Хрватска и породица: Суд одлучио да геј парови могу да усвајају децу

Шест година Младен Кожић и Иво Шагота из хрватског главног града Загреба чекали су овај дан.

Пресудом Вишег управног суда Хрватске истополним паровима у бившој југословенској држави омогућено је да се пријаве за усвајање деце, а њихова сексуална оријентација не може бити разлог дискриминације и одбијања.

Овом пресудом одбијена је жалба Министарства демографије, обитељи, младих и социјалне политике на прошлогодишњу пресуду Управног суда у Загребу којом је Кожићу и Шаготи дозвољено да започну процес усвајања деце.

„Наших шест година није ништа наспрам шест година живота деце коју смо већ тада могли усвојити...

„Шест изгубљених година те деце иду на душу политици која је у име обране такозваних традиционалних вредности била спремна газити право на породицу деци које је друштво заборавило&qуот;, кратко су поручили Шегота и Кожић.

• Поворка поноса у Подгорици: „Никад се нећемо посрамити, никад спустити главу“
• Суд у Хрватској: Геј пару дозвољено да удоми незбринуту децу
• Право боравка у ЕУ за истополне супружнике: Европски суд

Даниел Мартиновић из организације Дугина обитељ каже да ово де факто значи да су истополони партнери изједначени са брачним друговима и да се за процес усвајања детета, сада, свако може пријавити.

„Ми смо мала заједница, вест нас је све одушевила, а друге парове подстакла да се распитају о процедури и правилима&qуот;, каже Мартиновић за ББЦ на српском.

Додаје да они нису једини који су покушавали да усвоје децу, али су једини који су читав случај изнели пред суд.

Надлежно министарство рада саопштило је у четвртак, 26. маја да ће поштовати пресуду Вишег управног суда.

У пресуди се више пута цитира претходна пресуда Европског суда за људска права којом се гарантује заштита породичног живота истополним паровима и примену Конвенције за заштиту људкса права и основних слобода.

Шта је претходило пресуди

Шегота и Кожић склопили су животно партнерство 2015. године, годину дана пошто је хрватски парламент усвојио Закон о животном партнерству.

Мартиновић објашњава да нема суштинске разлике између брачне заједнице која је дефинисана Уставом између мушкарца и жене и животног партнерства који дефинише поменути закон.

„Идентичан је Закону о породици, а једина разлика јесте у формулацији - уместо брачни другови, наводи се животни партнери&qуот;, додаје.

Законом о животном партнерству се налаже да се „особама истог пола дају на располагање сви инструменти који су им неопходни да заједнички граде породичан живот&qуот;.

Хрватски пар је желео да прошири породицу и после венчања поднели су захтев за усвајање детета Центру за социјални рад.

Тада су одбијени.

То их није обесхрабрило, па су истој установи поднели нови захтев да привремено удоме незбринуто дете, односно децу.

Уследила је двоипогодишња правна борба која се завршила пресудом Управног у њихову корист - истополним паровима омогућено је ово право.

Како ће то изгледати у пракси

Пресуда Вишег управног суда отвара врата свим истополним паровима у Хрватској који се одлуче на усвајање.

Даниел Мартиновић каже да треба сачекати и видети како ће то изгледати у пракси, али је оптимистичан и верује да неће бити проблема.

„Када се дете усвоји, добија се родни лист у коме се се наводи ко су му мајка и отац.

„Ми за сада немамо родни лист у коме може да пише да дете има два оца или две мајке, тако да треба видети како ће држава то решити&qуот;, објашњава Мартиновић.

Он наводи да поред Хрватске која има Закон о животном партнерству и Словеније која је легализовала геј бракове помаке у остваривању ЛГБТ права показују Црна Гора и Северна Македонија иако нису државе чланице ЕУ.

Овом пресудом, како каже, намеће се још једно питање - шта ће се десити са паровима који су из различиитх држава.

„Рецимо, имате особу која је из Хрватске, а партнер или партнерка су из неке друге државе на Балкану.

„Пошто нису свуда иста права, овде се та права преплићу, па је питање шта ће се ту поштовати&qуот;, каже саговорник ББЦ-ја.

Мартиновић се нада да ће овом пресудом у скоријој будућности сви прописи у региону бити изједначени.

Како је на Балкану?

Иако се у већини држава од средине 1990-их година истополни односи не сматрају кривичним делом, Западни Балкан је још далеко од истополних бракова.

Од земаља бивше Југославије, истополни бракови законом су омогућени у Хрватској и Словенији.

Најновијом судском пресудом, сада је у Хрватској истополним партнерима омогућено и усвајање деце.

У Србији је још 2010. године урађен први нацрт закона о истополним заједницама, али до данас такав акт није усвојен.

Србија је доношењу закона најближа била 2021. године, када су из Министарства за људска и мањинска права покренули процедуру за усвајање закона.

Ипак, једним коментаром Александра Вучића, председника Србије, да не би потписао закон - од процедуре се одустало.

• Да ли ће избори променити права ЛГБТ заједнице у Србији
• Како је Холандија пре 20 година одобрила геј брак, а куда иде Србија
• Мађарска предлаже забрану усвајања деце у истополним партнерствима

Истополне бракове не признају ни Босна и Херцеговина, ни Северна Македонија.

Влада Федерације БиХ је прихватила 2018. године иницијативу да се направи законски оквир за прихватање истополних бракова.

Други ентитет БиХ, Република Српска, није ни разматрала ову иницијативу и не признаје их.

Можда вам овај видео буде занимљив

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.26.2022)