Арсић: Успорен раст српске привреде, могућа и рецесија ако се погорша ситуација у Украјини

Српска привреда успорава и у другој половини ове године могла би да достигне раст од око два одсто, што је дупло спорије од раста у првом полугодишту, па би раст бруто домаћег производа (БДП) на крају 2022. могао да износи око три одсто, али у случају погоршања ситуације у вези са ратом у Украјини, није искључена ни рецесија, изјавио је данас професор Економског факултета у Београду и главни и одговорни уредник "Кварталног монитора" Милојко Арсић.

"Привреда успорава, а постоје сигнали да ће то успоравање да се значајно продуби током друге половине ове године, што значи да ћемо имати врло спор раст у другој половини године, а у случају знатних погоршања међународне политичке ситуације и заоштравања украјинског рата, није искључена ни рецесија у четвртом тромесечју ове године, укључујући и Србију", казао је Арсић на презентацији новог броја тог билтена Економског факултета.

Како је прецизирао, "основна пројекција је, под претпоставком да се међународна ситуација знатнио не погорша, да би у другој половини године могли да остваримо раст од око два одсто, с обзиром да смо у првој половини имали раст од четири одсто, па би на нивоу целе године просек БДП-а био три одсто".

Према његовим речима, сигнали успоравања привреде су већ видљиви попут пада индустријске производње од априла, пада у грађевинарству, усправања раста инвестиција и приватне потрошње, као и пада реалне вредности доходака због високе инфлације.

Навео је да Србија има и проблеме у производњи струје који су узроковани пропустима и нестручним управљањем, а и суша је погодила пољопривреду и тако додатно оспорила раст.

Арсић је указао да је тренутно највећи проблем у Србији висока инфлација.

Како је навео, уколико изостане неповољан сценарио и ако не дође до додатних заоштравања сукоба око Украјине, цене енергената остану на приближно садашњем нивоу, а централне банке наставе са повећањем каматних стопа, "инфлација би могла да достигне врх крајем ове и почетком наредне године".

"У том случају би инфлација крајем године могла да достигне међугодишњи ниво од око 15 одсто, што значи да може да буде и 14 и 16 одсто", казао је Арсић.

Навео је да би у случају погоршања ситуације и додатног повећања цена енергената, инфлација могла да буде виша и дуготрајнија, што би значило да би најмање током наредне године остала на врло високом нивоу, јер је питање да ли би централна банка уз такву инфлацију наставила са повећањем каматних стопа, важним инструментом за обарање инфлације.

"Инфлација почиње негативно да утиче и на потрошњу. Потрошња грађана, која је највећа компонента БДП-а, почиње такође да опада. Негативан утицај инфлације се види и по томе што су приходи у јулу имали пад у односу на исти месец претходне године", прецизирао је он.

Истакао је и да су текући биланс и спољнотрговински дефицит Србије достигли рекорд у последњих 10 година, што се то догађа у свим државама које су нето увозници енергената.

"Од јануара до јула увоз је порастао за 40 одсто у односу на прошлу годину, а дефицит је достигао 6,4 милијарде евра и већи је за 2,8 милијарди евра у односу на 2021. годину. Вредност увоза енергената повећана је за две милијарде евра", казао је Арсић.

Говорећи о билансима државе, он је навео да је Србија у првих седам месеци остраврила суфицит од 19 милијарди динара.

"У том периоду приходи су номинално расли релативно брзо, као и расходи, али када гледамо њихов реални раст, он опада из квартала у квартал", казао је професор Економског факултета.

Додао је да је евидентно да се почетни позотивни утицај инфлације на приходе постепено исцрпљује.

"У истом периоду држава је одобрила позајмице предузећима у њеном власништву од 105,6 милијарди динара и то ЕПС-у и Србијагасу које вероватно никада неће бити враћене и оне ће се пре или касније претворити у трошкове држеве. Да су тако књижене у првој половини године ми би уместо суфицита имали дефицит", казао је Арсић.

Додао је да се вероватно чека ребаланс буџета да се то уради, јер те позајмице нису могле да се књиже као субвенција, јер нису биле предвиђене буџетом.

"Очекијем да ће држава и у другом делу године да настави са одобравањем субвенција предузећима из области енергетике, тако да би дефицит на нивоу целе године могао да буде око четири одсто БДП-а", казао је Арсић.

Подсетио је и да је у току последњих годину дана спољни дуг Србије повећан за 4,7 милијарди евра, од чега је дуг државе порастао за три милијарде евра, а приватног сектора за 1,7 милиона евра.

Очекује се, како је навео, и да се услови задуживања за државу знатно погоршају и у овој и наредних година.

(Бета, 29.09.2022)