Crna Gora i politika: Da li Temeljni ugovor potresa temelje vlade Dritana Abazovića
Predsednik vlade Dritan Abazović smatra da je korupcija uzrok „histerije", a ne sklapanje Temeljnog ugovora i poziva Specijalno državno tužilaštvo da nastavi sa radom.
Ni tri meseca otkako je Dritan Abazović postao premijer Crne Gore, uzdrmani su temelji njegove manjinske vlade i to zbog Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).
U petak je vlada, na sednici koja je trajala skoro pet sati i bila uživo prenošena, usvojila predlog teksta Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC, kojim se uređuju imovinsko pravni odnosi o vlasništvu nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.
Upravo zbog toga, manjinska vlada je dva dana kasnije izgubila podršku partnera Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, predsednika države.
DPS je javnost o odluci obavestio saopštenjem, ali još nije poznato kako će se ubuduće ponašati u institucijama gde su do sad podržavali Abazovićev kabinet.
Abazović smatra da je korupcija uzrok „histerije", a ne sklapanje Temeljnog ugovora i poziva Specijalno državno tužilaštvo da nastavi rad.
https://twitter.com/DritanAbazovic/status/1546479056958390273
U prethodnoj vladi Zdravka Krivokapića, koja je formirana posle smene vlasti Đukanovićevog DPS-a u avgustu 2020. i na talasu litija pristalica SPC zbog protivljenja Zakonu o slobodi veroispovesti, Abazović je bio potpredsednik.
U intervjuu za BBC je 2020. godine izjavio „srušili smo balkanskog Lukašenka", a zatim je u aprilu 2022. posle izglasavanja nepoverenja kabinetu Krivokapića, sa Đukanovićevim DPS-om sklopio dogovor o tome da manjinski podrži njegovu vladu.
- Ko su nova, a ko stara lica u vladi Crne Gore Dritana Abazovića
- Vodič kroz januarsku crnogorsku političku krizu
- Abazović: Vreme za „okretanje novog lista“; Brnabić: „Nemamo bliže od Crne Gore“
Nova politička kriza u Crnoj Gori usledila je samo nekoliko dana posle prve zvanične posete Abazovića Srbiji.
Šta je bilo u petak?
Dan pošto su ispred zgrade Vlade u četvrtak održani protesti zbog mogućeg usvajanja Temeljnog ugovora, u petak, posle više od četiri sata rasprave, Vlada Crne Gore usvojila je nacrt Ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
„Za" je glasalo 13 ministara, dok je njih pet izuzelo mišljenje.
Ipak, deo ministara je polemisao sa premijerom Dritanom Abazovićem da li je glasanje bilo validno.
Za usvajanje ovog dokumenta potrebna je kvalifikovana većina, što bi moglo da se tumači kao dve trećine od 20.
Ministar spoljnih poslova Ranko Krivokapić iz redova Socijaldemokratske partije (SDP) rekao je da kvalifikovane većine nema.
On je istakao da u ovom slučaju kvalifikovana većina predstavlja 14 glasova, a ne 13.
Pre formiranja vlade, koalicionim sporazumom je dogovoreno da se sva pitanja od vitalnog državnog i nacionalnog interesa usvajaju kvalifikovanom većinom svih članova vlade.
Krivokapić je obavljao važne državne funkcije od 2003. do 2016. dok su većinu u parlamentu imale partije okupljene oko DPS-a.
U jednom periodu bio je predsednik Skupštine Crne Gore.
Prilikom polemika oko Zakona o slobodi veroispovesti, zbog kojeg su organizovani ulični protesti i litije širom Crne Gore, Krivokapić je tvrdio da je Srpska pravoslavna crkva u toj zemlji „antidržavna crkva, koja je protiv svih nesrba".
Iako je na sajtu vlade objavljeno da je usvojen Predlog usaglašenog teksta Temeljnog ugovora Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve, Abazović je saopštio da nije protiv ponavljanja glasanja na nekoj od narednih sednica vlade ili elektronski.
Šta je bilo u nedelju?
Na sednici Predsedništva Demokratske partije socijalista, kojom je predsedavao lider Milo Đukanović, odluka o prestanku podrške vladi obrazložena je promenom političkog kursa i „izraženo žaljenje" zbog toga.
„Suprotno političkom sporazumu o njenom formiranju, vlada je napustila prioritetni zadatak ispunjavanja obaveza iz agende evropskih integracija i ishitreno, neodgovorno i bez konsultacija sa stručnom javnošću ušla u zaključivanje Ugovora sa SPC čime je nanela neprocenjivu štetu državnim interesima Crne Gore", navodi se u saopštenju.
Predsedništvo DPS-a ovlastilo je Klub poslanika da u toku ove nedelje preduzme adekvatne pravne radnje u Skupštini Crne Gore, bez dodatnih objašnjenja šta bi te radnje mogle da podrazumevaju.
Đukanović je u ponedeljak rekao da Ustav nudi više mogućnosti i da će razgovarati sa drugim partijama i o mogućem rešenju.
„(Ustav) nudi mogućnost izglasavanja nepoverenja vladi, a nudi i mogućnost skraćenja mandata parlamentu", rekao je lider DPS-a i šef države.
- Odnosi Rusije i Crne Gore: Od „istorijskih prijatelja" do „neprijateljskih zemalja"
- Diplomatski gaf: Kako je Crna Gora na tren prekinula odnose sa Rusijom
Šta mogu biti izlazi iz krize?
Manjinsku vladu Dritana Abazovića čini koalicija Crno na belo, koju predvodi njegova stranka Ura, a ministri dolaze iz Socijalističke narodne partije (SNP), Socijaldemokratske partije (SDP) i manjinskih stranaka Albanaca, Hrvata i Bošnjaka.
Vlada ima podršku 46 poslanika.
Poslanici DPS-a podržali su formiranje vlade, ali nemaju ministara.
Abazović je u ponedeljak poručio da su prilikom pravljenja manjinske vlade, podršku tražili od svih.
„Rekli smo samo ko zbog evropske agende Crne Gore ne bi bilo dobro da bude u ovoj vladi.
„Podršku smo tražili od 81 poslanika. Ako ona postoji dobro, u smislu ako postoji većinski, ako ne sve opcije su na stolu", rekao je crnogorski premijer prilikom otvaranja deonice puta između Podgorice i Danilovgrada.
Tad je pomenuo i da Temeljni ugovor „nije Sveto pismo" i da je podložan izmenama, ako bude potrebno, ali da je i postojeći tekst u skladu sa Ustavom i zakonima.
- Prvi scenario - pad vlade, novi izbori
Ukoliko se na sednici parlamenta odluči da vlada nema podršku 41 poslanika od ukupno 81, jedno od mogućih rešenja za izlazak iz pat pozicije je raspisivanje izbora.
Socijaldemokrate, koje su deo vladajuće grupacije, poručile su da je Abazovićeva vlada „gore rešenje od vlade Krivokapića i zatražile raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora".
„Krajnje je vreme da završimo sa ovom političkom i civilizacijskom agonijom u koju je Crna Gora upala posle 30. avgusta 2020. godine", navodi se u saopštenju stranke.
I Predsedništvo opozicione Liberalne partije, koja je podržala manjinsku vladu Abazovića, jednoglasno je podržalo pokretanje postupka odlučivanja o nepoverenju manjinskoj 43. Vladi Crne Gore.
- Drugi scenario - podrška DF manjinskoj vladi
Druga opcija je da umesto DPS-a, odluke vlade podrže poslanici Demokratskog fronta (DF), organizacije koja ima podršku stranaka na vlasti u Srbiji, kada bi neophodna bila i podrška Demokrata Alekse Bečića.
I ta podrška mogla bi da bude manjinska - bez ulaska članova te stranke na ministarske funkcije.
Takva većina već je podržavala prethodnu vladu Zdravka Krivokapića.
Iz Fronta su ranije poručili da će podržati Temeljni ugovor koji je „dobar za SPC", što crkva ocenjuje da jeste slučaj sa ovim dokumentom.
https://twitter.com/AndrijaMandicDF/status/1542041158485934080?ref_src=twsrc%5Etfw
- Treći scenario - Demokrate umesto Ure
Treća opcija je da Abazovićeva Ura ne bude deo vladajuće kombinatorike, već da je zamene Demokrate Alekse Bečića.
Siniša Vuković sa Univerziteta Džons Hopkins izjavio je za portal Vijesti da bi, hipotetički, nova većina DPS-SDP-Demokrate-SD-manjinske partije imala dovoljno poslanika da se upusti u izbor novog Sudskog saveta, izbor sudija Ustavnog suda i sve ostalo što je neophodno ostvariti po pitanju reformi u pravosuđu, kako bi sredinom oktobra EU uputila konačne mere za članstvo.
„Napominjem hipotetički, to bi moglo održati živom priču o brzom članstvu, ali čak i u tom scenariju bio bi veoma neizvestan stepen i priroda saradnje između Demokrata s jedne i DPS-SDP-SD s druge", rekao je Vuković.
Raspodela mandata u Skupštini Crne Gore
- Demokratska partija socijalista - 28
- Demokratski front - NSD, DNP, RP - 16
- Demokrate - DEMOS - 10
- Pokret za promene - 5
- Socijalistička narodna partija - 5
- Crno na belo - URA - 4
- Bošnjačka stranka - 3
- Socijaldemokrate - 3
- Socijaldemokratska partija - 3
- Klub albanskih poslanika - 2
- nezavisni poslanici - 2
Šta piše u Temeljnom ugovoru?
Abazovićev kabinet nedavno je saopštio da su radne grupe Vlade Crne Gore i SPC uskladile Nacrt Temeljnog ugovora.
U njemu se navodi da Crna Gora priznaje kontinuitet pravnog subjektiviteta SPC i da jemči nepovredivost prava svojine i državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima i prostorima u njenom vlasništvu, prenosi RTS.
- Patrijarh: „Snajperskom puškom hteli da spreče ustoličenje" na Cetinju
- Crna Gora - kako dalje posle ustoličenja mitropolita Joanikija
- Zašto je Cetinje duša Crne Gore i kako različiti pogledi na istoriju boje sadašnjost
- Čiji je manastir Ostrog u Crnoj Gori
- Kako je biti episkop Crnogorske pravoslavne crkve i kakav je položaj nepriznatih crkava na Balkanu
Abazović je prilikom posete Beogradu izjavio da je on on „premijer koji vodi evropsku i sekularnu državu, u kojoj će sve verske zajednice imati isti tretman".
Od dolaska na vlast on se dvaput sastao sa patrijarhom Porfirijem, poglavarom SPC, prvi put uoči formiranja vlade, drugi put na manastiru Ostrog kada je tu bio i mitropolit Joanikije - najviši predstavnik SPC u Crnoj Gori.
Joanikije je nasledio preminulog mitropolita Amfilohija, koji je imao važnu ulogu u protestima zbog Zakona o slobodi veroispovesti.
Ustoličenje mitropolita Joanikija u septembru 2021. izazvalo je veliku buru u Crnoj Gori.
Protivnici su danima negodovali, tražeći da ustoličenje ne bude u Cetinjskom manastiru, već u nekom drugom crnogorskom gradu.
Ustoličenje su doživeli kao nastavak promovisanja interesa Srbije i širenja uticaja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Došlo je i do incidenata i sukoba policije i demonstranata koji su blokirali prilaze Cetinju, a poglavar SPC Porfirije i mitropolit Joanikine na kraju su u manastir prevezeni helikopterom iz glavnog grada Podgorice.
Pogledajte video o godišnjici proglašenja nezavisnosti Crne Gore
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 07.12.2022)
