Borović: Inflatorni porez – ćar države preko leđa građana

Beta 11.09.2022

 Predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i finansije Borislav Borović izjavio je da je država budžet za 2022. godinu projektovala na nivo inflacije ispod četiri odsto, a međugodišnja inflacija za jul iznosila je već 12,8 odsto uz procenu da će biti znatno veća kada se na cene odrazi pokupljenje struje ili suša.

Borović je ocenio da je sve između projektovane i stvarne inflacije - "ćar" države zbog povećanih budžetskih prihoda.

"Ćar države je čist gubitak građana i dramatično obezvređivanje njihovih prihoda. I to ne za procente zvanične inflacije, već za rast cena osnovnih životnih namirnica koji je blizu 40 odsto", naveo je Borović i objasnio da inflacija u Srbiji nije inflacija tražnje ni u jednoj svojoj varijanti, jer imamo višak novca u opticaju, niti raste efektivna tražnja u odnosu na period držanja inflacije pod kontrolom.

Reč je o gotovo klasičnoj inflaciji troškova gde je rast cena uzrokovan rastom troškova proizvodnje ili cenom iz uvoza.

"U toj situaciji mora da reaguje Ministarstvo finansija setom fiskalnih mera koji će uticati na smanjenje troškova proizvodnje, poput ukidanja ili smanjivanja akcize na struju i gorivo, posebno u poljoprivredi te subvencijama i pri kupovini veštačkog đubriva... Ili povećanjem poreza na profit korporacija, uvođenjem poreza na luksuz, korekcijom poreza na dohodak kao način pravične raspodele inflatornog poreza. U stvarnosti je sve suprotno i zato će inflacija rasti iz meseca u mesec", rekao je Borović.

Kako je navedeno u saopštenju, on smatra da će ograničenje cena namirnica logično dovesti do nestašice te robe.

Vlada čak i deo uvozne inflacije (troškova) pojačava fiskalnim i parafiskalim nametima, pa i kada pada cena nafte u svetu, cene derivata na pumpama Srbije rastu.

Sa druge strane, NBS gleda u pravcu Fed i naročito ECB i prepisuje njihove antiinflacione mere iako je očigledno da se lek za inflaciju ne nalazi u monetarnim merama.

Ipak, NBS u kontinuitetu od prošle godine povećava referentnu kamatnu stopu, sada na nivo od 3,5 odsto, a što su veće referentne stope, to je veća stopa inflacije.

"To će gurnuti privredu u recesiju i verovatnu stagflaciju kao kombinaciju recesije i inflacije. Posebna tragična priča je o povećanju cene struje, uzrokovana korupcijom, javašlukom i strateškim promašajima u vođenju EPS i posledično povećanja cena struje iz uvoza koja inflaciju gura u opasnom smeru", rekao je Borislav Borović, predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i finansije.

(Beta, 11.09.2022)

Povezane vesti »

Ključne reči

Politika, najnovije vesti »