Силвија Плат: Жаоке

Голих руку, додајем саћа. Смеје се човек у белом, голорук, Од газе су наше рукавице прикладне и слатке, Вратови наших чланака љиљани одважни. Он и ја, Хиљаду је правилних ћелија између нас, Осам саћа пуних жутих ћаса, И кошница сама је шоља од чаја, Бела с ружичастим цветовима, С љубављу великом је ишарах, Мислећи: „Сласт, сласт.” Расплодне ћелије сиве као фосилне шкољке Плаше мене, изгледају тако старе. Шта ја то купујем, црвоточни махагони? Има ли ту