Dometi srpskog filma: Može li da prođe?
RTS 25.08.2022
Dvadeset dve godine nakon 5. oktobra i osamnaest godina od osnivanja Filmskog centra, srpski film još uvek ne zna za veliki trijumf. Paradoksalno je da nekoliko filmova nastalih devedesetih godina i dalje nose veći kulturni kapital od gotovo svega što je usledilo kasnije: Kusturičino "Podzemlje", Dragojevićeve "Rane" i "Lepa sela", Stojanovićevo "Ubistvo sa predumišljajem" predstavljaju verovatno poslednje ozbiljne pokušaje da se sa svojim narodom komunicira o važnim temama bez podilaženja i bez agresivne
Južnokorejska kinematografija pojavila se pre dvadesetak godina na međunarodnoj sceni kao začudan kuriozitet, egzotika iz kulture o kojoj se u ovom delu sveta nije znalo gotovo ništa i koja je oduvek bila u senci dva velika suseda, Kine i Japana. U sledećim decenijama na poluostrvu su se pojavili reditelji poput Park Čen-vuka (Oldboy, Sympathy for Mr Vengeance), Kim-dži Vuna (A Bittersweet Life, I Saw the Devil), Na Hong-džina (Chaser, The Wailing), Kim Ki-duka
