Srbija, Kosovo i ratni zločini: „Nisam kriv", Hašim Tači se izjasnio povodom novih optužbi pred Specijalnim sudom za Kosovo
Četvorica optuženih kosovskih političara i bivših lidera OVK - Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi, izjasnili su se da nisu krivi za zločine u Suvoj Reci i Gnjilanu.
Četvorica kosovskih političara i bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova - Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi izjasnila su se da nisu krivi povodom novih optužbi za ratne zločine.
Oni su u utorak 10. maja saslušani pred Specijalnim sudom za Kosovo, radi upoznavanja sa novim optužbama koje se odnose na zločine u kosovskim opštinama Suva Reka i Gnjilane između 1998. i 1999.
Pred sudom se prvi pojavio bivši predsednik Kosova Hašim Tači, koji je na pitanje sudije da li razume nove optužbe odgovorio da ih „ne razume, jer su jako redigovane".
„Zato nisam bio u prilici da se sa njima upoznam u celosti, ali izjašnjavam se da nisam kriv", naveo je Tači, iako nije bio u obavezi da se na ovom saslušanju izjasni o krivici.
- Hašim Tači u Hagu poriče optužbe za ratne zločine
- Šta je ostalo od Ahtisarijevog plana na Kosovu
- Kosovo želi članstvo u Savetu Evrope, šta to znači
Gregori Kiho, Tačijev advokat, rekao je da su „događaji, imena i datumi prikriveni, tako da je nemoguće" razumeti na šta se nove optužbe odnose.
Kako je naveo sudija Gijo, prikrivena su „imena potencijalnih svedoka u cilju njihove zaštite".
Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi su uhapšeni novembra 2020. godine i od tada se nalaze u haškom pritvoru, čekajući suđenje.
Sva četvorica su tada odbacila prvobitne optužbe.
Specijalni sud za Kosovo sa sedištem u Hagu ima zadatak da pred pravdu izvede odgovorne za ratne zločine i druga krivična dela koja su započeta ili izvršena na Kosovu između 1998. i 2000.
Šta su rekli Veselji, Krasnići i Seljimi?
Jakup Krasnići, bivši portparol OVK i nekadašnji predsednik Skupštine Kosova, takođe je rekao da nije kriv.
„Nikada nisam iskazao agresiju prema slabijima, uvek sam iskazivao samo ljubav", rekao je Krasnići u obraćanju pred sudom.
Izrazio je nevericu da jedan sud u liberalnoj, demokratskoj zemlji kakva je Holandija može da podigne optužnicu „koja je zasnovana isključivo na lažima Srbije".
Krivicu je negirao i njegov saradnik Kadri Veselji, bivši predsednik Skupštine Kosova.
„Pročitao sam optužbe, moja jedina želja je da suđenje počne što je pre moguće i da mi bude pružena prilika da obrazložim svoju nevinost pred narodom Kosova i borcima OVK", naveo je Veselji.
Redžep Seljimi, nekadanji poslanik Samoopredeljenja i nekada lider OVK, rekao je da „nije kriv" i da „nema nikakve veze sa navodima iznetim u optužnici".
Šta su nove optužbe protiv Tačija i njegovih saradnika?
Proširena optužnica odnosi se na zločine nad Albancima i Srbima u selima Budakovo i Semetište u opštini Suva Reka, kao i u đačkom internatu u Gnjilanu između 1998. i 1999. godine, prenosi Beta.
Po novim navodima, OVK je više Albanaca i Srba u Budakovu, Semetištu i Gnjilanu otela, nezakonito pritvorila, prebijala, mučila, a neke od njih i ubila.
Tužioci na teret Tačiju stavljaju nezakonito i proizvoljno lišavanje slobode civila koji nisu učestvovali u neprijateljstvima, okrutno i nečovečno postupanje, mučenje, prisilni nestanak, ubistvo i progon.
Glavni tužilac Džek Smit ih je u proširenoj optužnici kvalifikovao kao ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Po navodima proširene optužnice, pripadnici OVK su, od jula do septembra 1998. i krajem aprila 1999. nezakonito lišili slobode najmanje 12 osoba u Budakovu i Semetištu.
Više pripadnika OVK je pritvorenike redovno prebijalo i psihički zlostavljalo.
U avgustu 1998. pronađena su tela dvojice pritvorenika neposredno pošto su ih pripadnici OVK iz Budakova poveli ka Semetištu, piše u optužnici.
U junu i julu 1999. pripadnici OVK nezakonito su, po novim optužbama, pritvorili najmanje tri osobe srpske nacionalnosti u zgradu bivšeg učeničkog internata u Gnjilanu, gde je bio štab te paravojske.
„Pritvorenike su po celom telu batinali štapovima i palicama, šutirali, udarali i pretili im nasiljem i smrću.
„Pritvorenici su mogli čuti i videti teško zlostavljanje drugih pritvorenih osoba", navodi se.
Ko je Hašim Tači?
Hašim Tači (1968) je nakon proglašenja nezavisnosti Kosova bio prvi premijer, a zatim i predsednik.
Od marta 1999. do januara 2000. bio je premijer Privremene Vlade Kosova (Vlada Jedinstva).
Za vreme ratova devedesetih, bio jedan od osnivača Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) 1992. godine i njen politički rukovodilac.
Novembra 2020, pošto je Specijalni sud potvrdio optužnicu protiv Tačija za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, podneo je ostavku na mesto predsednika Kosova.
Nekoliko sati kasnije, otputovao je u Hag.
Tači se tereti za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, koji obuhvataju ubistva, prisilne nestanke lica, progon i mučenja.
Ko su Veselji, Krasnići i Seljimi?
Kadri Veselji (1967) spada među najuticajnije kosovske političare.
Nekadašnji je predsednik Skupštine Kosova i jedan od lidera OVK.
Bio je naslednik Hašima Tačija na mestu predsednika Demokratske partije Kosova između 2016. i novembra 2020. godine, kada je uhapšen.
Jakup Krasnići (1951) je nekadašnji portparol OVK i bivši vršilac dužnosti predsednika Kosova tokom političke krize 2020. godine.
Nakon proglašenja nezavisnosti, Krasnići je 2008. godine postao prvi predsednik Skupštine Kosova.
Redžep Seljimi (1971) je još jedan bivši lider OVK i nekadašnji poslanik pokreta Samoopredeljenje kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
Između 1999. i 2000. godine bio je ministar policije u Privremenoj vladi Kosova.
Šta je Specijalni sud za Kosovo?
Specijalni sud za Kosovo, čiji je zvanični naziv Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova, jedinstven je primer institucije - deo je kosovskog pravosudnog sistema, ali mu je sedište u Holandiji, a među sudijama i tužiocima nema državljana Kosova.
Kosovski pravnici učestvuju u radu suda, ali ne mogu da budu ni sudije, ni tužioci.
Ima zadatak da pred pravdu izvede odgovorne za ratne zločine i druga krivična dela koja su započeta ili izvršena na Kosovu između 1998. i 2000. godine.
Povod za osnivanje bio je izveštaj iz 2010. godine o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima, čiji je autor tadašnji predstavnik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti.
Baš kao i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, ova institucija je privremena i ima konkretan mandat - ugasiće se kada sudski postupci budu okončani.
Ko je sve optužen?
Među optuženima su se, u trenutku hapšenja, našli najistaknutiji kosovski zvaničnici - bivši premijer Ramuš Haradinaj, bivši predsednik Hašim Tači i bivši predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji.
Tači se, između ostalog, tereti za 100 ubistava civila tokom rata.
Istom optužnicom obuhvaćeni su Tači, Veselji, jedan od lidera Pokreta Samoopredeljenje i pripadnik OVK Redžep Seljimi i bivši predsednik Skupštine Kosova i nekadašnji portparol OVK Jakup Krasnići.
Njima će se u narednim mesecima suditi za ratne zločine protiv stotina civila i ljudi koji nisu aktivno učestvovali u sukobima.
Nakon potvrđivanja optužnica, kosovski političari su podneli ostavke na funkcije i početak suđenja čekaju u haškom pritvoru.
Među optuženima su i drugi bivši pripadnici OVK, kao što su Pjeter Šalja, Hisni Gucati i Nasim Haradinaj.
Četrnest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.11.2022)
