Демостат: Електропривреди Србије потребно милијарду евра

Електропривреда Србије (ЕПС) мораће да плати за увоз недостајућих количина електричне енергије током зимске сезоне између једне и 1,5 милијаде евра, а власник тог предузећа Влада Србије још увек разматра на који начин доћи до тих позамашних новчаних средстава, пише Демостат.

Због недовољно квалитетног угља на коповима Рударског басена "Колубара", хаварија које су ЕПС задесиле крајем прошле и почетком ове године и ниске производње струје у хидроелектранама услед суше, експерти предвиђају да ће том предузећу за снабдевање потрошача у земљи недостајати чак 2,2 милијарде киловат сати електричне енергије.

Током овог лета, електроенергетски систем Србије суочио се са најнижим дотоком воде у последњих десетак година. Тако је, током јуна и јула доток практично био преполовљен. У Хидроелектранама "Ђердап", које у уобичајеним условима покривају четвртину потрошње струје у Србији, средином августа ситуација се додатно погоршала због тога што је пристизало само 2.000 кубика воде у секунди, што је ради илустрације три пута мање од јунског вишегодишњег просека.

Надлежни истичу да ће, када је реч о ХЕ "Ђердап", због хидролошке ситуације ова година бити слабија по питању производње, односно да се очекује да ће она у односу на просек бити мања за око 30 одсто. И акумулације у систему дринско-лимских хидроелектрана су полупразне, а оне дају до 12 одсто струје. Пре двадесетак дана, производња у тим хидроелектранама је за трећину била мања од оне предвиђене планом, наводи Демостат.

Таква ситуација је узроковала да је ЕПС већ сад принуђен да увози струју и то у знатно већој количини него што је уобичајено за летњи периоду, а то је у просеку око 200 мегавата по сату.

Прогнозе струке говоре да ће ЕПС-у у периоду грејне сезоне недостајати количине у износу од 500 мегават-сати електричне енергије на сат. С обзиром на цене струје на берзама, које достижу и до 750 евра по мегават сату, ЕПС-у ће бити потребно између милијарду до 1,5 милијарди евра као би набавио количине које ће му недостајати јер неће моћи да их подмири из домаћих производних капацитета.

Оно што надлежни у Влади Србије сада разматрају је на који начин обезбедити ЕПС-у неопходна новчана средства за куповину струје. Једна од могућности, како сазнаје Демостат, је да ЕПС узме нови кредит код комерцијалних банака али у том случају треба узети у обзир да је предузеће већ задужено у великој мери, у првом реду због хаварија и нестручног руковођења, нарочито у периоду док је на његовом челу био Милорад Грчић, који је због тога био принуђен да поднесе оставку на позицију директора.

Друга могућност о којој се размишља је да Влада Србије буде та која би предузећу обезбедила државне гаранције за кредит како би дошло до неопходних средстава за нормално функционисање. Трећа опција која је, по сазнањима Деомстата, "на столу" је да Влада Србије са Међународним монетарним фондом направи аранжман који би подрзумевао да та финансијска организација добије право да учествује у управљању ЕПС-ом.

Извор Демостата наводи да одлука за који од ова три модела ће се Влада Србије определити и обезбедити неопходна средства за функционисање ЕПС-а још увек није донета.

Влада Србије је 30. августа донела одлуку којом препоручује ЕПС-у да од 1. септембра повећа цену струје за привреду за 26,5 одсто а крајем јула Агенција за енергетику је одобрила том предузећу да од истог датума повећа и цену за домаћинства за 6,5 одсто.

(Бета, 01.09.2022)