Мексико, жене и насиље: „Оставила сам породици упутства шта да раде ако нестанем“

Прошетајте се само неколико минута улицама центра Монтереја и видећете и до четири фотографије несталих особа.

Ту су и мурали са лицима и именима оних за које се још не зна где су.

Они се налазе на свакој бандери, на сваком ћошку.

То су свакодневни знаци кризе кроз коју пролази Монтереј - и читава држава Нуево Леон у северном Мексику: према званичним бројкама, нестало је више од 6.000 људи.

Али тек је недавно повећање броја случајева, нарочито међу веома младим девојкама, зазвонило на узбуну и указало на несигурност која нарушава свакодневне животе хиљаде жена.

• Секс, нарко картели и пластична хирургија - „Моје тело је твоје ако платиш операцију&qуот;
• Мексичка глумица убијена док је чекала сина са тренинга
• Град у Мексику у коме се страх може опипати

Оне кажу да ако не буду пазиле једна на другу, нико други неће.

„Како да знам да сте ви новинар? Зашто не користите диктафон?&qуот;, пита ме сумњичаво Гуадалупе, жена која се налазила у кафићу после 10 сати увече у старом граду Монтереја.

„Већ сам вас приметила да сте дошли, а онда сте пришли ближе… У сталном смо стању опреза, дошле смо до те тачке&qуот;, признаје ми њена пријатељица Дијана, седећи за истим столом на живој улици у Хозе Марија Морелосу, области пуној барова и ресторана.

Обе жене кажу да одбијају да „живе у страху, закључане&qуот;, али признају да су вечерас „размишљале мало више&qуот; о томе да ће изаћи саме.

„Опрезније смо, немамо другог избора него да се старамо о себи. Тужно је, али тако је.&qуот;

Друге жене, међутим, бирају да се одрекну права да се забављају ноћу.

У добро познатом Салону Морелос, оближњем простору са живом музиком, оне кажу да „од случаја Дебани&qуот; (Дебани Ескобар, млада жена која је пронађена мртва у хотелској цистерни у априлу), мање људи одлази тамо и - упадљиво - многе од њих иду кући раније него што су пре имале обичај.

„Слушајте, веома је ретко да видите девојке саме на улици. Увек иду у групама или у друштву мушкараца&qуот;, каже Марија Паласиос, која ради тамо.

Она каже да је сада особље свесније девојака кад одлазе из бара и да „кад су пијане&qуот; одбијају да их послуже алкохолом.

„Морамо да пазимо једне на друге&qуот;, каже она.

„Много људи нестало у Нувео Леону&qуот;

Нуево Леон се нашао у жижи јавности почетка априла, кад су локални медији известили о нестанку осам младих жена за само десет дана.

Према владиним бројкама, ове године је закључно са 12. мајем у овој држави пријављен нестанак 376 жена.

Од тих, 48 остаје и даље је „нелоцирано&qуот;, док је њих шест пронађено мртво.

А у земљи у којој 95 одсто званичних жалби остаје нерешено, улога власти у гарантовању безбедности и истраживању ових случајева изазива велико подозрење.

Али истина је да је ова трагедија погодила Нуево Леон још пре дуго времена.

Маја Ернандез зна то најбоље: она је млада студенткиња клиничке психологије чија је мајка, Мајела Алварез, нестала у Монтереју пре скоро две године.

У време кад је имала свега 16 година, Маја је морала не само да предводи потрагу за рођеном мајком, већ и да води домаћинство, у којем живи са баком и млађим братом.

„Пре него што је моја мајка нестала, нисам имала појма да је ово друштвена криза. А онда сам схватила да нисам једина, да је много људи нестало у Нувео Леону.

„И да уместо да се њихов број смањује, током година се само повећавао&qуот;, каже она за ББЦ.

Она каже да, за све то време, није било никаквог напретка у истрази.

„Тужилаштво нас је изневерило&qуот;, каже она, захтевајући учешће државног гувернера Семјуела Гарсије, као што је то урадио у другим скорашњим случајевима који су добили већу медијску пажњу, као што је био Дебанин.

„Чињеница да је моја мајка нестала учинила ме је опрезнијом и свеснијом. Али све време се осећам мање безбедном&qуот;, каже она.

„Имамо право да се забављамо и не бисмо смеле да морамо да се закључавамо код куће.

„Већ смо то ионако радиле због пандемије, а сада не бисмо смеле то да радимо због небезбедности.&qуот;

ББЦ није добио одговор на два захтева за интервју са гувернером Нуево Леона и тужилаштвом, чији је рад оштро критиковала родбина несталих, која каже да су пронашли очигледне нерегуларности у случајевима као што је Дебанин.

Државна тужитељка за фемицид Гризелда Нуњез инсистирала је на одбацивању сугестије да постоји општи или организовани тренд насиља над женама у Нуево Леону, и додала да сваки случај мора да се посматра засебно.

Упутства породици за потрагу

Према Маријани Лимон Ругерио, „беспомоћност државе&qуот; је оно што им не оставља другу опцију него да се саме организују.

И још и више у њеном случају, јер се она као млада новинарка у Монтереју осећа још угроженијом.

„Оставила сам породица детаљна упутства шта да раде и кога да контактирају ако нестанем, како бих им помогла да изађу на крај са 'бирократским диносаурусом' званим Мексико&qуот;, каже она за ББЦ.

Захваљујући апликацији, њена породица сада може да прати њено кретање преко њеног телефона.

Према њеним упутствима, родбина треба да се забрине ако прођу три сата без икаквих вести од ње.

Ако прође пет сати, треба одмах да оду до Тужилаштва и захтевају да се покрене потрага, будући да су ти први тренуци после нестанка кључни.

„Наравно, надам се да никад неће морати да користе та упутства. Заиста је тешко објаснити вашим родитељима шта да раде у случају да нестанете.

„Али више бих волела да имају тело над којим могу да жале него да морају да ме траже, зато што би на психолошком нивоу ово друго било много теже.&qуот;

Младе жене у Монтереју постају све довитљивије кад су у питању примена заштитних мера, од дељења своје локације преко ношења сузавца у спреју или тејзера за самоодбрану у торби, до избегавања објављивања фотографија на друштвеним мрежама у реалном времену да би се спречило да непознате особе знају где се тренутно налазе.

Моника Лопез, двадесетшестогодишња наставница специјалне наставе са обода Монтереја, жали што морају да примењују ове мере.

„Није фер, али на крају радите то због своје породице и да бисте се вратиле кући живе&qуот;, признаје она.

Ова млада жена каже за ББЦ да су, као последица најновијих случајева, неке од њених пријатељица постале нервозне у друштву.

„То вам учини неизвесност. Почнете да се ограничавате, изгубите сигурност, почнете да ограничавате сате проведене напољу…&qуот;

„Плашим се зато што ја излазим ноћу, одлазим на забаве.

„Ако постанем жртва, надам се да ће ме звати 'наставница', а не 'она што је нестала зато што је пила'&qуот;, каже она критикујући људе који имају обичај да за све окривљују жртву.

И, неизбежно, несигурност о којој се толико говори у Нуево Леону почиње да утиче и на њен рад и на њене односе са ђацима.

„Дајете много савета и препорука за безбедност, радите на томе да почну да вам верују.

„То је ружно, зато што су они само деца, али на крају је то и њихово окружење, у ком она одрастају, а на нама у школи је да их припремимо да изађу на крај с тим.&qуот;

Млада полицајка

Власти се понекад нађу у „компликованој ситуацији&qуот;, каже Габријела Мартинез.

Она је полицајка у Монтереју од своје 19. године, али је и млада жена коју погађа тренутна клима.

„Упркос томе што радим у овом крају, и ја се бојим зато што сам и мајка.

„Људи мисле да сте полицајац 24 часа дневно и да ми имамо чип који нас чини спремнијим, али то не значи да нешто не може и нама да се деси&qуот;, каже она.

Ова полицајка каже да су градски полицајци увели мере пружања подршке младим женама у угроженим ситуацијама, као што је прављење друштва док чекају саме на превоз.

Међутим, Мартинез је свесна да је један од највећих изазова за полицију да поврати поверење грађана.

„Као жена, наравно да ћу водити рачуна о другима. Имам ћерку и волела бих да други људи пазе на њу док шета улицом. Заиста се надам да имају поверења у нас да ћемо урадити све што можемо да помогнемо да оне стигну кући безбедно&qуот;, обећава она.

Али несигурност у Нуево Леону се не поправља у очима многих жена.

Док неке сматрају да су присиљене да ограничавају властито кретање да би избегле да буду отете, родбина несталих наставља да се оглашава како њихови случајеви не би било заборављени код власти.

Они, као и многи други, настављају да постављају себи питање исписано крупним словима на тротоару испред канцеларије тужилаштва, заједно са именима хиљада несталих жена у овој држави:

„Где су?&qуот;.

Додатно извештавање: Мелва Фрутос

Погледајте видео: Земља са 95 убистава дневно

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.21.2022)