Негативан садржај у медијима проблематичан за 70 одсто грађана (ВИДЕО)

У Србији се грађани најчешће информишу преко телевизије и интернет портала, а чак 70 одсто грађана сматра да у медијима има превише негативних садржаја, речено је на конференцији "На којој смо медијској фреквенцији" која је одржана у оквиру пројекта "Нова писменост".

Та је тема посебно важна у тренутку када се очекује одлука које ће телевизије добити националне фреквенције, истакнуто је на конференцији.

Директор програма "Нова писменост" Дарко Соковић истакао је да телевизијски програми не би смели да имају само функцију забаве, већ и да пруже публици нека нова знања, али да верује да сама додела националних фреквенција неће довести до великих промена у друштвеној атмосфери.

"Нису само они који имају дозволу државе медији, сви смо ми медији. Зато имамо одговорност да у медијски простор пуштамо тачне и незапаљиве поруке, у складу са највишим стандардима" рекао је Соковић.

Додао је да ко год да добије фреквенцију, макар да то не буде ни једна од четири телевизије које их сада имају, не верује да ће се променити медијски тренд.

А тренд је, како је показало истраживање, да је индекс медијске писмености у Србији све нижи, и да четвртина младих рођених између 1996. и 2012. године уопште не жели да се информише.

Како је рекла Слађана Коматина из ЦЕСИД-а, истраживање је показало да 42 одсто грађана не проверава извор информација, а да трећина испитаних чита само наслове.

"Са друге стране грађани високо вреднују своје квалитете када је реч о дигиталној писмености, сматрају да су веома способни да нађу информацију, 97 одсто испитаника старих од 12 дон 60 година користи интернет, а 54 одсто њих зна да направи повер поинт презентацију или да постави видео клип", рекла је Коматина.

Додала је да 44 одсто испитаника не зна како да заштити своје податке на интернету.

Психолошкиња Ана Мирковић рекла је да са децом треба разговарати о медијским садржајима који су им доступнми, али кроз питања, а не кроз забране и критике.

Додала је да млади добијају хиљаде информација дневно и да одбацују оне "које не желе да виде".

Мирковић сматра да би било добро да се медији, пре свега телевизије, више баве темама медијске писмености, како би и одрасли, и деца развијали критичко мишљење и постављали питања, изражавали сумњу у то што чују."Ја сам имала идеју за испитивање да сваки појединац који конзумира садржај има апликацију која ће да мери колико пута удахне, колико му се убрза рад срца у току читања неке вести, па онда и неке емоције, кад почнемо да се знојимо од нервозе јер смо прочитали нешто што нас узнемирава. На жалост, то не постоји, али када бисмо освестили свако за себе колико пута у току дана смо реаговали врло интензивно на одредену информацију, онда бисмо више и ценили медијску писменост", рекла је Мирковић.

Додала је да грађани данас не доносе ни једну одлуку а да на њих није утицао медијски садржај, док формално не обраћају много пажње на медијску писменост

"Све што до нас дође треба да буде подложно критици, јер чули смо да 30 одсто људи чита само наслове и површно приступа медијским садржајима и зато доноси неодговорне одлуке. Треба да се питамо- зашто ми неко упућује информацију, шта од мене жели, како ћу ја да допринесем његовом бизнису, или странци, или било којем интересу", рекла је Мирковић.

Она је додала да је у данашње време бити медијски неписмен много опасније од елементарне неписмености, али да се тој теми не посвећује довољна пажња.

Програм "Нова писменост" ради са грађанима, медијима, компанијама, школама, и државноим управом како би се најбоље медијске праксе медијске писмености нашле у темељима српског друштва, речено је на конференцији.

Цео видео материјал мозете преузети ОВДЕ.

(Бета, 30.06.2022)