Silvija Plat: Žaoke

Golih ruku, dodajem saća. Smeje se čovek u belom, goloruk, Od gaze su naše rukavice prikladne i slatke, Vratovi naših članaka ljiljani odvažni. On i ja, Hiljadu je pravilnih ćelija između nas, Osam saća punih žutih ćasa, I košnica sama je šolja od čaja, Bela s ružičastim cvetovima, S ljubavlju velikom je išarah, Misleći: „Slast, slast.” Rasplodne ćelije sive kao fosilne školjke Plaše mene, izgledaju tako stare. Šta ja to kupujem, crvotočni mahagoni? Ima li tu