Ekonomska kriza: Pet razloga zašto je kineska privreda u nevolji

Privredni rast Kine usporio se dok se ona prilagođavala parališućoj strategiji nulte tolerancije na kovid i slabijoj potražnji u svetu.

Uskoro se očekuju zvanične brojke privrednog rasta od jula do septembra - ako druga najveća svetska ekonomska sila bude doživela pad, to će povećati šanse za globalnu recesiju.

Cilj Pekinga - godišnja stopa rasta od 5,5 odsto - sada je van domašaja, iako zvaničnici umanjuju potrebu da se dostigne taj cilj.

Kina je zamalo izbegla pad u kvartalu od aprila do juna.

Neki ekonomisti ove godine ne očekuju nikakav rast.

• Čistka u Kini pred Kongres Komunističke partije: Nekoliko državnih službenika osuđeno na smrt
• Kineska vojska - sila svetske klase
• Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati

Ova zemlja možda se ne bori sa visokom inflacijom kao SAD i Velika Britanija, ali zato ima drugih problema - svetska fabrika odjednom je ostala sa manje mušterija za svoje proizvode, i kod kuće i u svetu.

Napetost u trgovinskim odnosima Kine i velikih ekonomskih sila kao što su SAD takođe loše utiču na privredni rast.

A jen je na putu da doživi najgoru godinu u poslednjih nekoliko decenija dok strmoglavo pada u odnosu na američki dolar.

Slaba valuta odbija investitore i rađa neizvesnost na finansijskim tržištima.

Ona isto tako otežava centralnoj banci da „upumpa" novac u privredu.

Sve se ovo dešava u vreme kad su ulozi posebno visoki za predsednika Sija Đinpinga - od njega se očekuje da osigura treći mandat prvi put u istoriji na Kongresu Komunističke partije (CPC) koji počinje 16. oktobra.

Šta je, dakle, tačno pošlo po zlu?

1. Politika nulte tolerancija prema kovidu izaziva haos

Izbijanje epidemije kovida u nekoliko gradova, uključujući proizvodne centre kao što su Šendžen i Tjenđin, naškodilo je privrednim delatnostima u svim oblastima.

Ljudi takođe ne troše novac na stvari kao što su hrana i piće, maloprodaja ili turizam, što vrši veliki pritisak na najkrupnije uslužne delatnosti.

Što se tiče proizvodnje, činilo se da su se fabričke aktivnosti povratile u septembru, prema Nacionalnom zavodu za statistiku.

Do ovog oporavka možda je došlo zato što vlada troši više na infrastrukturu.

Ali on je usledio tek posle dva meseca tokom kojih se proizvodnja uopšte nije širila.

I to postavlja razna pitanja, naročito nakon što je privatna anketa pokazala da je fabrička aktivnost u septembru zapravo opala, sa potražnjom koja je uticala na proizvodni učinak, nove narudžbe i zaposlenost.

Potražnja u zemljama kao što su SAD takođe je opala zbog većih kamatnih stopa, inflacije i rata u Ukrajini.

Stručnjaci se slažu da bi Peking mogao da uradi više da stimuliše privredu, ali malo je razloga da se to radi sve dok se ne okonča politika nulte tolerancije na kovid.

„Nema smisla upumpavati novac u našu privredu ako kompanije ne mogu da šire poslovanje ili ljudi ne mogu da troše novac", kaže Lui Kaž, glavni ekonomista za Aziju pri S end P global rejtingz.

2. Peking ne čini dovoljno

Peking se umešao - u avgustu je najavio plan vredan bilion jena (203 milijarde dolara) za podsticaj malim preduzećima, infrastrukturi i nekretninama.

Ali zvaničnici bi mogli da urade mnogo više da pokrenu potrošnju tako da postigne ciljeve rasta i otvori nova radna mesta.

To uključuje više ulaganja u infrastrukturu, popuštanje uslova kredita za kupce stanova, građevinske preduzetnike i lokalne vlade, kao i poreske olakšice za domaćinstva.

„Reakcija vlade na oslabljenu privredu bila je prilično skromna u poređenju sa onim što smo viđali tokom prethodnih velikih privrednih kriza", kaže Kaž.

3. Kinesko tržište nekretnina je u krizi

Neaktivnost na tržištu nekretnina i negativni sentiment u stambenom sektoru je nesumnjivo usporio privredni razvoj.

To je nanelo težak udarac privredi zato što na nekretnine i druge srodne oblasti odlazi i do trećine kineskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Kad je nepoverenje u stambeno tržište veliko, ljudi postaju nesigurni u celokupnu situaciju na tržištu", kaže Kaž.

Kupci stanova odbijaju da plaćaju hipoteku na nezavršene zgrade, a neki sumnjaju da će njihovi domovi ikada biti završeni.

Potražnja je opala za novim stanovima i to je smanjilo potrebu za uvozom materijala koji se koriste u građevini.

Uprkos naporima Pekinga da pomogne tržištu nekretnina, cena stanova u desetinama gradova opale su ove godine za više od 20 odsto.

Budući da su se građevinski preduzetnici našli pod pritiskom, analitičari kažu da će vlasti možda morati da učine mnogo više kako bi se povratilo poverenje u tržište nekretnina.

4. Klimatske promene pogoršavaju situaciju

Ekstremne vremenske prilike počele su da ostavljaju trajne posledice po kinesku industriju.

Snažni toplotni talasi, posle kojih su usledile suše, pogodili su u avgustu jugozapadnu pokrajinu Sičuan i grad Čungking u centralnom pojasu.

Kako je skočila potražnja za klima uređajima, to je preopteretilo električnu mrežu u regionu koji se gotovo u potpunosti oslanja na hidroelektrane.

Fabrike, uključujući velike proizvođače kao što su izrađivač ajfona Fokskon i Tesla, bile su prinuđene da smanje radno vreme ili da potpuno zatvore.

Kineski zavod za statistiku saopštio je u avgustu da je zarada samo u industriji gvožđa i čelika opala za više od 80 odsto u prvih sedam meseci 2022, u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Peking je na kraju priskočio u pomoć sa desetinama milijardi dolara kao podrškom energetskim kompanijama i zemljoradnicima.

5. Kineski tehnološki giganti gube investitore

Regulatorno kažnjavanje kineskih tehnoloških giganata - koje traje već dve godine - nije od pomoći.

Tensent i Alibaba su prijavili prvi pad u prihodima u poslednjem kvartalu - zarada Tensenta opala je za 50 odsto, dok se bruto prihod Alibabe prepolovio.

Desetine hiljada mladih radnika ostalo je bez posla - doprinevši krizi u zapošljavanju pa je tako svaki peti čovek starosti između 16 i 24 godina nezaposlen.

To bi moglo da naškodi kineskoj produktivnosti i privrednom rastu na duže staze.

Ulagači takođe osećaju promenu u Pekingu - neke od najuspešnijih kineskih privatnih kompanija našle su se na većem udaru države kako moć Sija Đinpinga raste.

I dok se čini da su kompanije u državnom vlasništvu sve više u milosti, strani investitori izvlače novac iz zemlje.

Japanski Softbank povukao je ogromnu količinu novca iz Alibabe, dok Berkšajer hatavej Vorena Bafeta prodaje svoje deonice kod proizvođača električnih vozila BYD.

Tensentu je povučeno više od sedam milijardi dolara ulaganja samo u drugoj polovini ove godine.

A SAD uvodi strože regulatorne mere za kineske kompanije koje su registrovane na američkoj berzi.

„Neke odluke o ulaganju se odlažu, a neke strane kompanije rade na proširivanju proizvodnje u drugim zemljama", naveo je S end P global rejtignz u skorašnjoj belešci.

Svet je počeo da se navikava na činjenicu da Peking možda više nije toliko otvoren za poslovanje kao što je nekad bio - ali Si Đinping rizikuje ekonomski uspeh koji je Kini davao snagu poslednjih decenija.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog tema za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.12.2022)