Vučić saopštio da Zapad nudi rešenje problema: Kosovu članstvo u UN, Srbija brzi ulazak u EU, Kurti optimista

Kosovu članstvo u Ujedinjenim nacijama, a Srbiji zauzvrat brzi ulazak u Evropsku uniju, predlog je dve najveće evropske sile za rešenje kosovskog pitanja, otkrio je srpski predsednik Aleksandar Vučić u obraćanju građanima.

„Suština predloga Nemačke i Francuske je da Srbija dopusti ulazak Kosova i Metohije u sve međunarodne institucije i organizacije, uključujući i UN, nije to precizirano, ali za to bi dobila brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi".

„Za Srbiju je i zbog Ustava, ali ne samo zbog Ustava, neprihvatljivo da Kosovo bude članica UN i to će imati posledice", rekao je Vučić.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je izjavio da je optimista kada je u pitanju dogovor u sklopu dijaloga Beograda i Prištine, jer sada postoji novi pristup koji je na dnevnom redu Brisela.

• Vučić: „Tražićemo kompromisno rešenje u narednih 10 dana"
• Aljbin Kurti: „Verujem da bi Evropska unija mogla da bude aktivnija i jasnija"
• Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom

Papir na stolu

Predsednik Srbije je dodao da ne možda da ulazi u detalje papira koje je dobio od zapadnih zemalja, ali da se u njemu ne traži da Srbija eksplicitno prizna Kosovo.

„Ne bismo bili ponižavani i primoravani da formalno priznamo Kosovo, ali bi bilo važno da se ne bunimo i damo jasan signal svima da smo saglasni sa članstvom Kosova u UN", rekao je Vučić.

Velike sile to rade i zbog aktuelne geopolitičke situacije i rata u Ukrajini, smatra Vučić.

„Misle da na taj način rešavaju unutar evropske probleme, a drugi razlog je, bez ikakve sumnje i skrivanja, da taj argument Kosova otmu iz ruku (Vladimira) Putina i Ruske federacije koji mogu da se pozivaju na taj presedan", rekao je predsednik.

Kako je dodao, u međunarodnom pravu ne postoje posebni slučajevi, osim kad „ste toliko jaki da možete da naterate sve ostale da se prave blesavi i govore da je reč o sui generis slučaju".

„Međunarodno pravo je pogaženo i odavno je pravo sile, na koje se svi pozivaju kad im odgovara.

„Naša najveća greška je što smo prihvatili da EU rukovodi procesom rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije, jer bez obzira na potpisan Briselski sporazum, i dalje nismo na ozbiljan način uspeli da postavimo pitanje formiranja Zajednice srpskih opština", rekao je predsednik Srbije.

Najavio je da će se Srbija i dalje boriti svim snagama da očuva teritorijalni integritet, ali da su za to „izgledi mali".

Početkom novembra se očekuje da biro komiteta ministara Saveta Evrope donese odluku o početku relativno duge procedure za prijem Kosova u ovu organizaciju.

• Priština podnela zahtev za prijem u Savet Evrope, Srbija tvrdi da su četiri države povukle priznanje Kosova
• Šta je Savet Evrope i zašto je važan

Šta je rekao Kurti?

Premijer Kosova Aljbin Kurti pozitivno je reagovao na predlog koji je izneo Vučić, jer je mesto u UN cilj kosovskih vlasti od proglašenja nezavisnosti.

„Uzajamno priznanje nije više na kraju procesa, već je u centru sporazuma", rekao je Kurti i dodao da to ne znači da neće biti drugih tačaka u sporazumu, već da će centralni deo biti uzajamno priznavanje.

Nova faza dijaloga počela je 18. avgusta, kaže, jer je prva tema briselskih pregovora bio opšti okvir sporazuma.

„Ovaj novi pristup, sa novom agendom u Briselu gde želimo da imamo okvir opšteg sporazuma, čini me optimistom u pogledu meseci koji su pred nama da postignemo pravno obavezujući sporazum", kazao je Kurti.

Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, ali se možda ta odluka promeni

Srbija nije srećna zbog odnosa Zapada prema njoj, rekao je srpski predsednik tokom obraćanja.

„Za njih je teritorijalni integritet Ukrajine sveta stvar, a teritorijalni integritet Srbije važi, ali bez Kosova, sve vam je jasno".

Odnos prema Kosovu, kao i usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU, ključni su za otvaranje poglavlja na putu kao EU, napomenuo je Vučić.

Iako se već mesecima od Srbije traži da uvede sankcije Rusiji, Beograd uporno odbija.

Predsednik je ukazao da će se Srbija rukovoditi sopstvenim interesima i da nikome ništa ne duguje.

„Ovo ne radimo zato što imamo samo korist zbog cene gasa ili što će nas podržati u Savetu bezbednosti, ovo radimo zbog poštovanja međunarodnog javnog prava i zbog poštovanja sebe i elementarnih moralnih principa, jer znamo šta su sankcije nama radile", naveo je Vučić.

Tu poziciju će Beograd zadržati dok „šteta koja se bude nanosila Srbiji ne bude toliko veća od svega drugog".

Ostavio je i mogućnost promena te odluke.

„Možda će buduća Vlada da donese neku drugačiju oluku, ali do sada takvih odnosa nismo imali.

„Ja neću bežati od toga da vam kažem i da smo promenili neku odluku ukoliko budemo video da ne možemo više", poručio je Vučić.

'Od Mađarske traženo da kopneno napadne Jugoslaviju 1999'

Da u spoljnoj politici nema mnogo poverenja i ljubavi, srpski predsednik je ilustrovao jednom manje poznatom pričom.

Otkrio je da su Amerika i Velika Britanija 1999. tražile od Mađarske da kopnenim putem napadne Jugoslaviju, iz pravca Vojvodine, kako bi bile „razvučene snage".

To mu je, kaže, potvrdio Viktor Orban, koji je od 1998. do 2002. bio mađarski premijer.

Pritisak na Orbana su u Beloj kući vršili američki predsednik Bil Klinton i Britanci, ali je uspeo da im se odupre zahvaljujući podršci nemačkog kancelara Gerharda Šredera, kazao je Vučić.

„Onda je on otišao u Britaniju, imao zvanične razgovore sa (tadašnjim premijerom Tonijem) Blerom i posetio Margaret Tačer.

„Pozvonio na vrata, pričam vam uz njegovu dozvolu, Tačer je otvorila i rekla 'mnogo mi smeta što si odbio da napadneš Srbiju, zbog toga će mnogo više britanskih vojnika da pogine'", citirao je Vučić.

Margaret Tačer je bila prva britanska premijerka, od 1979. do 1990. godine.

U to vreme, 1989. Orban je dobio stipendiju fondacije Džordža Soroša da studira filozofiju na prestižnom britanskom Univerzitetu Oksford.

• Viktor Orban, političar koji ljuti Evropu
• Džordž Soros - bauk za ekstremnu desnicu
• Od „nirnberškog procesa" do „farse": Nedelja kada su u Beogradu osuđeni lideri NATO alijanse

Govoreći o ekonomskim parametrima, Vučić je najavio da neće doći do „značajnijeg povećanja cena gasa i struje za domaćinstva", ne navodeći tačne brojke.

Precizno je najavio da će mladi do kraja godine dobiti po 5.000 dinara.

---

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.09.2022)