Анализе у ЕУ и САД: Србија се окреће топлијим везама с Америком
Аналитички центар "Џеополитикал фјучерс" (Геополитицал Футурес) у Вашингтону наводи да се Србија "окреће топлијим везама са САД јер види да се Русија, Кина и, мада у мањој мери, Европска унија суочавају с падом моћи и економским проблемима".
"Џеополитикал фјучерс " то ставља у оквире "енергетске кризе која је земље Балкана приморала да преиспитају политичке и економске везе, јер је ново поприште отворено на Балкану због светског економског рата", а процењује и да је дошло до "извесне затегнутости између Београда и Москве".
Агенција Бета је европске дипломатске званичнике у Бриселу замолила за оцену да ли на "окретање топлијим везама Београда с Вашингтоном" указују и похвале америчких званичника српском председнику Александру Вучићу за допринос решавању најновије кризе с Приштином и оцене Американаца да би ЕУ требало да поспеши пут Србије ка чланству у ЕУ, уз изјаве да Вашингтон жели много боље односе с Београдом.
Европски дипломатски извори истичу да јесте чињеница да су се САД снажно ангажовале како у решавању косовског питања, тако и отклањању по Запад неповољних последица украјинског рата на Балкану, али је речено и да треба времена да се утврди неки могући заокрет Србије у међународној политици и односима.
Ови извори су додали да не могу да коментаришу изјаву председника Вучића да "у Србији преко посредника постоји сукоб Истока и Запада" и тиме одговорили на питање Бете да ли би то значило да је и "Европска унија укључена у тај сукоб".
Такође су рекли да не могу да се осврћу ни на ставове да би ЕУ требало много јасније да предочи Србији да је жели у својим редовима, како је то изјавио амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил.
Вучић је после разговора у Београду с америчким конгресменом Мајклом Тарнером изјавио да Србија жели да "заједнички раде пројектима од обостраног интереса" и да пређемо у вишу фазу партнерске сарадње.
А, поручио је амбасадор Хил, САД и Србија имају "доста додирних тачака", што је охрабрење за будућност…. Изузетно поштујемо Србију, њену војску, њено руководство и желели бисмо да видимо Србију не само као партнера, већ и као савезника".
"Џеополитикал фјучерс" наводи да је "у више праваца усмерена спољна политика Србије у функцији геополитичког императива да балансира између великих сила...уз добре односе с Русијом, ЕУ и Кином, али се држала на безбедној даљини од САД, коју српска јавност и даље гледа као агресора у НАТО интервенцији 1990. "
"Међутим, видевши да се Русија, Кина и, мада у мањој мери, Европска унија суочавају с падом моћи и економским проблемима, Србији се наметнула потреба да отопли односе с САД", сматра овај угледни амерички аналитички центар.
И, како указује, "енергетска криза је земље Балкана приморала да преиспитају политичке и економске везе, јер је ново поприште отворено на Балкану због светског економског рата, а то подручје је крајње зависно од руских енергената и отуд рањиво на руски политички уплив".
Амерички аналитички центар предочава да истовремено "политички и економски бољитак региона има ослонац у сарадњи с Европском унијом".
"Балканске земље", додаје, " су хронично биле економски слабе и пре рата у Украјини који је још заоштрио те уврежене напетости, а енергетска криза и рат су у тим земљама још повећале забринутост за будућност, приморавши их да преписпитају своје политичке и економске савезе, мада ће у будућности то обликовати снаге веома изван њихове контроле".
"Џеополитикал фјучерс" ту наводи пример Бугарске која је морала да, супротно санкцијама ЕУ чија је чланица, поново затражи нагодбу с руским добављачем гаса, јер иначе Бугарској прети економски колапс и страшна зима.
У анализи се каже и да се политичка, енергетска и геополитичка ситуација закомпликовала и за Србију кад је руски амбасадор у Београду понудио Србији да установи руску војну базу, што је председник Вучић одбио.
И такође зато што је Србија нагло ускраћена од испорука руског гаса и нафте и грозничаво настоји да обезеди нове изворе снабдевања.
Амерички аналитички центар закључује да је "рат у Украјини потврдио ваљаност српске стратегије и Београд се отуд сада клади на Запад, будући да и односи с Русијом постају затровани ".
Београд, како указује, не може да подржи независност украјинских области Доњецк и Луганск јер то противречи српској стратегији за Косово "а српска привреда је зависна од Европске уније".
"Џеополитикал фјучерс" закључује да ће "развој рата одредити будућност региона, јер ће одлука великих сила да отворе нови бок или зауставе отварање ‘слабине’ и на Балкану драматицно утицати на регионалну стабилност".
(Бета, 31.08.2022)
