Спорт, тенис и историја: Брус Олд - тениски пионир који је испитивао нацистичке научнике

И на овогодишњем Вимблдону аналитичари који су пратили највеће тениске звезде су обавили огроман посао.

У данашње време њихов посао је распрострањен у елитном тенису.

Неки играчи плаћају велике суме новца специјализованим компанијама јер је потрага за било каквом превагом у тенису интензивна.

Али у поређењу са другим великим спортовима као што су бејзбол или фудбал, оваква пракса стиже релативно касно - без обзира што су прве документоване тениске анализе старе скоро 130 година.

Све је обавијено велом тајне, а јавност практично није ни имала увид у све то.

ЈМ Хиткоут је забележио и описао фреквентност волеја и ретерна у мечу који је одигран на шестом Вимблдону, 1883. године.

У Сједињеним Државама слична анализа је објављена са Националног првенства из 1890, а додати су били подаци у вези са пасинг-шот ударцима, асовима и двоструким сервис грешкама.

Свеједно, ништа од ових бројки није даље разрађивано и није било искоришћено да би објаснило стилове игре нити је утицало на тренерске идеје све док извесни Брус С. Олд није одвојио мало времена да се позабави тиме.

• Вимблдон: Да ли нове лоптице помажу при сервису и остали тениски „митови“
• Како је Новак Ђоковић на Вимблдону освојио још један ананас
• Шта је била „Ментална соба“ италијанског фудбалског клуба Милан и како је допринела слави

Рођен 1913. године, овај Американац је постао први аутор који се бавио тениском анализом током 1950-их, али је његов утицај на игру започео још током 1930-их, када је почео да ради са националним шампионом на земљаним теренима, Брајаном „Битсијем&qуот; Грантом.

Иако је Грант био висок само 162 центиметара, био је у стању да побеђује најбоље тенисере тог времена својим тајним оружјем - Олдовим анализама.

У то време, пауза је била дозвољена тек након трећег сета и тада би Олд отишао у свлачионицу код Гранта са својом свешчицом препуној података о размењеним ударцима у мечу.

Уколико је Грант имао проблем да заштити мрежу због своје висине, Олд би му показивао где да упућује ударце и када може да очекује да ће противник покушати да га лобује или да упути пасинг шот.

Грантову каријеру у сингл конкуренцији је зауставио Други светски рат, али до тада је два пута успевао да дође до четвртфинала Вимблдона и два пута до полуфинала УС Опена.

Он је 1972. године био уврштен у тениску Кућу славних, а тениски центар у у његовој родној Атланти је назван по њему.

Олд је докторирао металургију на Технолошком институту (МИТ) у држави Масачусетс, а затим приступио морнарици.

Послат је у Биро за координацију истраживања и развоја, што га је ставило у ситуацију да ради са врхунским савезничким научницима на специјалним пројектима америчке војске.

Крајем 1943. године, генерал Лесли Гровс, који је управљао Пројектом Менхетн и развојем атомске бомбе, наредио је групи научника да испитају заробљеног нацистичког истраживача и да открију да ли су и Немци сами били близу развитку нуклеарне технологије.

Међу њима је био и Олд.

У марту 1944, он се вратио кући са закључком да нацисти нису били ни близу том циљу.

У послератним годинама је радио, а касније постао и председник, Нуклеар Металс корпорације у Конкорду, у држави Масачусетс.

Тада је обновио и занимање за тенис.

Тениски клуб Лонгвуд који се налази у близини Бруклина је био поприште дублова на америчком шампионату у тенису и Олд је био тамо да прикупља податке са мечева.

У разговору за Програм усмене историје на Конкорду, 1993. године, Олд је рекао: „Направио сам много табела. Где погађају њихови сервиси, где падају ретерни, како отварају терен не би ли дошли до позиције за винере, комплетну њихову тактику&qуот;.

„После четворогодишњег рада, био сам у стању да скицирам књигу о тениском дубловима&qуот;.

Након што су његове позиве на сарадњу на књизи упућене многим тадашњим дубл шампионима биле одбијене, Олд је позвао Американца Била Талберта, тенисера који је девет пута освајао гренд слем титуле, који је пристао да погледа Олдове забелешке.

У тексту се налазио и тактички савет са пропратном статистиком у којој се налазила и оригинална Олдова метрика, у коју је спадао и „потенцијал за ударац&qуот; који се заснивао на рангирању ефеката појединих удараца при освајању поена.

Он је одредио базични потенцијал од 1,0 другом сервису, док је за први сервис одредио да има 1,2 пута више шансе да освоји поен него други сервис и 2,6 пута више да погоди мрежу.

Смеч је био 3.9 пута изгледнији и представљао је најубитачнији ударац.

Олд и Талберт су успешно радили на књизи, а Олд је накнадно имао још четири објављене књиге о тенису.

Оне су се добро продавале, али чини се да овај спорт још није био спреман да у потпуности прихвати улогу и важност анализе података.

У то време тенис је пролазио кроз период промена, прилагођавао се времену у којем су аматери и професионалци по први пут играли заједно у опен ери од 1968, као и политичким променама које су пратиле различите турнире и борбом владајућих структура за превласт у организацији спорта.

Током 1970-их неколико независних истраживача се позабавило тенисом, али биле су то углавном академске студије.

На самом терену, током 1980-их је почела употреба система Киклоп који је користио електронске мониторе на сервис линији у Вимблдону, а у последње време имамо и систем Око соколово који прати лоптицу и омогућује играчке челинџе.

Последња од Олдових књига се појавила 1983. године и представљала је компилацију тактичких замисли у сингл и дубл конкуренцији, а предговор за њу је написао Артур Еш.

Олд је и сам имао успешну аматерску каријеру - освојио је 38 титула у синглу, дублу и мешовитом дублу, све до операције кука 1980, која је запечатила његову играчку каријеру у 67. години живота.

Наставио је да гледа Вимблдон на телевизији, али више није заиграо тенис.

Умро је 2003, мало пре 90. рођендана.

А како данас стојимо са коришћењем тениске аналитике?

Три можда и најбоља тенисера своје генерације - или у ствари било свих генерација - имају различит притсуп овом питању.

Рафаел Надал тврди да га статистика не занима и да је не користи током својих припрема.

Новак Ђоковић има потпуно супротан приступ и од 2013. године запошљава и личног аналитичара.

За Роџера Федерера кажу да је опрезан код коришћења аналитике, али неки извештаји говоре да плаћа велики новац компанији која му доставља статистичке информације.

Крег О'Шонеси је радио са Ђоковићем од 2017. године и за време његовог ангажмана, Србин је освојио четири гренд слем титуле.

Аустралијанац је имао другачији приступ.

Уместо да се фокусира на две традиционалне категорије - винере и неизнуђене грешке - он је желео да његов играч натера противника на сопствене „изнуђене грешке&qуот;.

„Мечеви се не добијају тако што ћете одиграти савршен тенис или вратити макар једну лоптицу више од противника&qуот;, рекао је он за Теннис.цом 2020. године.

„Ради се о томе да је потребно да свог опонента пошаљете на делове терена са којих ће највероватније да промаши&qуот;.

О'Шонеси је такође истицао да дугачке размене не би требало да буду у фокусу.

Када је открио да 70 одсто освојених поена долази као резултат од максимално четири размењена ударца, постало му је јасно да ће играч који освоји највећи број таквих размена бити и победник - а до тога се могло доћи само тако што ћете натерати противника да прави грешке.

Али као што се могло и очекивати, јер сваки играч је прича за себе, тенисери и тренери генерално не воле да причају на тему анализе тениских података.

Највећа фрустрација за навијаче и све оне који су заинтересовани за ову тему је то што се овакви подаци углавном чувају као највећа тајна.

Они су углавном у поседу управљачких тела у данашњем тенису - АТП, ВТА, ИТФ, одбора Гренд слем турнира, као и на стотине организационих комитета различитих турнира који се играју широм света.

Оно што допре до јавности је углавном сведено, али то није спречило аматере и ентузијасте да и сами приону на прикупљање података.

Џеф Сакмен је покренуо вебсајт Теннис Абстрацт који објављује велики број тениских података.

У овом тренутку, овде је заведено више од 10.000 мечева, а око шест милиона посетилаца је користило те податке.

Овај сајт прикупља податке од волонтера и представља фасцинантан извор отворен за јавност.

Иако овим подацима недостају покрети играча и лоптице до којих се стиже само преко Хокај система, у њима се могу пронаћи многи метрички подаци који су детаљнији од стандардних дужина размена и процената убачених сервиса.

„Утицај сервиса&qуот; у себи крије и податке о добијеним поенима чак и у случају да противник успе да врати сервис, док „Индекс дубине ретерна&qуот; показује ефекат прецизности узвраћене лоптице.

Дроп шот ударци, слајсеви, форхенд и бекенд винери, пасинг шот лопте, винер паралеле и различити аспекти игре на самој мрежи, такође су заведени у овим анализама.

Колико тачно играча и тренера користи ову аналитику у припреми за такмичења није познато, али за оне који себи не могу да приуште цене које потражују велике аналитичке компаније, ово је вероватно атрактивна опција и место на којерм велики број корисника покушава да пронађе и најмању предност у односу на своје противнике.

Талберту је у сваком случају било јасно колико су важни ови подаци још пре 70 година, присећао се Олд њихове везе.

„Био сам пословно у Њујорку и позвао сам Талберта, а на позив је одговорила његова супруга&qуот;, рекао је.

„Представио сам јој се и поручио да сам за њеног супруга оставио једну свеску да је прочита, па ме занимало шта се десило са њом.

„Она ми је рекла: 'Хвала богу да сте се јавили, он спава сваке ноћи са том проклетом свешчицом испод јастука, колико се плаши да је негде не изгуби'&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.27.2022)