Украјина, Русија, Европа и економија: Како се европске земље носе са растућим ценама енергената
Цене енергената у Европи су у порасту у последњих неколико месеци. Владе европских земаља донеле су или планирају да уложе милијарде евра како би ублажила енергетску кризу.
Цене енергената у Европи су у порасту последњих месеци, при чему су цене гаса и струје за домаћинства у Великој Британији порасле на 1.971 фунти (око 2.320 евра) у априлу, а очекује се да ће достићи 3.300 евра у октобру.
Пораст је условљен општим повећањем потражње за енергијом и забринутошћу око снабдевања гасом и нафтом због рата у Украјини.
Европске земље имају различите планове како да се суоче са кризом.
- Може ли свет опстати без руске нафте и гаса
- „Нервирајте Путина, смањите употребу енергије&qуот; - Немачка ће забранити увоз руске нафте до краја године
- Предлог нових санкција Русији: Мађарски премијер Орбан оштро критикује председницу Европске комисије
Велика Британија
Влада је објавила да ће свако домаћинство у Великој Британији добити помоћ од 400 фунти (470 евра) за рачуне за гас и струју како би се изборили са растућом ценом енергената.
Домаћинства која примају бенефиције ће такође добити паушалну суму од 650 (766 евра), а пензионерска домаћинства ће на зиму добити додатних 300 фунти (350 евра) као помоћ за подмиривање рачуна.
Влада планира да ову помоћ делимично финансира од пореза на добит за нафтне и гасне компаније, а процена је да ће се у буџет слити око пет милијарди фунти (5,8 милијарди евра).
Министар финансија Риши Сунак рекао је да ће британска влада издвојити 37 милијарди фунти (43 милијарди евра) да помогне људима у кризи.
Италија
Италија је најавила субвенције за енергенте од 14 милијарди евра.
План је да домаћинства не осете велики раст на рачунима, односно да им рачуни буду на прошлогодишњем нивоу, као и да се људи охрабре да пређу на електрична возила и обновљиве изворе енергије.
Остале мере укључују 200 евра помоћи за људе који годишње зарађују 35.000 евра или мање и кредит од 20 одсто за све енергетски зависне компаније чији су рачуни увећани за 30 процената.
Да би се помогло финансирање ових мера, биће подигнути порези енергетским компанијама чији је профит повећан као резултат виших цена горива.
Укупно, Италија очекује да ће потрошити око 35 милијарди евра на мере заштите потрошача.
Шпанија
Шпанија је смањила ПДВ (Порез на додату вредност) на рачуне за струју са 21 одсто на 10 одсто.
Привремено је снижен и посебан порез на струју са седам на 0,5 одсто.
Да би омогућила ове подстицаје, влада је предвидела и посебан порез за енергетске компаније како би прикупила три милијарде евра.
Европска комисија је у априлу договорила горњу границу за цене гаса у Португалу и Шпанији - у просеку 50 евра по мегават-сату.
Ограничење цена важиће годину дана и има за циљ да преполови рачуне за гас за 40 одсто потрошача у две земље.
Очекује се да ће ове мере укупно коштати Шпанију око 21 милијарду евра.
Француска
Француска влада је у јануару приморала државног добављача енергије Електрисите д Франс (Éлецтрицитé де Франце - ЕДФ) да ограничи раст велепродајних цена на четири одсто током године, што је компанију коштало 8,4 милијарде евра.
Француска је већ најавила исплату паушалног износа од 100 евра прошле године за 5,8 милиона домаћинстава која добијају ваучере за енергију.
Од тада је влада смањила и порезе на струју.
Бриселски истраживачки центар Бригел (Бруегел) процењује да ће Француска потрошити 38 милијарди евра за помоћ људима усред раста трошкова живота.
Немачка
Немци плаћају више за струју него било која друга земља у ЕУ, наводи агенција Ројтерс, али ће 4,2 милиона немачких домаћинстава имати пораст рачуна за гас у просеку за 62,3 одсто у 2022.
Влада је већ увела субвенције за домаћинства са ниским примањима и сада троши додатних 15 милијарди евра на субвенције за гориво, смањује порезе на бензин и дизел, даје људима 300 евра паушалног износа, као и попусте за јавни превоз.
Очекује се да ће укупни трошкови ових мера бити око 30 милијарди евра.
Холандија
Холандска влада потрошила је 2,7 милијарди евра на смањење пореза на енергију за предузећа и домаћинства, а планира да издвоји 150 милиона евра за подршку најугроженијим домаћинствима.
Холандија очекује да ће потрошити око шест милијарди евра на ублажавање енергетске кризе.
Норвешка
У Норвешкој је влада одредила максималну цену коју домаћинства морају да плате за енергију.
Ако потрошња премашује овај износ, влада плаћа 80 одсто рачуна.
Норвешка ће укупно потрошити око 23,6 милијарди круна (2,3 милијарде евра) на подршку потрошачима.
Пољска
Као део „антиинфлаторног штита&qуот; пољска влада је објавила план за укидање ПДВ-а на храну, гас и ђубриво.
ПДВ на грејање биће смањен на пет одсто, а ПДВ на бензин и дизел гориво на осам одсто.
Мере су пројектоване за шест месеци.
Пољска влада даје и новац најугроженијим домаћинствима, а нека од њих имају право на 306 евра годишње.
Очекује се да ће Пољска потрошити девет милијарди евра на ове мере.
Мађарска
Мађарска влада одлучила је да само аутомобили са регистарским ознакама те земље могу да точе гориво по субвенционисаним ценама на бензинским станицама, док ће странци моћи да точе само по тржишним ценама.
Ове мере Мађарска је увела због претње по сигурност снабдевања јер многи возачи из суседних земаља долазе како би наточили гориво по нижој цени.
Литар субвенционисаног бензина и дизела кошта 480 форинти, што је тренутно око 150 динара, у зависности од дневног курса.
Од петка, 27. маја литар бензина 95 странци ће плаћати 669 форинти што је око 205 динара, а за литар дизела мораће да издвоје 690 форинти што је око 212 динара.
Мађарска влада је претходно прогласила ванредну ситуацију због рата у Украјини.
Колико су ови планови одрживи?
Неки се питају колико дуго владе могу да штите потрошаче.
Ако се висока стопа инфлација настави до 2023. године или касније, владама ће бити тешко да заштите домаћинства.
„Тако велике субвенције су неодрживе у смислу јавних финансија и штетне у смислу геополитике и енергетске безбедности, а да не помињемо животну средину&qуот;, каже Симоне Таљапијетра, виши истраживач у Бригелу, који је прикупио податке о државним мерама заштите потрошача.
Други аналитичари страхују шта би могло да се деси ако Европа не успе да пронађе алтернативе руској нафти и гасу.
„Јесен и зима ће бити најтеже&qуот;, каже Иларија Конти, шефица одељења за гас у Сцхоол оф Регулатион из Фиренце.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.27.2022)
