир Путин је у обраћању на Дан победе 2022. у Москви упоредио рат у Украјини са победом Русије 1945. године и свалио кривицу на Запад, оптужујући га да је одбацио безбедносне захтеве Москве.

Одбрана домовине је одувек била свети задатак, рекао је Путин, мислећи на источни део Украјине на који је сада усредсређена руска офанзива.

„Данас се борите за наш народ у Донбасу, за безбедност Русије, за нашу домовину.&qуот;

Сама идеја о Бесмртном пуку је злоупотреба антифашизма и победе над фашизмом која долази из Москве, каже Миливој Бешлин, историчар, за ББЦ на српском.

„Путинов режим, који је популаризовао Бесмртни пук, идеолошке противнике у демократској западној Европи назива нацистима и тиме умањује ужас који је та идеологија урадила у Другом светском рату јер онда та идеја није побеђена&qуот;, каже Бешлин.

Злоупотреба, тврди историчар, види се и у називању Украјинаца нацистима чиме је оправдао напад на ову земљу пре више од два месеца.

„Употребом историјских факата да је било у Украјини нациста, оправдава напад на једну суверену земљу&qуот;, појашњава он.

Национализација антифашизма и његова употреба у националистичке сврхе, додаје Бешлин, може се видети и у Србији.

„У Совјетском савезу и Југославији идеја антифашизма била је повезана са комунизмом који је поразио национализам, а они са националистичким идејама сарађивали су са окупатопром&qуот;.

Фотографије војника из Првог српског рата на оваквим скуповима, наводи Бешлин, јесте српски покушај да национализује антифашистичку борбу.

„Први светски рат више одговара данашњем режиму и дневној политици од Другог светског рата који је био више југословенски и комунистички&qуот;, закључује Бешлин.

Која је важност 9. маја за Русију?

Други светски рат је највећи оружани сукоб на свету до данашњег дана.

Започео је инвазијом на Пољску у септембру 1939. године (иако то није датум који обележава Русија) и завршио се 1945. године.

Животе је изгубило десетине милиона људи; милиони су били расељени широм света.

Совјетски Савез је био део савезничке коалицији која је поразила нацистичку Немачку у овом рату.

Совјектски Савез је претпрео највеће последице рата, јер се велики део борби одвијао на његовој територији.

Немци су заправо два пута потписали документе о предаји - једном западним савезницима у Ремсу, у Француској, 7. маја и дан касније у седишту руске војске у Берлину.

Овај правни документ окончао је сва непријатељства на континенту, мада је рат против Јапана у Азији настављен све до августа исте године.

Званична, дефинитивна предаја потписана је надомак Берлина касно увече 8. маја, а Немци су званично прекинули све операције у 23:01 по локалном времену - у Москви је тада већ прошла поноћ.

Полагање цвећа на Споменик ослободиоцима, без обраћања званичника

На платоу испред Споменика ослободиоцима Београда учеснике марша дочекали су венци, војни оркестар и плотун, вод војника који је у част погинулих испалио хице у ваздух.

Химнама Русије, Белорусије, Казахстана, Азербејџана и Србије започет је званични део обележавања Дана победе на месту где су сахрањени погинули војници Југословенске и Црвене армије у Операцији ослобађања Београда октобра 1944. године.

Делегације Србије, Русије, Белорусије, Казахстана и Азербејџана предвођени амбасадорима и војним званичницима, положили су свеће на вечној ватри.

Далеко од њих, међу млађом групом покрета Комуниста Србије стајао је са заставом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и један осамдесетдвогодишњак.

„Био сам дете за време Другог светског рата, али су сви моји били партизани и сваке године ме здравље послужи да се поклоним на овај дан људима који су погинули бранећи Београд и Србију&qуот;, рекао је Властимир Јевтић.

Представници делегација се нису обраћали ни окупљенима ни новинарима.

Једино је Андреја Младеновић, саветник градоначелника Београда, кратко прокоментарисао новинарско питање шта мисли о слову З на челу колоне, рекавши да није време да се новинари баве дневном политиком.

Погледајте видео:Путинове поруке са параде у Москви

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.09.2022)