Весна Парун: Дјевичанство

Тај топот и тај дим што долазе све ближе ући ће у твој врт, растворити уснула врата. Сама си у кући. Што ћеш му рећи, дјевојко, непознатом човјеку који жели умријети на твојим нагим рукама, што ћеш му рећи? Сама си у празној напуштеној кући коју грли папрат. Небо с твога прозора једнако је увијек, благо и далеко. Цестама уморни коњаници иду. А нетко жели да умре на твојим тихим рукама које нитко није успавао у поноћима. Нетко жуди ноћас да грли, умирући, твој