Лазаревић (ЦЕП): Европска политичка заједница не обухвата Западни Балкан
Програмска директорка Центра за европске политике (ЦЕП) Милена Лазаревић изјавила је да се идеја француског председнка Емануела Макрона о стварању "европске политичке заједнице" не односи на државе Западног Балкана и да је преурањено говорити шта ће она значити за друге земље.
"Идеја европске политичке заједнице се дефинитивно, према ономе што смо могли чути од председника Макрона, не односи на државе Западног Балкана. Макрон је врло јасно у свом говору рекао да је пут држава Западног Балкана ка чланству у Европској унији већ увелико трасиран и да оне остају на том путу", изјавила је Милена Лазаревић за ЕУРАЦТИВ.рс.
Макрон је у говору у Европском парламенту поводом Дана Европе 9. маја предложио, уместо спуштања строгих критеријума за пријем у ЕУ, стварање паралелног ентитета "европске политичке заједнице", која би окупила земље континента које деле вредности ЕУ а које теже чланству у Унији или су је напустиле.
"Ова идеја европске политичке заједнице се пре свега може анализирати у контексту изналажења решења за кандидатуре Украјине, Грузије и Молдавије, где из овога можемо закључити да Француска можда није спремна да овим земљама понуди перспективу пуноправног чланства у ЕУ", рекла је Лазаревић.
Такође се може тумачити, додала је, и као једно креативно решење да се нађе неки начин да се Украјина блиско повеже с ЕУ и да маркира своју опредељеност ка Европи а да се то не одрази негативно на могуће преговоре о прекиду руске инвазије на Украјину.
"То ћемо све тек видети зато што је идеја изнета на један врло генералан начин и као и увек 'ђаво је у детаљима', тако да ћемо од неког наредног папира и конкретног плана за ову европску политичку заједницу заправо тек моћи да проанализирамо шта генерално значи не само за Европу него и за државе Источног партнерства", казала је Лазаревић, нагласивши да не треба очекивати да ће се та заједница односити на регион Западног Балкана.
Поводом одговора немачког канцелара Олафа Шолца на Макронову идеју, Лазаревић је оценила да је то био обазрив одговор и да још не постоје конкретне информације на основу којих би Берлин могао да изнесе свој став.
"Не бих се сложила да је тај одговор био млак, ја бих рекла да је то био обазрив политички одговор, пре свега немачки канцелар није видео никакав конкретан предлог па се самим тим ни не може изјаснити", рекла је Лазаревић.
Према њеном мишљењу, француско-немачка оса је изузетно битна за функционисање и унапређење ЕУ и добро је што се у Берлину могло чути да те две земље јачају своју опредељеност да заједно осмишљавају и трасирају даљи развој и реформе ЕУ.
"У том смислу бих рекла да је реакција немачког канцелара била чак и позитивна", оценила је Лазаревић.
Шолц је рекао да је Макронова идеја нове политичке заједнице "врло занимљив предлог за решавање великог изазова" са којим се ЕУ суочава, али да ЕУ не треба да прекине приступни процес са земљама са којима је он већ почео, наводећи као пример Северну Македонију.
"Желимо веома брзо да постигнемо конкретне договоре, како бисмо наставили са интеграцијом Западног Балкана у ЕУ", рекао је немачки канцелар после сусрета с Макроном.
Специјални изасланик Владе Немачке за Западни Балкан Мануел Сарацин изјавио је током посете Београду 10. маја да се Берлин залаже за улазак земаља Западног Балкана у ЕУ, а не за "неку врсту њиховог партнерства са Унијом".
Милена Лазаревић је оценила да је његова реакција на Макронов предлог била "можда под утицајем погрешног разумевања" онога што је француски председник рекао "с обзиром да су то доста генералне идеје за сада", да нема много информација и да их је могуће различито тумачити.
"Да ли ће та европска политичка заједница створити неку идеју о другоразредном чланству за друге земље, за земље Источног партнерства, мислим да је о томе преурањено говорити. Видећемо када та идеја буде детаљно изложена", рекла је Лазаревић.
(Бета, 12.05.2022)
