Србија, Косово и ратни злочини: „Нисам крив", Хашим Тачи се изјаснио поводом нових оптужби пред Специјалним судом за Косово
Четворица оптужених косовских политичара и бивших лидера ОВК - Тачи, Весељи, Краснићи и Сељими, изјаснили су се да нису криви за злочине у Сувој Реци и Гњилану.
Четворица косовских политичара и бивших лидера Ослободилачке војске Косова - Хашим Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими изјаснила су се да нису криви поводом нових оптужби за ратне злочине.
Они су у уторак 10. маја саслушани пред Специјалним судом за Косово, ради упознавања са новим оптужбама које се односе на злочине у косовским општинама Сува Река и Гњилане између 1998. и 1999.
Пред судом се први појавио бивши председник Косова Хашим Тачи, који је на питање судије да ли разуме нове оптужбе одговорио да их „не разуме, јер су јако редиговане&qуот;.
„Зато нисам био у прилици да се са њима упознам у целости, али изјашњавам се да нисам крив&qуот;, навео је Тачи, иако није био у обавези да се на овом саслушању изјасни о кривици.
- Хашим Тачи у Хагу пориче оптужбе за ратне злочине
- Шта је остало од Ахтисаријевог плана на Косову
- Косово жели чланство у Савету Европе, шта то значи
Грегори Кихо, Тачијев адвокат, рекао је да су „догађаји, имена и датуми прикривени, тако да је немогуће&qуот; разумети на шта се нове оптужбе односе.
Како је навео судија Гијо, прикривена су „имена потенцијалних сведока у циљу њихове заштите&qуот;.
Тачи, Весељи, Краснићи и Сељими су ухапшени новембра 2020. године и од тада се налазе у хашком притвору, чекајући суђење.
Сва четворица су тада одбацила првобитне оптужбе.
Специјални суд за Косово са седиштем у Хагу има задатак да пред правду изведе одговорне за ратне злочине и друга кривична дела која су започета или извршена на Косову између 1998. и 2000.
Шта су рекли Весељи, Краснићи и Сељими?
Јакуп Краснићи, бивши портпарол ОВК и некадашњи председник Скупштине Косова, такође је рекао да није крив.
„Никада нисам исказао агресију према слабијима, увек сам исказивао само љубав&qуот;, рекао је Краснићи у обраћању пред судом.
Изразио је неверицу да један суд у либералној, демократској земљи каква је Холандија може да подигне оптужницу „која је заснована искључиво на лажима Србије&qуот;.
Кривицу је негирао и његов сарадник Кадри Весељи, бивши председник Скупштине Косова.
„Прочитао сам оптужбе, моја једина жеља је да суђење почне што је пре могуће и да ми буде пружена прилика да образложим своју невиност пред народом Косова и борцима ОВК&qуот;, навео је Весељи.
Реџеп Сељими, некадањи посланик Самоопредељења и некада лидер ОВК, рекао је да „није крив&qуот; и да „нема никакве везе са наводима изнетим у оптужници&qуот;.
Шта су нове оптужбе против Тачија и његових сарадника?
Проширена оптужница односи се на злочине над Албанцима и Србима у селима Будаково и Семетиште у општини Сува Река, као и у ђачком интернату у Гњилану између 1998. и 1999. године, преноси Бета.
По новим наводима, ОВК је више Албанаца и Срба у Будакову, Семетишту и Гњилану отела, незаконито притворила, пребијала, мучила, а неке од њих и убила.
Тужиоци на терет Тачију стављају незаконито и произвољно лишавање слободе цивила који нису учествовали у непријатељствима, окрутно и нечовечно поступање, мучење, присилни нестанак, убиство и прогон.
Главни тужилац Џек Смит их је у проширеној оптужници квалификовао као ратне злочине и злочине против човечности.
По наводима проширене оптужнице, припадници ОВК су, од јула до септембра 1998. и крајем априла 1999. незаконито лишили слободе најмање 12 особа у Будакову и Семетишту.
Више припадника ОВК је притворенике редовно пребијало и психички злостављало.
У августу 1998. пронађена су тела двојице притвореника непосредно пошто су их припадници ОВК из Будакова повели ка Семетишту, пише у оптужници.
У јуну и јулу 1999. припадници ОВК незаконито су, по новим оптужбама, притворили најмање три особе српске националности у зграду бившег ученичког интерната у Гњилану, где је био штаб те паравојске.
„Притворенике су по целом телу батинали штаповима и палицама, шутирали, ударали и претили им насиљем и смрћу.
„Притвореници су могли чути и видети тешко злостављање других притворених особа&qуот;, наводи се.
Ко је Хашим Тачи?
Хашим Тачи (1968) је након проглашења независности Косова био први премијер, а затим и председник.
Од марта 1999. до јануара 2000. био је премијер Привремене Владе Косова (Влада Јединства).
За време ратова деведесетих, био један од оснивача Ослободилачке војске Косова (ОВК) 1992. године и њен политички руководилац.
Новембра 2020, пошто је Специјални суд потврдио оптужницу против Тачија за ратне злочине и злочине против човечности, поднео је оставку на место председника Косова.
Неколико сати касније, отпутовао је у Хаг.
Тачи се терети за низ злочина против човечности и ратних злочина, који обухватају убиства, присилне нестанке лица, прогон и мучења.
Ко су Весељи, Краснићи и Сељими?
Кадри Весељи (1967) спада међу најутицајније косовске политичаре.
Некадашњи је председник Скупштине Косова и један од лидера ОВК.
Био је наследник Хашима Тачија на месту председника Демократске партије Косова између 2016. и новембра 2020. године, када је ухапшен.
Јакуп Краснићи (1951) је некадашњи портпарол ОВК и бивши вршилац дужности председника Косова током политичке кризе 2020. године.
Након проглашења независности, Краснићи је 2008. године постао први председник Скупштине Косова.
Реџеп Сељими (1971) је још један бивши лидер ОВК и некадашњи посланик покрета Самоопредељење косовског премијера Аљбина Куртија.
Између 1999. и 2000. године био је министар полиције у Привременој влади Косова.
Шта је Специјални суд за Косово?
Специјални суд за Косово, чији је званични назив Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво Косова, јединствен је пример институције - део је косовског правосудног система, али му је седиште у Холандији, а међу судијама и тужиоцима нема држављана Косова.
Косовски правници учествују у раду суда, али не могу да буду ни судије, ни тужиоци.
Има задатак да пред правду изведе одговорне за ратне злочине и друга кривична дела која су започета или извршена на Косову између 1998. и 2000. године.
Повод за оснивање био је извештај из 2010. године о наводној умешаности припадника ОВК у отмице, убиства и трговину органима, чији је аутор тадашњи представник Парламентарне скупштине Савета Европе Дик Марти.
Баш као и Међународни кривични суд за бившу Југославију, ова институција је привремена и има конкретан мандат - угасиће се када судски поступци буду окончани.
Ко је све оптужен?
Међу оптуженима су се, у тренутку хапшења, нашли најистакнутији косовски званичници - бивши премијер Рамуш Харадинај, бивши председник Хашим Тачи и бивши председник Скупштине Косова Кадри Весељи.
Тачи се, између осталог, терети за 100 убистава цивила током рата.
Истом оптужницом обухваћени су Тачи, Весељи, један од лидера Покрета Самоопредељење и припадник ОВК Реџеп Сељими и бивши председник Скупштине Косова и некадашњи портпарол ОВК Јакуп Краснићи.
Њима ће се у наредним месецима судити за ратне злочине против стотина цивила и људи који нису активно учествовали у сукобима.
Након потврђивања оптужница, косовски политичари су поднели оставке на функције и почетак суђења чекају у хашком притвору.
Међу оптуженима су и други бивши припадници ОВК, као што су Пјетер Шаља, Хисни Гуцати и Насим Харадинај.
Четрнест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.11.2022)











