„Као жена, навикла сам да обављам незахвалне послове. Понекад се осећам као мајка, понекад се осећам као бескорисна супруга&qуот;, прича Марија из Аргентине кад смо од ње затражили да опише своју улогу на радном месту.

Ова тридесетогодишњакиња, која је инсистирала да се уместо њеног имена у тексту користи псеудоним, почела је да ради још као тинејџерка.

Са 19 година, добила је посао секретарице политичара.

Опис њеног радног места наводио је да „посао укључује канцеларијску администрацију, организовање састанака и јављање на телефон.&qуот;

А она каже да је њена свакодневна рутина - до дана данашњег, упркос унапређењима - често подразумевала кување кафе, подгревање хране и служење њеног шефа, као и прање употребљених шоља и тањира.

„За рођендан шефове жене, чак је тражио од мене да јој купим цвеће, јер је он био сувише заузет&qуот;, испричала је.

Али Марија у томе није усамљена.

• Како рећи „не“: Четири начина да одбијете задатак на послу
• Зашто радни дан треба да буде краћи
• Постоји ли леп начин да некоме дате отказ

Жене у Сједињеним Државама, на пример, имају двоструко веће шансе да их неко замоли да обаве „ненаграђене задатке&qуот; на радном месту, према Лисе Вестерлунд, ауторки и професорки економије на Универзитету у Питсбургу.

А према извештају Светске банке, упркос томе што 2021. године жене чине скоро 39 одсто глобалне радне снаге, веома мали број њих заврши на водећим позицијама.

Часопис Форбс тврди да су 2021. године само око осам процената од 500 највећих светских компанија водиле жене.

Разговарали смо са женама из свих крајева света о њиховом искуству и нудимо вам савете како да одбијете такве ненаграђене, често сексистичке задатке назване „кућански послови по канцеларији&qуот;.

„Нема шансе&qуот; - одбијање да поспремите канцеларију

Неки од ових ненаграђених задатака умеју да буду деградирајући и понижавајући, каже Рафат Салами из Нигерије.

„Кад сам почела да радим на свом првом послу као новинарка, била сам пуна ентузијазма. Мислила сам да ћу променити свет, али мој посао је почео спремањем и чишћењем радних столова.&qуот;

Рафат је водитељка Гласа Нигерије из Абуџе.

Пре него што је почела да ради за владу, морала је да ради за разне приватне компаније, где каже да се од ње очекивало да обавља послове ван описа њеног радног места.

У Рафатином случају, била је млађа од једине две новинарке у канцеларији и добијала је задатак да одржава канцеларију уредном и чистом.

„Поспремила бих своју кућу пре него што бих пошла на посао и шта је била прва ствар коју су тражили од мене кад бих стигла тамо? Да поспремим канцеларију.&qуот;

Али Рафат каже да се успротивила и рекла послодавцима да плате чистачицу.

„Рекла сам себи, нема шансе, нећу то да радим. Почела сам да одбијам. Нису чак могли ни да схвате зашто.&qуот;

Рафат каже да је њена реакција збунила колеге и да је касније напустила тај посао.

„Кад жена одбије нешто да уради, људи говоре да је арогантна, да зато није удата.&qуот;

„Код куће се старате о мужу и деци, а кад дођете на посао сви од вас очекују да се старате и о осталим мушким колегама.

„Правите уступке и кажете себи да не желите да вас доживе као неког неваспитаног&qуот;, каже она.

Додаје да је тешко избећи такозвани „родно специфични посао&qуот; у неким друштвеним окружењима и да зато на крају чак често спрема храну за људе.

Али она каже да је на радном месту важно одбити такве послове, што она сада ради.

„Имам јаку личност. Говорим у властито име. Моје мишљење се уважава. Људи га саслушају и поштују.&qуот;

Кување кафе и чаја

Нана Ватарани из Јапана саосећа са Рафатиним искуством.

„Моја мајка је радила у канцеларији велике компаније за производњу хране.

„У њено време мушко особље је наређивало женама да кувају чај или кафу. То се сматрало нормалним&qуот;, каже Нана.

Свако у канцеларији имао је своју препознатљиву шољу и од жена се очекивало да знају која припада коме и од њих се тражило да служе чај поред њихових свакодневних послова.

„Моја мајка и друге колегинице су свако јутро на смену кувале чај и кафу. То је постао део њихове свакодневне смене. То им је био први посао ујутро.&qуот;

Слушајући мајчина искуства, то је инспирисало Нану да тежи вишим положајима на радном месту.

Кад је почела да ради пре тридесетак година, приметила је да су женама додељиване оно што описује као „секундарније улоге&qуот;.

„Мушкарци су добијали важније улоге као што су продаја, менаџмент, маркетинг и тако даље.

„Жене су добијале само асистентске, чиновничке и потчињене улоге. Већина компанија није имала жену на нивоу директора или руководилаца.&qуот;

И зато је одлучила да ради као слободњак, организаторка догађаја и преводитељка, и каже да се одрекла породице да би се сконцентрисала на каријеру.

Нана каже да ствари још увек морају да крену набоље, мада признаје да су се ствари поправиле од времена њене мајке.

Јапанска влада је, на пример, 1986. године усвојила Закон о једнаким могућностима запошљавања, забранивши дискриминацију жена у обуци за посао, повластицама, пензији и отпуштању - опходећи се према женама и мушкарцима као једнакима што се тиче ангажовања, пословних задатака и унапређења.

Нана се нада да због ових промена које се одигравају у јапанској радној култури следећа генерација жена неће морати да прави изборе између задржавања посла и заснивања породице.

„Два века да би се смањио јаз у родној равноправности&qуот;

Нови извештај о глобалној родној равноправности каже да ће овим ритмом бити потребне 132 године да би се постила пуна равноправност.

Извештај о Глобалном родном јазу који је издао Светски економски форум у јулу 2022. године каже да криза трошкова живота не помаже у свему овоме и да непропорционално погађа жене.

Јужна Азија има највећи јаз и биће потребно око два века да би се постигла равноправност.

Он каже да је ковид-19 вратио уназад родну равноправност за једну генерацију, а Јужна Азија има највиши јаз и процењује да ће бити потребно око два века да би се она постигла.

А Лисе Вестерлунд, професорка економије са Универзитета у Питсбургу, тврди да ће се овај јаз само додатно продубити ако жене наставе да прихватају те „кућанске послове по канцеларији&qуот;.

Она је сарађивала са троје пријатеља на писању књиге Клуб не: Окончање женских незахвалних послова.

Она тврди: „Ако радите много тих ненаграђених послова, доживећете и много више емоционалног стреса, сагоревање, исцрпљеност, зато што не користите своје вештине.&qуот;

Примери „кућанских послова по канцеларији&qуот;:

Ове жене поделиле су своја искуства са ББЦ Мундо:

Едит из Мексика: „Кад је шеф мог одељења тражио од мене да му закажем састанак за обнављање дозволе, пожалила сам се кадровском. Али добила сам отказ три недеље касније зато што је компанија рекла да нисам умела да поштујем ауторитет шефа и рад у тиму.&qуот;

Габријела из Аргентине: „Секретарски/асистентски посао у многим адвокатским канцеларијама укључује кување кафе, куповину ручка, прање и чишћење посуђа, спремање стола у сали за састанке, и још много тога изван административног посла, за смешно ниске плате.&qуот;

Силвија (није јој право име) из Чилеа: „Радила сам у великој међународној компанији за флаширање и једног дана нам је шеф донео торту да је поделимо. У то време је женско-мушки однос у канцеларији био отприлике један напрема четири. Упркос тој бројци, шеф се обратио мени и затражио од мене да исечем торту и послужим је. Укочила сам се.&qуот;

Како успешно одбити сличне послове

Марији, секретарици из Аргентине коју смо поменули раније каже да јој је због додатних, кућних послова у канцеларији, однос са шефом неугодан.

„Познајемо се дуго. То је сада више однос оца и ћерке. Могла сам све то да одбијем љубазно и без сукобљавања са њим, али никад то нисам учинила. Не знам због чега&qуот;, каже она.

„Знам да сам преквалификована за овај посао. Често се запитам зашто то радим.&qуот;

Лисе признаје да одбијање није лако и саветује жене да преговарају.

„Уместо да само прихватите, кажите: 'Урадићу овај задатак, али ако прихватим тај посао, нећу провести довољно времена на лансирању производа, итд.

„Пребацивање на тему посла је најбољи начин, јер кад се све сабере и одузме, то шкоди самој организацији.&qуот;

Она каже да ће до промене доћи само кад менаџери схвате да додељивање ових додатних задатака утиче на стандард самог посла.

Марија, која учи за докторат, планира да напусти тренутни посао, али се зариче да ће одбијати сличне послове у свакој будућој улози коју буду прихватила.

Рафат из Нигерије рекла је за ББЦ да, иако често има врло мало простора за жене да преговарају у неким социо-културним окружењима, се слаже да отпор и одбијање функционишу, дајући нам пример на њеном послу у волонтерском сектору.

„Била сам једина жена на састанку и била сам најискуснија. И опет су од мене тражили да водим записник. Погледала сам их и рекла им да морају да ангажују секретарицу да води записник.&qуот;

И знате шта? На крају су то и учинили.

Можда ће вас занимати и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.28.2022)