Дирљиву исповест сина твитераши од јуче деле и читају са кнедлом у грлу: "На рукама сам га носио до авиона, умро је за пар дана, а ја се и даље питам само једно"
Блиц 24.07.2022
Када нас заувек напусте они које волимо, свако се са губитком бори на свој начин, али оно што је извесно јесте да нас готово истовремено са тугом и болом преплаве бројна питања и осећај кривице, због којег преиспитујемо како смо искористили заједничко време, шта смо могли другачије, боље, лепше да урадимо и да ли смо заиста урадили све што је било у нашој моћи пре него што је дошло време за растанак.
Управо такав један твит, о губитку, питању које ни после четири године није добило свој одговор и љубави једног сина, твитераши са ових простора од јуче неуморно читају, деле и коментаришу. "На данашњи дан, пре 4 године, сам се вратио кући с посла и затекао тату како дрема у дневној, што је била редовна појава ручао сам, опрао судове, није ми ни најмање било чудно то што не реагује на звукове, што се не трзне од буке после пар сати сам видео да и даље спава.
