Не мораш бити вук

Весна је стајала у Лејлиној дневној соби, прекрижених руку. Цијела соба је мирисала на загорјелу храну, цигарете и грожђе ужегло у здјели на столу. Столу улегном, разбијеном на пола, али столу који је још увијек стајао на четири дебеле ноге, и на којем је, осим здјеле ужеглога грожђа, стајала, накриво, и испијена шоља кафе. - Зашто си разбила сто? - Нисам га разбила. Роки је скочио, и сто је улегао. - Роки? Роки, малтезер, је разбио сто? - Не мораш бити вук да