Pozdrav sa Žute tabije
Dojče vele 22.07.2022
Vreme sve boji tamnim tonovima, uzalud oko traži žuto. Ali ispod tvrđave se pružila sarajevska kotlina, sve do modrog Igmana – mravinjak pod ćerpićima, bogomolje, beton socjalizma i mahale što terasasto okružuju grad.
U Sarajevo navratim nekoliko puta godišnje, najčešće književnim poslom. Skoro da ne poznajem nikoga izvan književnih krugova. Ranije, kada sam dolazio iz Kelna, poneko mi se znao obradovati. Možda zbog mene, možda zbog moje navike da častim. U poslednjih nekoliko godina pandemija je vidno ubrzala eroziju koja se još ranije neprimetno uvukla u moje odnose sa ljudima: Neki drugari iz književne krčme su umrli. Kada dođem u grad skoro da ih očekujem iza svakog ćoška.
