Загађење океана: Утицај од потонулог брода код Шри Ланке на морски живот „осећаће се деценијама”

Током последњих годину дана, Шри Ланчани који живе у приобалним областима дошли су до шокантних открића шетајући плажом - пронашли су мртве корњаче и рибе насукане на обалу.

После изливања токсичних хемикалија из брода КС-Пресс Пеарл, који је коначно потонуо прошлог месеца после тринаестодневног пожара, до сада је међу жртвама најмање 207 корњача, 20 делфина и пет китова.

Еколози су је описали као „највећу морску катастрофу у историји Шри Ланке&qуот;, а фотографије последица су активисти и новинари објавили на интернету, приказујући рибу напуњену гранулама пластике и животиње за које се чини да су изгореле до смрти.

Један еколог из Шри Ланке, Најанака Ранвела, отишао је толико далеко да је то назвао „смрћу нашег мора&qуот;, док су Уједињене нације упозориле на далекосежне последице по морски живот.

• Како може да се спречи еколошка катастрофа због потонућа брода код Шри Ланке
• Стотине мртвих животиња на обалама Шри Ланке
• Унеско: Велики корални гребен је угрожен

Неки делови власти Шри Ланке покушали су да умање последице катастрофе у близини лагуне Негомбо.

Али министар за живи свет ЦБ Ратњаке потврдио је да су морска бића умрла услед изливања из брода-контејнера који је у резервоарима превозио азотну киселину, натријум диоксид, бакар и олово.

„Јасно је да су многе од ових корњача и других морских бића умрле због токсичног цурења са брода&qуот;, рекао је он.

„Ако се суочите са нападом киселине, у најмању руку бисте опекли кожу.

„Управо се то догодило тим створењима.&qуот;

• Китови надомак истребљења - „реална и врло озбиљна&qуот; претња
• Страшне слике у Русији - помор морског света на Камчатки
• Руска река поцрвенела: Последице еколошке катастрофе „осећаће се деценијама“

„Озбиљније је него што мислимо&qуот;

Од седам врста морских корњача на свету, пет долази на обалу да се гнезди и тражи храну око вода Шри Ланке, укључујући критично угрожену корњачу Логгерхеад.

Др Лалит Еканајаке, специјалиста за морске корњаче, рекао је да ће изливање утицати на будуће генерације врсте, као што се догодило током врхунца сезоне гнежђења и миграције.

„Ако су изложени хемикалијама, то улази у њихова јаја.

„Као резултат, младунци могу бити мали, слаби и имуни систем може бити слабији&qуот;, рекао је он.

„Имуни систем одраслих корњача такође може бити ослабљен, а хемикалије могу чак и да уђу у њихов нервни систем.

„Као резултат, они који су изложени овим хемикалијама могу умрети после неког времена.

„Стога је утицај много већи него што мислимо...&qуот;.

Обдукцијски прегледи врше се на корњачама, што је захтев шриланшког закона, иако резултати тек треба да буду објављени.

Према мишљењу министра за живи свет, ситуација се ставља под контролу.

Али Шама Сандуеја, активисткиња Гринписа и морска биолошкиња са Маурицијуса, рекла је за ББЦ да постоји безброј начина на које би морски живот могао бити погођен сада и у будућности, а да су за надгледање и процену подручја потребне „деценије које долазе&qуот;.

„Ове хемикалије, укључујући олово, утицаће на морски живот. Говоримо о мутацијама, болестима и туморима.

„Када говоримо о олову, то је углавном смрт, али може проузроковати друге репродуктивне проблеме или се неће моћи правилно хранити.&qуот;

„А ми знамо да се токсичне хемикалије акумулирају у ткивима морских животиња, па када ове морске животиње поједу већи предатори, оне такође улазе у тело предатора.&qуот;

„Мртвоподручје&qуот;

Хана Сингер-Хамди, представница УН-а у Шри Ланки, рекла је да је катастрофа проузроковала „значајну штету планети&qуот; испуштањем опасних супстанци у екосистем.

Ајанта Перера, еколошка активисткиња и научница из Шри Ланке, рекла је да би свака промена ПХ вредности воде могла променити осетљиве алге, што би потом могло убити делове коралног гребена, а то би отерало рибу са тог подручја јер више не би постојао извор хране.

„То би могло да постане мртво подручје - јер кад једном нестане коралног гребена, онда би и риболов пропао.

„Дакле, годинама ћемо тражити регенерацију, ако је икада буде.&qуот;

То ће последично угрозити животе и егзистенцију обалних заједница које зависе од морског живота, попут рибарства и туристичке индустрије, истиче Сингер-Хамди.

А риба која остане вероватно ће бити отрована, додаје Софија Кјани, иранско-америчка климатска активисткиња.

„Хемијско загађење и метали ће отровати рибу и довести до биоакумулације међу осталим осетљивим морским створењима, са ефектима који ће трајати деценијама&qуот;, рекла је она.

„Азотна киселина која је проливена могла би да доведе до закисељавања океана што ће ослабити имуни систем морског света као што су корали и шкољке.&qуот;

Такође ће се стотинама година вероватно задржати небројене „пластичне куглице&qуот; које се испирају из олупине КС-Пресс Пеарл, што је подстакло велику операцију чишћења дуж обале.

Иако саме по себи нису токсичне, ове пластичне куглице могу задавити мала морска бића и струја их може носити километрима.

А већ су пронађена у надуваним стомацима и шкргама мртвих риба које преплављују обалу.

„Пластика сама по себи није биоразградива&qуот;, рекао је Грејем Маршал из Друштва за заштиту дивљих животиња и природе Шри Ланке.

„Оне ће се (пластичне куглице) разбити на микропластику и на крају нанопластику, а те честице ће пронаћи пут у морску фауну кроз исхрану, и морску флору попут осетљивих морских трава, и других екосистеме као што су мангрове и речна ушћа.

„Овај утицај може трајати генерацијама.&qуот;

„Биће много горе&qуот;

КС-Пресс Пеарл није први брод који је замутио Индијски океан.

У јулу 2020. године, задивљујућа тиркизна лагуна која окружује Махебург на Маурицијусу била је обојена црно-смеђом бојом због изливања нафте са јапанског брода МВ Вакашио.

Сматра се да је више од 1.000 тона горива исцурило у воде које окружују село које је кулиса бројних боливудских филмова, а такође је у близини два еколошки заштићена морска екосистема и резервата морског парка Блу Беј, који је мочвара од међународног значаја.

Влада Маурицијуца прогласила је изливање националном ванредном ситуацијом, а према Сандуејевој, локалне заједнице још пате због отпада, док су рибарска и туристичка заједница претрпеле губитке у приходима.

Сандуејева каже да тек треба утврдити да ли је дошло до контаминације тешким металом као резултат Вакашиовог ослобађања до 300.000 литара тешке нафте у коралне лагуне Маурицијуса.

Ако је било тешких метала, каже она, „они ће се акумулирати у морским животињама и требају нам честе процене и испитивања&qуот;.

Али према часопису Форбс, лабораторијска анализа риба око лагуне открила је да оне имају високе концентрације полицикличних ароматичних угљоводоника, за које Центри за контролу болести кажу да могу да изазову рак.

У здравственом истраживању које је прошле године локална невладина организација спровела међу 2.500 људи, 96 одсто је пријавило здравствене симптоме због изливања нафте, према Форбсу, као што су респираторни проблеми, несаница и проблеми са кожом.

Додаје је се и да је катастрофа створила велико финансијско оптерећење за Маурицијус који је већ био у проблемима, смањивши своју економију за 2,1 милијарду долара.

„Очекујем да ће за Шри Ланку бити много горе&qуот;, каже Сандуејева.

Сандуејева позива на доношење бољих закона и прописа на Шри Ланки, која је до Дана планете 2019. године сврстана међу првих пет загађивача морске пластике на свету, као и на „радикалне промене&qуот; у бродарској индустрији.

„Зато што закони које имамо... не штите људе који зависе од мора. Потребни су нам прописи о количини нафте коју садрже. Супстанцама које носе&qуот;, рекла је.

Али Рохан Масакорале, извршни директор Академије бродара са седиштем у Коломбу, сматра да нису потребни нови прописи, већ правилна примена постојећих како би се смањила штета по животну средину, оптужујући владу Шри Ланке да делује преспоро.

Додаје: „Нисмо имали капацитета, потребна нам је боља опрема и подршка у таквој ситуацији&qуот;.

Једна од највећих еколошких организација у свету Гринпис (Греенпеаце) је захтевао нове, строге прописе који надзиру међународну шпедицију који би шпедицијску компанију чинили одговорном за све изгубљене контејнере, њихов садржај и евентуалне штетне последице.

Такође је захтевао да се пластика мора класификовати као материјал опасан по животну средину.

„Тамо где је то технички изводљиво, сви изгубљени контејнери и садржај требало би да се поврате и одложе на еколошки прихватљив начин&qуот;, наводи се у саопштењу.

„Требало би у потпуности спровести мере за спречавање катастрофа пружањем ране помоћи бродовима у невољи.&qуот;

Шпедитер који је власник КС-Пресс Пеарл већ је ангажовао међународну компанију да одговори на кризу и каже да су њени стручњаци на терену у Шри Ланки.

У међувремену, Маршал верује да нису потребна само правила и прописи, већ и ставови богатих и моћних, као и сви они који имају користи од океана.

„Ми као нација морамо да преиспитамо и побољшамо своју системску спремност за такве катастрофе&qуот;, рекао је он.

„То није место одлагања нашег смећа, већ место уточишта за нас људе.&qуот;

„Можемо ли оставити светлији траг у песку и ништа друго?&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.08.2022)