Братству и јединству, Милошу Великом и краљу Томиславу однедавно се придружила и једна жена.

Први и новоотворени аутопут у Црној Гори назван је по ћерки црногорског краља Николе - принцези Ксенији Петровић.

Она је била међу првим женама возачима у Црној Гори, а вероватно и на Балкану.

Јединствен портрет принцезе Ксеније осликава и њен други хоби - бавила се фотографијом, али указује и на чврст карактер.

Није се удала, иако су је просили са различитих европских дворова, а интимни живот постојано је чувала од очију јавности, све до смрти.

„Имајући у виду личност принцезе Ксеније као и њене људске и уметничке квалитете, веома сам дирнут тиме што је наша Влада одлучила да јој ода почаст дајући њено име највећем пројекту који је реализован у области инфраструктуре.

„Тим чином, одата је такође почаст и династији Црне Горе&qуот;, каже Никола Петровић Његош, потомак династије, за ББЦ на српском.

• Стана Томашевић, прва југословенска амбасадорка и партизанка чији је осмех обишао Европу
• Петар Други Петровић Његош - од тоталног уздизања до тоталног порицања
• Кана Радевић - „поетеса простора&qуот; и један од најзначајнијих архитеката Балкана 20. века

Петровић је рођен и живи у Француској, где је од 1916. живела и принцеза Ксенија, али није имао прилику да упозна баба тетку.

Ипак, за њега је она „била и остаће заувек легенда&qуот;.

„Слободна жена, уметница, пасионирана, дарежљива, храбра и, изнад свега, везана за Црну Гору до последњег даха&qуот;, наводи Петровић у писаном одговору.

За воланом фијата 1100

Принцеза Ксенија је остала упамћена не само због тога што је била возачица и фотографкиња када је то била реткост у читавој Европи, већ и због друштвеног и хуманитарног рада током Првог светског рата, каже Петар Лекић, историчар и кустос Народног музеја Црне Горе.

„Већ почетком 20. века научила је да вози аутомобил и возила је фијат 1100, што је било неуобичајено&qуот;, каже Лекић за ББЦ на српском.

Народни музеј у збирци поседује принцезине дневнике из времена док је живела на Цетињу и касније из емиграције, али они нису у потпуности истражени.

Оно што се зна јесте да није желела да се уда, иако се тада веровало да је било добрих прилика за брак.

„Године 1896. спекулисало се да ће се Ксенија удати за Александра Обреновића, краља Србије, међутим, то се није десило.

„Нарав јој је била таква, била је изузетно радна, пожртвована и вредна&qуот;, каже Лекић.

Александар Обреновић био је краљ Србије и последњи из династије Обреновића, у периоду од 1889. до Мајског преврата 1903. године.

Тада је убијен заједно са супругом Драгом Машин, а на власт у Србији се вратила породица Карађорђевић.

Краљ Александар није био једини удварач принцезе Ксеније.

Просили су је бугарски цар Фердинанд, а спекулисало се да ће то урадити и један од тројице грчких принчева, међу којима је био и Ендру, отац британског принца Филипа, свекар краљице Елизабете Друге.

Сестре принцезе Ксеније биле су удате за чланове најутицајнијих европских династија, због чега је краљ Никола добио надимак „таст Европе&qуот;.

Најстарија, Зорка. била је удата за Петра Карађорђевића, српског краља, а Јелена Савојска је била претпоследња италијанска краљица.

Муж принцезе Милице био је велики кнез Петар Николајевич, унук руског цара Николаја, а Анастасија је била супруга његовог брата Николаја Млађег из династије Романових.

„То је био манир краља Николе: да удаје ћерке на европске дворове, како би имао јачу дипломатију мале земље&qуот;, каже Лекић.

• Како је виски спојио Черчила, Пекића и ББЦ
• Зашто је Цетиње душа Црне Горе и како различити погледи на историју боје садашњост
• Чедомир Љубо Чупић - народни херој који је осмехом пркосио смрти

Тутори на двору

Принцеза Ксенија је рођена као десето од дванаесторо деце краљевске породице, 22. априла 1881. на Цетињу.

Док су њене сестре и браћа похађале стране интернате, она се школовала на двору.

Биографи бележе да је била заинтересована и за природне и друштвене науке, а говорила је руски, немачки и француски језик којим је писала писма и дневнике.

Била је врло заинтересована за политичка и друштвена збивања која су тада на Балкану доживљавана као „мушка&qуот;, док су се два од три сина краља Николе клонила политике.

Отац је из милоште звао Велика, што није нимало случајно, каже Радмила Војводић, драматуршкиња која је радила представу о принцези Ксенији.

„Та Велика - а очито је то из обиља историјских факата - била му је десна рука и, мој утисак је, једина је међу браћом и сестрама наследила 'петровићки' политички и владарски дар&qуот;, каже Војводић.

Представа „Принцеза Ксенија од Црне Горе&qуот; премијерно је играна 1993. и многима први пут открила живот племићке кћери.

Легендарна глумица Мира Ступица је за улогу принцезе Ксеније добила Стеријину награду.

• Шта је била Црна рука и ко је био Драгутин Димитријевић Апис
• Црна Гора на Дан државности отворила прву деоницу првог аутопута
• Пеко Дапчевић - легендарни командант који је доспео до народних песама
• Милован Ђилас: „Црногорац, Србин и Југословен који по значају далеко превазилази југословенске оквире“

Војводић, професорка Факултета драмских уметности Цетиње, Универзитета у Црној Гори, каже да ни она тада није знала много о принцези, али да је причу градила на основу увида у бројна документа.

Принцезу Ксенију описује као „жену која је размишљала и самопоуздано корачала испред времена&qуот;.

„Уз ове познате, имала још један занимљив хоби: била је страсна баштованка - што је остало као куриозитет. Уз то, истицала се образовањем, женском самосвесношћу, феминистичким ставом и изузетно политичном персоном.

„И посебном храброшћу, додаћу, била је црногорска амазонка, бастадурка, рекли би Цетињани&qуот;, каже Војводић.

Бастадур је способан или вешт човек.

Ксенија је била вешта и са оружјем, па је са оцем често ишла у лов.

„Ксенија има јуначко срце, које се ничега не боји.

„Она је храбра и вешт стрелац из револвера и пушке&qуот;, наводи Душан Балшић у књизи 'Две црногорске принцезе', где описује Ксенију и сестру Веру.

Ксенија је живела на Цетињу и бринула о двору све до егзила краљевске породице јануара 1916, током Првог светског рата.

Преко Италије одлазе у Француску, где живи до смрти 1960. године.

Преломна Подгоричка скупштина

Краљ Никола је у Првом светском рату подржао Србију против Аустроугарске.

Поражен, склопио је сепаратни мир јануара 1916, а затим отишао у изгнанство у Италију, пише Британика.

По завршетку рата и пораза Аустроугарске, Никола и династија Петровић су и формално свргнути са трона на такозваној Подгоричкој скупштини.

На заседању народне скупштине од 24. до 29. новембра 1918. године у главном граду Црне Горе, донета је одлука о уједињењу Црне Горе са Краљевином Србијом и исказивање подршке уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца у јединствену југословенску државу

Одлучено је и да Петровићи буду свргнути са трона у корист династије Карађорђевића која је владала у Србији.

Са овим одлукама се нису слагали становници који су подржавали свргнутог краља Николу.

Црна Гора је од тада до 2006. била у различитим облицима државних заједница са Србијом - Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, социјалистичкој Југославији, Савезној Републици Југославији и државној заједници Србије и Црне Горе.

У мају 2006, гласањем на референдуму, бирачи су одлучили да Црна Гора поново буде самостална држава.

Наследницима династије Петровић био је годинама забрањен повратак у Црну Гору.

Званично се у домовину вратила 2011. године после доношења закона о статусу династије.

Скупштина Црне Горе је у новембру 2018. усвојила Резолуцију о поништењу одлука Подгоричке скупштине којима је, како тврде, укинут дотадашњи суверенитет Црне Горе.

Док је краљ Никола био жив, Ксенија му је била десна рука, како на Цетињу, тако и у егзилу.

„Незванично је била секретар краља Николе, неко ко је био уз њега, знала је његове политичке ставове и потезе&qуот;, каже историчар Лекић.

Краљ Никола преминуо је 1921. у француском граду Антибу.

У међувремену, променила се мапа Европе.

На територији Балкана 1918. формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца из које ће настати Југославија, а Црна Гора је постала део те новостворене државе.

„Кад је Црна Гора постала тера инкогнита(непостојећа земља) у југословенској краљевини, принцеза Ксенија постаје не само бескомпромисни борац за црногорску ствар, него и неуморна хуманитарка.

„Помагала је црногорским ратним заробљеницима, као и црногорским егзилантима расутим по логорима, не само у туђини, него и унутрашњем егзилу&qуот;, наводи Радмила Војводић.

Као што се на двору бавила и свакодневним стварима и набавкама, о чему сведоче њена писма, тако се док је живела у Француској, услед недостатка прихода, није либила да једно време зарађује као дактилографкиња.

„Умрла је часно, неокаљана у играма и политичким манипулацијама којима су династичке породице биле изложене током Другог светског рата.

„До последњег дана борила се не за статусне повластице, већ да издејствује скромну апанажу од југословенске државе како би на тај начин сачувала гробове у последњем породичном уточишту које је било под хипотеком.

„Била је то безуспешна битка, југословенска администрација је била спора и умрла је с том раном&qуот;, наводи Војводић.

Принцеза Ксенија је преминула 10. марта 1960, а сахрањена је у Руској православној цркви у Кану, поред сестара Милице и Анастасије и њихових мужева.

• Петар Први Карађорђевић - монденска младост, краљевска старост
• Тамо далеко - на грчком острву Крф - српској војсци је једини био пут
• Милунка Савић и Флора Сандс - жене које су заједно ратовале за Србију
• Мистерија госпођице В: Канађанка у српској војсци у Првом светском рату

Егзил ослабио породичне везе

Унук Ксенијиног брата Мирка, данашњи принц Никола Петровић, имао је тада 15 година.

Родитељи су му се развели кад је био петогодишњак и живео је са мајком, а „егзил је ослабио породичне везе&qуот;.

Тако се десило да се Ксенија и он никад не упознају.

„Живели смо у Паризу, у истом граду, и одувек сам жалио што нисам имао прилику да је сретнем, њу, велику побуњеницу због неправде и нестанка Црне Горе у метежу Првог светског рата&qуот;, каже Петровић Његош.

Три деценије касније, 1989, остаци принцезе Ксеније су пренети на Цетиње, а принц већ деценијама долази редовно у Црну Гору.

„Данас Ксенија почива у Црној Гори и њен фотографски рад је признат као део културне баштине.

„То ме чини веома поносним и срећним&qуот;, наводи Петровић Његош.

Он је Народном музеју Црне Горе поклонио колекцију дагеротипија принцезе Ксеније, које му је предала њена пријатељица.

Дагеротипија је једна од првих врста слике у историји фотографије, а развио ју је Луј Дагер, по коме носи име.

У монографији Црна Гора у магичном оку принцезе Ксеније се могу видети десетине црно-белих фотографија на којима су приказане и баштенске забаве краљевске породице, обучене по европској моди.

Принцеза фотографкиња је бележила и обичан живот Црногораца с почетка 20. века из околине Цетиња, Ријеке Црнојевића и Скадарског језера.

У објективу принцезе

Животна прича принцезе Ксеније привукла је Британку Елизабет Гауинг када је први пут посетила Дворац краља Николе на Цетињу.

Ауторки више књига и путописа са Балкана се посебно допала композиција принцезиних фотографија, јер је имала ексклузиван приступ важним догађајима.

„Њене фотографије су врло занимљиве - попут сцене министара како јуре из парламента на огроман крашки пејзаж, која личи на неке слике Бројгела.

„Чини се да је снимљена из њене спаваће собе, тако да заиста нико други не би имао приступ да слика одатле&qуот;, описује Гауинг за ББЦ на српском.

Фотографија краља Николе у традиционалној одећи, како посматра драматични пејзаж сопствене земље је, каже Гауинг, „снимљена иза њега и то врло изблиза.&qуот;

„Било је само неколико људи у Црној Гори који би имали прилику да се тако зближе са краљем током тог интимног тренутка премеравања поседа.&qуот;

Истиче и слике обичног живота које ретко бележе фотографи са двора - са војне изложбе, Ксенија је сликала и војног кувара како стоји поред узаврелог котла.

Објективу њеног апарата нису промакла ни деца у школи, немирна, неколико минута пре него што их је учитељица сместила у клупе.

„Свиђа ми се што је ухватила ову стварност, заједно са баштенским забавама и тенисом&qуот;, каже.

Гауинг је одржала више од 20 предавања у Великој Британији о сазнањима о животу принцезе Ксеније - последње у Уметничком друштву у Лондону маја 2022.

„Открила сам да су људи увек инспирисани причом о жени која се супротстави очекивањима друштва, као и да се свима свиђају слике које је бележила&qуот;, каже Гауинг, данас саветница косовског премијера Аљбина Куртија.

По идејама - савременица

Ксенија је једна од жена описаних у књизи „У ничијим земљама: осам инспиративних балканских жена двадесетог века&qуот; коју је Гауинг писала са Робертом Вилтоном.

„Наравно, била је привилегована, јер већина жена њеног времена не би имале могућности да се искажу у другим улогама, осим као супруге.

„Многе жене у Црној Гори и шире - то и даље немају&qуот;, тврди британска списатељица.

Ипак, уверена је да принцезина привилегована позиција не може да умањи импресивност њене смелости да оцу и друштву каже 'не' за то што су тражили од ње.

То може бити наук и савременим женама, оцењује.

„Сви ми имамо захтеве које нам поставља друштво или наше породице на које бисмо могли да кажемо 'не'&qуот;, закључује Гаунинг.

И Радмила Војводић сматра да је принцеза Ксенија „по напредним и сифражетским идејама&qуот; савременица данашњим женама.

Крајем 19. века, основан је сифражетски покрет, окупљајући жене које су се најзад, 1918, избориле за право гласа у Великој Британији.

Испрва је Војводић сматрала непримереним да нови аутопут понесе принцезино име.

„Насмејаћу вас чињеницом да ми је некако, у првом трену, засметало називање аутопута њеним именом;

„Не само са родног, него и са естетског становишта, чинило ми се пријемчивијим да њено име стоји уз именицу женског рода, уз нешто софистицираније од савремене брзе цесте.&qуот;

Ипак, принцезина личност навела ју је да промени мишљење.

„Сваког чуда за три дана. Предомислила сам се: носио је њу субверзивни дух према конвенцијама времена у коме је живела, сматрала би, можда, она и овај назив аутопута својеврсним разбијањем табуа&qуот;, каже Војводић уз осмех.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.03.2022)