Глад у Африци и Путин, санкције ЕУ Русији и берзански шпекуланти

Један званичник Европске комисије је данас поновио став Европске уније (ЕУ) да је за блокаду украјинског и руског извоза житарица главни кривац рат који Русија води у Украјини и поручио да ће ЕУ помоћи угроженим афричким и блискоисточним земљама које не могу да набаве житарице из Украјине и Русије.

Али многе афричке и земље Блиског истока - велике увознице житарица сматрају да су за недостатак и вртоглав скок цена житарица криве и западне санкције Русији, руска блокада Одесе у Црном мору, али и грозничава шпекулација пшеницом, кукурузом и сунцокретовим уљем на светским берзама.

На скок цена хране у свету је такође утицала пандемија корона вируса, а сад је стање погоршано због рата у Украјини и западних санкција које отежавају многим земљама куповину руских житарица и плаћање за руски увоз јер је санкцијама ЕУ и САД за практично све руске банке блокиран систем плаћања кроз светски финансијски систем СВИФТ.

Украјина и Русија су главне светске извознице житарица, а Русија ове године очекује велики раст приноса и велику зараду од извоза, поред осталог и зато што су главни остали светски произвођачи житарица, попут Индије и САД, практично обуставили извоз пшенице и кукуруза махом због смањења приноса због суше.

Мада медији у ЕУ преносе мишљења стручњака да ће Украјина ове године због рата имати много мању жетву, што, уз сушу у другим земљама произвођачима житарица у свету, подстиче јос већу грозницу на берзама нарочито у Паризу и Чикагу, јер шпекуланти откупљују велике количине житарица у очекивању још већег скока цена и брзе замашне зараде.

Цена тоне пшенице је на Париској берзи скочила на 400 евра, док је уочи рата била 280 евра, Алжир је тако саопштио да не може да из увоза набави милион и по тона пшенице за своју потрошњу, Египат потражује пола милиона тона, а у још тежој ситуацији су афричке земље јужно од Сахела.

Отуд ће председник Афричке уније Маки Сал у петак допутовати у Сочи да би у разговору с руским председником Владимиром Путином покушао да разјасни како отклонити главну блокаду за извоз пшенице преко украјинске луке Одесе, блокиране украјинским и руским минама и руским војним бродовима.

Нарочито афричке земље се житарицама снабдевају добрим делом из Украјине, али она сада не може да извезе преко 20 милиона тона пшенице.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш настоји да оформи "контакт-групу" Русије, Украјине, Турске и УН која би дошла до нагодбе за обнову извоза пољопривредних производа и такође веома недостајећег вештачког ђубрива из Русије и Украјине како би се спречила опасност глади у неким деловима света.

Неке земље ЕУ настоје да подстакну извоз украјинске пшенице и железницом и путевима преко Западне Европе, али стручњаци су предочили да је капацитет железнице и друмског превоза јако мали у односу на луку Одеса преко које је Украјина досад извозила преко 80 одсто пољопривредних производа.

Италијански лист "Република" пише да би то могао бити и "заметак" неког договора о обустави сукоба у Украјини, будући да је Москва први пут, иако само у вези с евентуалним споразумом о деблокади Одесе и Црног мора, натукнула могућност директног сусрета председника Русије и Украјине, Владимира Путина и Володомира Зеленског.

Путина су у заједничком телефонском разговору француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф шолц недавно покушали да убеде да уклони руске војне бродове и ослободи пролаз из Одесе, али је руски председник рекао да пристаје под условом да ЕУ повуче санкције Русији.

(Бета, 02.06.2022)