Oskar Davičo: Baš Čelik

1. Sanjao sam ga. On ima ruke od gvožđa i runa, a usne od debele i hrapave gume. Zubi su mu stene, oči od liskuna, u kosi nosi zverove i šume. Dopola mu lica vilica što žvaće, ona što se isprsila i nadnela nad svetom, vrljava, što se nadima i istura sve jače i hoda i gazi vilicom kao petom. Korakom čeljusti sto sela pregazi, gluv za naš vrisak od grla do oblaka. On pogledom vatru ledi, vodu pari, devojku unakazi kad iz svog čardaka izlegne i pođe u lov, gde kida