Ser Frenk Gil: Inženjer koji je stvorio „zametak“ BBC-ja

Prošao je čitav vek otkako je BBC emitovao svoju prvu radio emisiju i postavio temelje za nastanak nacionalnog emitera, ali bez odvažnosti i diplomatije uglavnom zaboravljenog inženjera, korporacija je mogla da ima veoma drugačiji početak.

Za razliku od njegovih kolega pionira Aleksandra Grahama Bela, Guljelma Markonija i Džona Logija Berda, ser Frenk Gil nije opštepoznato ime.

Rođen na Ostrvu Men i odrastao na obali Mersisajda posle smrti oca, izrastao je u cenjenog inženjera koji je odigrao „fundamentalnu" ulogu u osnovanju BBC-ja 1922. godine, prema autoru nove knjige o njemu.

• Zašto se Džordž Orvel vraća na BBC
• Do sada neviđeni snimci kraljice Elizabete u novom BBC dokumentarcu

Istoričar Bob Stimpson kaže da bez njegovog uticaja, javni emiter možda nikad ne bi bio jedinstveni entitet koji je bio skoro 100 godina - a možda bi se čak i zvao drugačije.

Rođen u Kasltaunu 4. oktobra 1866. godine, Gil je sa 11 godina poslat u Sautport da živi sa stričevima i toliko se zainteresovao za tada nedavno otkriven telefon, 1882. godine, da je napustio Mersisajd kako bi se pridružio londonskoj Nacionalnoj telefonskoj kompaniji.

Bio je toliko talentovan da se brzo uspeo uz lestvice kompanije - 1896. godine bio je kompanijin nadzornik za Irsku, a 1902. godine se vratio u Veliku Britaniju kao glavni inženjer.

Napustio je firmu kad je izbio Prvi svetski rat i, nakon što je odlikovan krstom Reda britanske imperije zbog rada u Ministarstvu municije, prihvatio je položaj Evropskog glavnog inženjera u londonskom štabu američke firme Vestern elektrik kompani 1919. godine.

Njegovo naimenovanje poklopilo se s eksplozijom interesovanja za radio.

Radio je u to vreme u Velikoj Britaniji uglavnom bio samo hobi, sa amaterima koji su sastavljali vlastite aparate, ali u SAD je taj medij cvetao, sa više od 550 stanica koje su emitovale program širom zemlje.

Šef Istorije BBC-ja Robert Siter kaže da je mogućnost da se ista stvar dogodi u Velikoj Britaniji izazvala zabrinutost.

„Poštanska služba, koja je vodila telegrafiju i telefoniju i sve te druge tehnologije u razvoju, pomno je pratila šta se dešava u Americi."

„Oni su rekli: 'Moramo ovim da se pozabavimo pre nego što nastane ta vrsta haosa'."

Bob Stimpson kaže da je ideja u ono vreme bila „da će proizvođači praviti i prodavati radio aparate… i da će im to omogućiti novac da ponude radio program".

Dakle, s osmišljenom nacionalnom strategijom, organizovan je sastanak zainteresovanih strana da se proizvođači navedu da sarađuju, umesto da se takmiče poput američkih firmi.

On kaže da istorijski spisi pokazuju da je Gil suočio dve kompanije, „udario im glave jednu o drugu i insistirao da prevaziđu razlike i odluče se za jedinstvenu organizaciju sa pristupom javnog servisa."

Gil, koji je bio predsednik Institucije elektro-inženjera, predsedavao je prvim sastancima i, u jednom govoru okupljenim kompanijama, izneo stav koji je čvrsto zastupao - da treba da postoji „prvoklasna emiterska služba neometana patentima".

Stimpson kaže da su Gilove diplomatske veštine bile savršene za tu ulogu, pošto su dva najveća proizvođača, Markoni i Metropoliten Vikers, imala različite ideje.

„Markoni i Metropoliten Vikers su apsolutno insistirali da svako pođe svojim putem", kaže on.

„Frenk je bio u Americi, gde nisu imali regulativu i nisu imali zakone, tako da su kompanije započinjale u zadnjem dvorištu i blokirale druge predajnike kad bi uključile svoj."

„Bio je to organizovani haos, tako da su Poštanska služba i Frenk mogli da vide da ne žele da takva haotična postavka nastane u Velikoj Britaniji."

Gil je vodio ulogu predsedavajućeg do jula 1922. godine, kad ju je predao ser Vilijemu Noblu, ali nikad nije odustao od stava da jedna jedina organizacija treba da vodi svo britansko radio emitovanje.

„On je bio taj koji je predvideo problem konkurencije više organizacija i on je bio taj koji je uspeo da usmeri raspravu u pravcu jedinstvenog entiteta", kaže Stimpson.

„A onda je dužnost preuzeo ser Vilijam Nobl i uspeo da je progura dalje, a onda je lord Reit preuzeo taj opšti pravac i on je bio taj koji je dao konačni oblik zametku koji je stvorio Frenk."

U avgustu 1922. godine, Gil je preuzeo novu dužnost u SAD, ali ne pre nego što je postigao konsenzus među kompanijama, koje su se složile oko imena koje je on predložio - Britanska radiodifuzna kompanija - a koje je zadržano sve do 1927. godine, kad je Kraljevskom poveljom definisana kao Britanska radiodifuzna korporacija.

Prvo emitovanje BBC-ja usledilo je u novembru 1922. godine.

Gil, koji je odlikovan titulom viteza 1941. godine za svoje doprinose telefonskoj industriji, nastavio je neumorno da radi sve do smrti 1950. godine, pomogavši da se uspostavi prvi transatlantski radio telefonski poziv i telefonske mreže u Španiji i Japanu.

Ali za Liz Bruton, kustosa tehnologije i inženjerstva u Muzeju nauke, „njegova uloga u osnivanju BBC-ja" je ono po čemu bi najpre trebalo da ostane upamćen.

„Mislim da tokom čitavog njegovog života u prvi plan izbijalo to da je bio veoma dobar u okupljanju ljudi i njihovom ubeđivanju da shvate važnost telekomunikacija za kompanije i pojedince", kaže ona.

„U suštini, kao rezultat Gilove diplomatije i predloga imena Britanska radiodifuzna kompanija, uspeo je da obezbedi učešće svih kompanija."

„Od tad pa nadalje, BBC je postajao sve uspešniji na masovnom planu… i da predstavlja suštinski model za javni emiterski servis kakav imamo u Velikoj Britaniji i širom sveta."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.17.2022)