Марија Анђелковић: Сребрни талас
Арте 03.10.2022
У својим фрагментима „Из подневних сенки” Валтер Бењамин препричава Шулерове речи да је „у сваком сазнању морао бити садржан трун апсурда, онако као што запажамо античке шаре на ћилимима или оријенталне фризове који увек негде помало одступају од своје једноличности”.
Другим речима, наставља Бењамин, није пресудно кретање од сазнања до сазнања, већ нека танушна напрслина у сваком појединачном сазнању. Она је неприметан знак аутентичности, који их разликује од сваке серијске робе која се производи по шаблону. Оно што се пред нама налази у графикама Марије Анђелковић могли бисмо посматрати управо као једну такву напрслину. Аутентичност израза, усудићу се да напишем, приказа унутрашњих пејзажа који бришу границе између
