"Он виче, пуца, удара кундаком у врата, ломи стакла": Амира је пуком срећом избегла масакр: Кренуо је код нас, али он нас је спасао да не запуца

- У насељу Медовини више нема пола мојих добрих комшија који су страдали, ничим дужни. Потпуно људи невини. Човек је ишао од куће до куће, ко му се год нашао у кући он је убијао - људе у фотељама, у креветима. Старо и младо. То је трајало око сат времена. Дошао је чак и на наше степенице да у нашу кућу уђе. Међутим, полицајац је био на нашој тераси, јер се с наше терасе најбоље видела његова кућа. И полицајац нас је спасио, да не уђе у нашу кућу да и нас… Ту