Hrvatska i porodica: Sud odlučio da gej parovi mogu da usvajaju decu
Ovom presudom svi parovi, ravnopravno, mogu da se prijave za usvajanje dece.
Šest godina Mladen Kožić i Ivo Šagota iz hrvatskog glavnog grada Zagreba čekali su ovaj dan.
Presudom Višeg upravnog suda Hrvatske istopolnim parovima u bivšoj jugoslovenskoj državi omogućeno je da se prijave za usvajanje dece, a njihova seksualna orijentacija ne može biti razlog diskriminacije i odbijanja.
Ovom presudom odbijena je žalba Ministarstva demografije, obitelji, mladih i socijalne politike na prošlogodišnju presudu Upravnog suda u Zagrebu kojom je Kožiću i Šagoti dozvoljeno da započnu proces usvajanja dece.
„Naših šest godina nije ništa naspram šest godina života dece koju smo već tada mogli usvojiti...
„Šest izgubljenih godina te dece idu na dušu politici koja je u ime obrane takozvanih tradicionalnih vrednosti bila spremna gaziti pravo na porodicu deci koje je društvo zaboravilo", kratko su poručili Šegota i Kožić.
- Povorka ponosa u Podgorici: „Nikad se nećemo posramiti, nikad spustiti glavu“
- Sud u Hrvatskoj: Gej paru dozvoljeno da udomi nezbrinutu decu
- Pravo boravka u EU za istopolne supružnike: Evropski sud
Daniel Martinović iz organizacije Dugina obitelj kaže da ovo de fakto znači da su istopoloni partneri izjednačeni sa bračnim drugovima i da se za proces usvajanja deteta, sada, svako može prijaviti.
„Mi smo mala zajednica, vest nas je sve oduševila, a druge parove podstakla da se raspitaju o proceduri i pravilima", kaže Martinović za BBC na srpskom.
Dodaje da oni nisu jedini koji su pokušavali da usvoje decu, ali su jedini koji su čitav slučaj izneli pred sud.
Nadležno ministarstvo rada saopštilo je u četvrtak, 26. maja da će poštovati presudu Višeg upravnog suda.
U presudi se više puta citira prethodna presuda Evropskog suda za ljudska prava kojom se garantuje zaštita porodičnog života istopolnim parovima i primenu Konvencije za zaštitu ljudksa prava i osnovnih sloboda.
Šta je prethodilo presudi
Šegota i Kožić sklopili su životno partnerstvo 2015. godine, godinu dana pošto je hrvatski parlament usvojio Zakon o životnom partnerstvu.
Martinović objašnjava da nema suštinske razlike između bračne zajednice koja je definisana Ustavom između muškarca i žene i životnog partnerstva koji definiše pomenuti zakon.
„Identičan je Zakonu o porodici, a jedina razlika jeste u formulaciji - umesto bračni drugovi, navodi se životni partneri", dodaje.
Zakonom o životnom partnerstvu se nalaže da se „osobama istog pola daju na raspolaganje svi instrumenti koji su im neophodni da zajednički grade porodičan život".
Hrvatski par je želeo da proširi porodicu i posle venčanja podneli su zahtev za usvajanje deteta Centru za socijalni rad.
Tada su odbijeni.
To ih nije obeshrabrilo, pa su istoj ustanovi podneli novi zahtev da privremeno udome nezbrinuto dete, odnosno decu.
Usledila je dvoipogodišnja pravna borba koja se završila presudom Upravnog u njihovu korist - istopolnim parovima omogućeno je ovo pravo.
Kako će to izgledati u praksi
Presuda Višeg upravnog suda otvara vrata svim istopolnim parovima u Hrvatskoj koji se odluče na usvajanje.
Daniel Martinović kaže da treba sačekati i videti kako će to izgledati u praksi, ali je optimističan i veruje da neće biti problema.
„Kada se dete usvoji, dobija se rodni list u kome se se navodi ko su mu majka i otac.
„Mi za sada nemamo rodni list u kome može da piše da dete ima dva oca ili dve majke, tako da treba videti kako će država to rešiti", objašnjava Martinović.
On navodi da pored Hrvatske koja ima Zakon o životnom partnerstvu i Slovenije koja je legalizovala gej brakove pomake u ostvarivanju LGBT prava pokazuju Crna Gora i Severna Makedonija iako nisu države članice EU.
Ovom presudom, kako kaže, nameće se još jedno pitanje - šta će se desiti sa parovima koji su iz različiith država.
„Recimo, imate osobu koja je iz Hrvatske, a partner ili partnerka su iz neke druge države na Balkanu.
„Pošto nisu svuda ista prava, ovde se ta prava prepliću, pa je pitanje šta će se tu poštovati", kaže sagovornik BBC-ja.
Martinović se nada da će ovom presudom u skorijoj budućnosti svi propisi u regionu biti izjednačeni.
Kako je na Balkanu?
Iako se u većini država od sredine 1990-ih godina istopolni odnosi ne smatraju krivičnim delom, Zapadni Balkan je još daleko od istopolnih brakova.
Od zemalja bivše Jugoslavije, istopolni brakovi zakonom su omogućeni u Hrvatskoj i Sloveniji.
Najnovijom sudskom presudom, sada je u Hrvatskoj istopolnim partnerima omogućeno i usvajanje dece.
U Srbiji je još 2010. godine urađen prvi nacrt zakona o istopolnim zajednicama, ali do danas takav akt nije usvojen.
Srbija je donošenju zakona najbliža bila 2021. godine, kada su iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava pokrenuli proceduru za usvajanje zakona.
Ipak, jednim komentarom Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da ne bi potpisao zakon - od procedure se odustalo.
- Da li će izbori promeniti prava LGBT zajednice u Srbiji
- Kako je Holandija pre 20 godina odobrila gej brak, a kuda ide Srbija
- Mađarska predlaže zabranu usvajanja dece u istopolnim partnerstvima
Istopolne brakove ne priznaju ni Bosna i Hercegovina, ni Severna Makedonija.
Vlada Federacije BiH je prihvatila 2018. godine inicijativu da se napravi zakonski okvir za prihvatanje istopolnih brakova.
Drugi entitet BiH, Republika Srpska, nije ni razmatrala ovu inicijativu i ne priznaje ih.
Možda vam ovaj video bude zanimljiv
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.26.2022)
