Diraj me nežno, polako

Zapisano je da onaj koji se prepusti dodirima reskira sve, najviše sebe. Otvaranje granica ide s velikim rizikom – kad nestanu dlanovi koji su se potrošili dok su napravili precizne mape tela, nastupa bol, groznija od zubobolje. Sve što boli i mora da boli – ako ostanemo zatvoreni, kao da nikad nismo ni živeli. Dodirima su bili opsednuti mnogi, a jedno od najlepših tumačenja nam je ostavila Pina Bausch. Dvoje plesača iz Cafe Müller bi lako mogli da postanu simbol