Ko preživi preživljavanje, za porodicom ne plače
RTS 28.05.2022
Oduvek sam volela da pratim avanture i pustolovine na televiziji. Tu ubrajam i svetski popularan šou gde grupa avanturista odlazi daleko od kuće i grada ka tropskim ostrvima u želji da žive "mimo zone komfora". Gledajući takve avanture više od deset godina, prvi put sam primetila jednu neobičnu pojavu. Naime, kada avanturistima u jednom momentu, posle više nedelja iskušenja, bude omogućeno da se preko video poziva čuju sa najbližima - skoro da niko ne plače.
Ranije su upravo ti momenti bili najemotivniji deo čitave pustolovine. Nema učesnika koji se nije momentalno rasplakao kad posle dva meseca boravka na skoro pa pustom ostrvu ugleda mamu, tatu, brata, ženu, devojku, dete. Pre neki dan prvi put se desilo da su video pozivi prošli bez suza, uzbuđenja. Jednom momku su se samo zacaklile oči kad je video devojku, i suze je pustila bukvalno samo jedna takmičarka ugledavši svoje bratanice. Ostali su skoro pa ravnodušno
