Економска криза: Пет разлога зашто је кинеска привреда у невољи

Привредни раст Кине успорио се док се она прилагођавала паралишућој стратегији нулте толеранције на ковид и слабијој потражњи у свету.

Ускоро се очекују званичне бројке привредног раста од јула до септембра - ако друга највећа светска економска сила буде доживела пад, то ће повећати шансе за глобалну рецесију.

Циљ Пекинга - годишња стопа раста од 5,5 одсто - сада је ван домашаја, иако званичници умањују потребу да се достигне тај циљ.

Кина је замало избегла пад у кварталу од априла до јуна.

Неки економисти ове године не очекују никакав раст.

• Чистка у Кини пред Конгрес Комунистичке партије: Неколико државних службеника осуђено на смрт
• Кинеска војска - сила светске класе
• Шта стоји иза кинеских улагања на Балкану и какву ће цену Европа заиста морати да плати

Ова земља можда се не бори са високом инфлацијом као САД и Велика Британија, али зато има других проблема - светска фабрика одједном је остала са мање муштерија за своје производе, и код куће и у свету.

Напетост у трговинским односима Кине и великих економских сила као што су САД такође лоше утичу на привредни раст.

А јен је на путу да доживи најгору годину у последњих неколико деценија док стрмоглаво пада у односу на амерички долар.

Слаба валута одбија инвеститоре и рађа неизвесност на финансијским тржиштима.

Она исто тако отежава централној банци да „упумпа&qуот; новац у привреду.

Све се ово дешава у време кад су улози посебно високи за председника Сија Ђинпинга - од њега се очекује да осигура трећи мандат први пут у историји на Конгресу Комунистичке партије (ЦПЦ) који почиње 16. октобра.

Шта је, дакле, тачно пошло по злу?

1. Политика нулте толеранција према ковиду изазива хаос

Избијање епидемије ковида у неколико градова, укључујући производне центре као што су Шенџен и Тјенђин, нашкодило је привредним делатностима у свим областима.

Људи такође не троше новац на ствари као што су храна и пиће, малопродаја или туризам, што врши велики притисак на најкрупније услужне делатности.

Што се тиче производње, чинило се да су се фабричке активности повратиле у септембру, према Националном заводу за статистику.

До овог опоравка можда је дошло зато што влада троши више на инфраструктуру.

Али он је уследио тек после два месеца током којих се производња уопште није ширила.

И то поставља разна питања, нарочито након што је приватна анкета показала да је фабричка активност у септембру заправо опала, са потражњом која је утицала на производни учинак, нове наруџбе и запосленост.

Потражња у земљама као што су САД такође је опала због већих каматних стопа, инфлације и рата у Украјини.

Стручњаци се слажу да би Пекинг могао да уради више да стимулише привреду, али мало је разлога да се то ради све док се не оконча политика нулте толеранције на ковид.

„Нема смисла упумпавати новац у нашу привреду ако компаније не могу да шире пословање или људи не могу да троше новац&qуот;, каже Луи Каж, главни економиста за Азију при С енд П глобал рејтингз.

2. Пекинг не чини довољно

Пекинг се умешао - у августу је најавио план вредан билион јена (203 милијарде долара) за подстицај малим предузећима, инфраструктури и некретнинама.

Али званичници би могли да ураде много више да покрену потрошњу тако да постигне циљеве раста и отвори нова радна места.

То укључује више улагања у инфраструктуру, попуштање услова кредита за купце станова, грађевинске предузетнике и локалне владе, као и пореске олакшице за домаћинства.

„Реакција владе на ослабљену привреду била је прилично скромна у поређењу са оним што смо виђали током претходних великих привредних криза&qуот;, каже Каж.

3. Кинеско тржиште некретнина је у кризи

Неактивност на тржишту некретнина и негативни сентимент у стамбеном сектору је несумњиво успорио привредни развој.

То је нанело тежак ударац привреди зато што на некретнине и друге сродне области одлази и до трећине кинеског бруто домаћег производа (БДП).

„Кад је неповерење у стамбено тржиште велико, људи постају несигурни у целокупну ситуацију на тржишту&qуот;, каже Каж.

Купци станова одбијају да плаћају хипотеку на незавршене зграде, а неки сумњају да ће њихови домови икада бити завршени.

Потражња је опала за новим становима и то је смањило потребу за увозом материјала који се користе у грађевини.

Упркос напорима Пекинга да помогне тржишту некретнина, цена станова у десетинама градова опале су ове године за више од 20 одсто.

Будући да су се грађевински предузетници нашли под притиском, аналитичари кажу да ће власти можда морати да учине много више како би се повратило поверење у тржиште некретнина.

4. Климатске промене погоршавају ситуацију

Екстремне временске прилике почеле су да остављају трајне последице по кинеску индустрију.

Снажни топлотни таласи, после којих су уследиле суше, погодили су у августу југозападну покрајину Сичуан и град Чунгкинг у централном појасу.

Како је скочила потражња за клима уређајима, то је преоптеретило електричну мрежу у региону који се готово у потпуности ослања на хидроелектране.

Фабрике, укључујући велике произвођаче као што су израђивач ајфона Фокскон и Тесла, биле су принуђене да смање радно време или да потпуно затворе.

Кинески завод за статистику саопштио је у августу да је зарада само у индустрији гвожђа и челика опала за више од 80 одсто у првих седам месеци 2022, у поређењу са истим периодом прошле године.

Пекинг је на крају прискочио у помоћ са десетинама милијарди долара као подршком енергетским компанијама и земљорадницима.

5. Кинески технолошки гиганти губе инвеститоре

Регулаторно кажњавање кинеских технолошких гиганата - које траје већ две године - није од помоћи.

Тенсент и Алибаба су пријавили први пад у приходима у последњем кварталу - зарада Тенсента опала је за 50 одсто, док се бруто приход Алибабе преполовио.

Десетине хиљада младих радника остало је без посла - доприневши кризи у запошљавању па је тако сваки пети човек старости између 16 и 24 година незапослен.

То би могло да нашкоди кинеској продуктивности и привредном расту на дуже стазе.

Улагачи такође осећају промену у Пекингу - неке од најуспешнијих кинеских приватних компанија нашле су се на већем удару државе како моћ Сија Ђинпинга расте.

И док се чини да су компаније у државном власништву све више у милости, страни инвеститори извлаче новац из земље.

Јапански Софтбанк повукао је огромну количину новца из Алибабе, док Беркшајер хатавеј Ворена Бафета продаје своје деонице код произвођача електричних возила БИД.

Тенсенту је повучено више од седам милијарди долара улагања само у другој половини ове године.

А САД уводи строже регулаторне мере за кинеске компаније које су регистроване на америчкој берзи.

„Неке одлуке о улагању се одлажу, а неке стране компаније раде на проширивању производње у другим земљама&qуот;, навео је С енд П глобал рејтигнз у скорашњој белешци.

Свет је почео да се навикава на чињеницу да Пекинг можда више није толико отворен за пословање као што је некад био - али Си Ђинпинг ризикује економски успех који је Кини давао снагу последњих деценија.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог тема за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.12.2022)