Поздрав са Жуте табије
Дојче веле 22.07.2022
Време све боји тамним тоновима, узалуд око тражи жуто. Али испод тврђаве се пружила сарајевска котлина, све до модрог Игмана – мравињак под ћерпићима, богомоље, бетон соцјализма и махале што терасасто окружују град.
У Сарајево навратим неколико пута годишње, најчешће књижевним послом. Скоро да не познајем никога изван књижевних кругова. Раније, када сам долазио из Келна, понеко ми се знао обрадовати. Можда због мене, можда због моје навике да частим. У последњих неколико година пандемија је видно убрзала ерозију која се још раније неприметно увукла у моје односе са људима: Неки другари из књижевне крчме су умрли. Када дођем у град скоро да их очекујем иза сваког ћошка.
