Русија и Украјина: Да ли су скорашњи успеси украјинске војске прекретница рата са Русијом

Брза украјинска офанзива у Харковској области померила је линију фронта дубоко назад на исток, али да ли је сукоб стигао до прекретнице?

До сада су постојале две фазе.

Прва је била руски покушај да се заузму велики украјински градови као што су Кијев и Харков, и да се окупира територија на југу.

Друга је била повлачење Русије из Кијева и њено споро напредовање, подржано разорном тешком артиљеријом, у Доњецку и Луганску.

Да ли је ово почетак треће фазе?

• Украјинска контраофанзива: Хоће ли бити политичких последица по Путина
• Масовне гробнице пронађене у шумама око ослобођеног Изјума, тврде Украјинци
• Крици, бол и ужас: Сведочења о руским мучењима у ослобођеним деловима Украјине

Русија је месецима нападала, а Украјина узвраћала.

Сада видимо да украјинска војска делује, а Руси реагују.

Крајем августа, Украјина је пошла у офанзиву у Херсону, а потом и у Харкову, а Руси су имали потешкоћа да се одбране.

Да ли су се улоге замениле?

Војни стручњаци имају различита мишљења до које мере може да се говори о томе да се ситуација преокренула.

Израелски аналитичар Давид Генделман рекао је за ББЦ да Украјина води иницијативу од краја августа, кад су се борбе интензивирале око Херсона.

Али Матје Болег, виши научни сарадник руског и евроазијског програма у Чатам хаусу, много је опрезнији у проценама.

„Прерано је рећи са сигурношћу да ли је украјински напад или контранапад преузео стратешку иницијативу или ће он стагнирати или се чак зауставити&qуот;, изјавио је он за ББЦ.

„Потребне су нам читаве недеље да сакупимо довољно података како бисмо проценили колико далеко Украјина може да иде, као и степен отпора руске стране.&qуот;

Да ли су Руси били затечени?

Има много питања без одговора о нападу у Харковској области - једно од њих је свакако како га је Украјина уопште одржала у тајности.

Биле су потребне недеље планирања, што је подразумевало велики број људи, много њих је морало да зна за њега и оперативна безбедност је сигурно била проблематична.

Мало је вероватно да руска обавештајна служба није начула за план, а опет су руске трупе на крају деловале затечено.

„Од краја августа било је јавно доступних извештаја о гомилању трупа у области Балаклије.

„Да ли их је руска обавештајна служба погрешно протумачила или су команданти били неодлучни? Све што знамо је да руска одбрана у тој области није била припремљена&qуот;, каже Генделман.

Према Болегу, Кијев је паметно употребио борбе у Херсону да скрене пажњу Москве на југ.

И нико се није трудио да сакрије припреме зато што Русија није имала војне ресурсе да задржи предстојећи напад.

„Није обавештајна служба оманула - Русија просто нема довољно војника или база да би одржавала три фронта.

„Не можете да се борите у Донбасу, Харкову и на југу: то је просто немогуће&qуот;, каже он.

Руски мањак људства које би се борио одавно представља проблем и они дају све од себе да попуне рупе у властитим редовима - чак регрутујући војнике по затворима.

Генделман истиче колико је уска прва линија фронта:

„У неким деловима нема појачања иза прве танке линије војника. И тако, једном кад се пробијете, можете да продужите даље чак и две десетине километара малтене не наилазећи на отпор&qуот;, каже он.

„Украјинска војска је пронашла слабу тачку, сконцентрисала снаге и пробила се.&qуот;

Једном кад се то десило, руска реакција била је слаба.

Генделман каже да су командни систем руске војске и реакција војника били успорени.

Помоћ из иностранства

Планирање једне тако масовне операције подразумева сложену логистику.

Морате стално да померате снабдевање муницијом, снабдевање горивом, снабдевање храном за трупе, пољске болнице и механичарске радионице.

Морате да изградите линије снабдевања тако да све тече глатко.

Сама операција и начин на који се активирају борбене јединице мора пажљиво да се испланира.

А за Украјину то све мора да се усагласи са снабдевањем војне механизације из иностранства.

Украјина добија страну војну помоћ још од времена пре избијања рата и то је у великој мери одређивало њену тактику.

Кад су почели да пристижу ракетни бацачи ХИМАРС и сателитски навођене ракете ГЛМРС, Украјинци су почели да пуцају на складишта муниције иза руских борбених линија.

Кад су добили анти-радарске ракете ХАРМ, украјинско ваздухопловство почело је да гађа руске радаре.

Опрема за нападе почела је да се појављује у пошиљкама у августу.

Кијев се припремао за ову офанзиву заједно са савезницима.

Њујорк Тајмс је 13. септембра објавио чланак о томе како се украјинска војска припрема да врати Изјум.

Према том чланку, током припрема украјински командати су водили честе расправе са британским војним званичницима, а амерички аташе за одбрану у Кијеву почео је да се састаје свакодневно са највишим украјинским официрима.

Војне вежбе у припремама за напад, којима су присуствовали представници из Пентагона, испрва су сугерисале да би се напад завршио неуспехом.

Али после неколико „ратних игара&qуот; на мапи у генералштабу, изабран је одређени број мета које су уврштене у коначни план.

Према Њујорк Тајмсу, док су анализирани амерички обавештајни подаци у генералштабу јавила се идеја о два напада: један на Херсон и други у Харковској области.

Који је следећи корак за украјинску војску?

Украјинске трупе поново су заузеле територију око Харкова и Изјума, и потиснуле руске трупе на исток са друге стране реке Оскол.

На северу, Руси су се повукли све до границе.

Украјина није јавно саопштила циљеве напада тако да остаје нејасно да ли су се зауставили тамо где су и намеравали, да ли су их руске снаге зауставиле или је првобитни налет изгубио замајац.

Рат се наставља и обе стране праве планове и припремају се за акцију.

Гендлеман каже да Украјина дефинитивно има људство и резерве за нови напад.

„Још један напад у блиској будућности донео би још успеха, пре него што непријатељ добије времена да изгради нове линије одбране или стане на ноге, и пре него што јесење кише и блато успоре даље напредовање&qуот;, каже он.

Али постоје ризици: војници би могли да буду исцрпљени и да им је преко потребан одмор.

Он каже да је тешко погодити шта ће Украјина урадити следеће.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Болег каже да је могуће да ће Украјина наставити напад у Луганску, али би претерано развучене линије комуникације могле да их успоре у сукобима са руским снагама, које би онда могле да отпочну контранапад.

„Све зависи од тога да ли ће се Руси прегруписати и узвратити или се повући на раније положаје&qуот;, каже он.

„У овом тренутку, не знамо.&qуот;

Шта ће Русија урадити?

Руско министарство одбране тврди да ће се руске снаге прегруписати, али готово да нема никаквих информација о томе како или када ће се то десити.

То поставља многа питања, сматра Болег.

„Када ће се они прегруписати?&qуот;, пита се он.

„Да ли имају снаге да то учине? И шта ће то бити - напад или њихов властити контранапад?&qуот;

Како каже Болег, важно је „за обе стране да заузму најбоље могуће положаје кад стигну први снегови и мраз.&qуот;

Такав долазак зиме могао би да се очекује у новембру, али могло би јако да захладни добрано пре тога.

То ће покрете учинити проблематичнијим - утврђени логор олакшава војницима да једу, спавају и утопле се.

Хоће ли сукоб ескалирати?

Руски напади у недељу увече оставили су Харков, Доњецку област и делове области Запорожја, Дњепра и Сумија без струје.

Харковска електрана 5, која снабдева струјом и грејањем већи део области, била је оштећена.

Про-украјинске друштвене мреже биле су препуне беса што Русија гађа витална постројења за снабдевање.

Поруке на про-руским мрежама позивале су на бомбардовање читаве Украјине како би се земља натерала на капитулацију, док су други изражавали сумњу да би то убедило Украјинце.

Генделман сугерише да је напад на електрану био рефлексна реакција на украјинске успехе и, упркос овоме и другим ракетним нападима (укључујући један који је погодио брану), до сада није било масовних напада на цивилну инфраструктуру.

Западне владе настављају да буду опрезне што се тиче слања оружја Украјини.

Украјина још увек није добила тактичке ракетне системе МГМ-140 АТЦМС са дометом до 300 километара или западне тенкове.

Можда Русија и Запад покушавају да ограниче рат на одређене оквире, али ако Москва буде почела систематски да бомбардује цивилну инфраструктуру која живот значи, биће све теже зауздати сукоб.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.20.2022)