Михајловић: Не очекујем било какве проблеме у снабдевању нафтом од 1. новембра, НИС је већ набавља

Министарка рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић рекла је да не очекује проблеме у снабдевању нафтом од 1. новембра, од када неће моћи да купује тај енергент од Русије због санкција ЕУ, и да Нафтна индустрија Србије (НИС) већ набавља нафту која није руског порекла на слободном тржишту.

Она је у интервјуу агенцији Бета казала да је део нафте НИС и раније набављао на слободном тржишту јер је руска била скупља, а у последња два месеца је удео руске нафте повећан јер је појефтинила.

"Од 1. новембра НИС ће набављати сву нафту која није руска и већ раде на тој набавци, па не очекујем било какве проблеме у снабдевању. Нафта може да се допреми хрватских нафтоводом ЈАНАФ или преко луке Констанца и на други начин", рекла је Михајловић, која је и потпредседница Владе Србије.

Додала је да цена деривата и сирове нафте понекад није у корелацији када дериват изађе на тржиште јер је било доста проблема у транспорту, због чега је повећавана цена и да су тек јуче бродови на Дунаву код Белана могли да се напуне, али до 70 одсто капацитета.

Михајловић је рекла да је акциза на деривате смањена за десет одсто и да "нико није срећан што су цене деривата нафте ограничене", али да већина земаља налази начине да контролише те цене, па их на пример Северна Македонија мења свака два дана.

Она је рекла да је гас великим делом обезбеђен за предстојећу зиму и од 3,2 милијарде кубних метара, од чега две милијарде долази из Русије, пола милијарде је у складишту у Мађарској, а 280 милиона у складишту Банатски Двор. Србијагас ће, према садашњој процени морати, према њеним речима, да увезе милијарду кубних метра гаса, а да је тешко проценити колико ће то да кошта, обзиром да цена мења, али ће свакако требати додатних 1,5 милијарди евра.

До недавно је, како је рекла, била процена да ће Србија до марта следеће године за увоз струје и гаса потрошити три милијарде евра, а сада према расту цена процена иде до пет милијарди.

Преговори око закупа капацитета за увоз гаса из Азербејџана су, према њеним речима при крају, и тај енергент, око 40-50 одсто домаћих потреба, ће моћи да се увезе по повољној цени када се у септембру следеће године заврши интерконекција Ниш-Димитровград.

У току су, како је рекла и разговори око закупа високонапонских капацитета за увоз 100 мегавата струје из те земље.

"Трудимо се да смањимо увоз струје, повећањем производње и због тога је одобрен увоз угља. Ако би мерама штедње успели да смањимо потрошњу за 15 одсто увозило би се само неколико процената", рекла је Михајловић.

На питање због чега није могао да се са Русијом уговори увоз целокупних количина гаса по повољној цени, Михајловић је рекла да је било "општих повика" када је тај уговор склапан, а да је и ранијих година одређена количина купована од Гаспрома, али на слободном тржишту.

Михајловић је рекла да је у контакту са бугарским министром енергетике и да он уверава да неће ометати транзит гаса Балканским током, али да, иако је то међународни уговор, не може се са сигурношћу рећи шта ће бити у децембру.

"Бугарска сада, колико знам, преговара са Русима око поновне куповине њиховог гаса. За сада Бугари не дирају транзит, али све је могуће и Србија би се у таквим околностима окренула кризном сценарију супституције гаса мазутом", рекла је Михајловић.

Србија је, како је рекла, 70 одсто гасификована, пет милиона људи живи на територији која има приступ том енергенту. План је, према њеним речима, да се направи интерконекција са свим околним земљама, са Северном Македонијом, Бугарском Румунијом, па ће се ширити и унутрашња гасификација свих крајева Србије јер је тај енергент више еколошки у односу на друге.

Михајловић је рекла да је повећана цена струје за привреду са 75 на 95 евра по мегават сату (МВх) и да је то био једини начин да се обезбеди енергетска сигурност, а да се у Европи она плаћа од 540 до 630 евра.

На питање да ли Електропривреда Србије (ЕПС) може да плаћа увезену струју обзиром на то да има губитак у овој години и задуженост од 1,5 милијарди евра, Михајловић је рекла да је то државно предузеће и да држава не може да дозволи да ЕПС не може да плати".

До сада је ЕПС, како је рекла, на увоз струје потрошио 1,5 милијарди евра, а процене су да цена може да расте и до 900-1.000 евра по МВх и тај новац за увоз ће држава морати да обезбеди, можда тако што ће смањити друге инветсиције.

"Када сам дошла у Министарство причала сам о озбиљним проблемима у ЕПС-у чије су инвестиције биле скоро нула, гради се једна термоелектрана 'Костолац Б3' десет година, а много новца је ишло на одржавање, угља није било. ЕПС може да стане на зелену грану када изгради реверзибилне хидроелектране 'Ђердап 3' и 'Бистрицу'", рекла је Михајловић.

Додала је да се ради пројектно-техничка документација за те хидроелектране и да су за изградњу "Ђердапа 3" заинтересовани Американци.

"Ђердап 3" би, како је рекла, требало да производи 2.200 мегавата, још по 200 мегавата да производи соларни панел и ветропарк и та хидроелектрана би била хибридна, реверзибилна и градила би се фазно, а прва фаза са 600 мегавата могла би да буде завршена 2025. године.

Истакла је да би изградња "Ђердапа 3" коштала две милијарде евра, али да ће се прецизна цена знати када буде готова документација следеће године и да тада треба тражити и извор финансирања. "Бистрица" би имала 600 мегавата и по садашњој процени коштала би, како је рекла, 700 милиона евра.

"ЕПС мора да уђе у стратешко партнерство за градњу обновљивих извора енергије, тако да буде власник 50 или више одсто и балансира ту енергију", рекла је Михајловић.

Она је рекла да за предстојећу зиму пелета има више него пре месец дана и да војска крчи пут у Медвеђи, Књажевцу и Бурсу како би се обезбедио пут до шуме и сеча дрва за производњу тог енергента.

"Од 110.000 домаћинстава која користе пелет 70 одсто је обезбедило тај енергент коме је ограничена цена на 320 евра по тони. Инспекција контролише и тржиште огревног дрвета које користи милион домаћинстава и установљено је да се више прода на црно и зато покушавамо да уредимо тржиште", рекла је Михајловић.

Одговарајући на питање како могу да се подстакну фирме и грађани да постављају соларне панеле Михајловић је рекла да "ова криза показује да соларни панели могу да помогну, не само привреди, која то зна него и домаћинствима која у последњих шест месеци схватају да ће имати мањи рачун за струју када их уграде, а када исплате тај трошак да ће плаћати само фиксну надокнаду".

Додала је да верује да ће криза погурати инсталисање панела и да ће Србија бити земља са много кућа које их користе јер има много "соларних" дана, више него неке сунчане земље из окружења.

Држава, како је рекла, даје 50 одсто субвенција за њихово постављање и мора да задовољи све финансијске захтеве за субвенцијама, заинтересованих за њихово постављање.

Препоруке за мере штедње електричне енергије смањењем јавног осветљења и на низ других начина које је дало Министартво рударства и енергетике и које треба да се усвоје на Влади, према њеним речима, нису "посебно страшне" и имају за циљ да се уштеди 15 одсто потрошње. Те мере, како је рекла, већ примењују све друге државе ЕУ или имају ту културу штедење.

"Државна предузећа, као ЕПС, Електромреже Србије, Србијагас, Путеви Србије и друга имају обавезу да направе план како да уштеде 15 одсто потрошње струје, а ЕПС да направи план како да финансијски стимулише та домаћинства која у дневној потрошњи учествују са 42 досто. Због тога је фокус на замени столарије, постављању панела и штедњи код те категорије потрошача. Предложена уштеда, која још није обавезна, дневно би вредела 10 милиона евра", рекла је Михајловић.

Додала је да је Србија трошила четири пута више енергије него земље ЕУ и да је сада то смањено на 2,9 пута.

До сада је програм енергетске ефикасности завршило 35.000 домаћинстава, што је према њеним речима, мало у односу на могућности.

Михајловић је рекла да ће уредба о енергетски угроженом купцу коју сада разматра Министарство финансија имати шири обухват и помоћиће у плаћању струје, гаса и топлотне енергије, не само социјално угроженом становништву, него и другима, стварно угроженима, било здравствено или на други начин.

Процена је, како је рекла да ће попуст добити око 200.000 домаћинстава за струју, око 7.000-8.000 за гас и око 10.000 за топлотну енергију.

На питање да ли пројекат "Јадар" о експлоатацији литијума треба поново покренути и да ли је у контакту са компанијом Рио Тинто, Михајловић је рекла да није у контакту са том компанијом од када је донета одлука о заустављању пројекта.

"Од када сам дошла у Министарство за мене је то бо један од најзначајнијих пројеката и све сам учинила да покажем шта значи. Чини ми се да је било више дезинформација о њему, него информација и да је коришћен у политичке сврхе, годину дана пред изборе", рекла је Михајловић.

Истакла је да нико нема праву информацију о том пројекту јер студије нису завршене и додала да је литијум критична сировина као злато, бакар, антимон и нафта и да је због тога требало дозволити да највећи стучњаци кажу шта је Србија изгубила заустављањем тог пројекта, а шта добила.

"Мислим да студија (изводљивости) треба да се заврши, а питање заштите животне средине је број један. Министарство је јасно рекло да од приче да ће се отворити рудник злата на истоку Србије са онаквом технологијом неће бити ништа", рекла је Михајловић.

(Бета, 31.08.2022)