Украјина и енергетска безбедност у фокусу Форума Стратегије ЕУ за Дунавски регион

Одрживи економски развој и енергетска безбедност су приоритети земаља чланица Дунавске стратегије ЕУ, а то није могуће са безбедносним претњама изазваним руском инвазијом на Украјину, оцењено је данас на отварању Форума Стратегије ЕУ за Дунавски регион (ЕУСДР) у словачком граду Кошице.

Иако Украјина 2022. године председава овом европском макростратегијом, због тамошњег рата је одлучено да Словачка буде домаћин овогодишњег Форума, рекла је потпредседница Владе Украјине задужена за европске и евроатлантске интеграције Олга Стефанишина, отварајући  путем видео-линка дводневни 11. Форум ЕУСДР.

"Ово је историјски моменат, јер је Украјина прва земља која није чланица ЕУ, а председава овом стратегијом, али и држава која то чини у ратном стању", казала је Стефанишина.

Она је навела да је Украјина успела да изнесе зацртане приоритете попут одрживог развоја и развијања друштва знања, и да се још једном потврди важност повезивања региона. Додала је да се управо Дунав, када су украјинске луке биле блокиране, показао као једини пут за трговину са Европом.

У име ЕУ из Брисела, видео-поруком су се обратили комесарка за кохезију и реформе Елиса Фереира и комесар за животну средину, океане и рибарство Виргинијус Синкевичијус, похвалили повећеност Украјине током председавања и поздравили солидарност европских земаља.

Фереира је рекла да теме попут енергетике, екологије, дигитализације или миграција не познају границе и позвала на конкретну акцију у остваривању циљева у тим областима у Дунавском региону.

Синкевичијус је додао да су сва средства из ЕУ фондова намењена програмима који су се односили на Русију, Белорусију и Украјину, преусмерена на помоћ Украјини.

Координаторка за три регионалне макростратегије ЕУ за Словенију, Петра Чесен Чатар, казала је да ће њена земља по преузимању председавања ЕУСДР, у децембру ове године, као један од приоритета поставити активније учествовање земаља које нису чланице ЕУ, укључујући Србију, у имплементацији свих сегмената Дунавске стратегије.

Претходно је на министарском састанку за имплементацију Стратегије земаља чланица, усвојена заједничка декларација у којој се наводи да приоритети остају одрживи развој Дунавске регије, продубљавање регионалне и међудржавне сарадње и изазови у секторима енергије, пловидбе и безбедности хране.

Сви потписници декларације осудили су напад Русије на Украјину као кршење међународног права и начела Повеље УН, и као подривање европске и глобалне безбедности и стабилности.

"Крај 2021. године био је прекретница за ЕУСДР. Први пут од када је усвојен, земље ЕУСДР дочекале су председавање земље која није чланица ЕУ, али има снажне намере за интеграцију у ЕУ и жељу за заједничким развојем и просперитетом Дунавског региона. Овај важан моменат је био потврда равноправне сарадње земаља учесница, која превазилази границе ЕУ", наводи се у Декларацији.

Истакнут је и значај сарадње у оквиру ЕУСДР на превазилажењу постојећих и нових изазова и претњи у Дунавском региону.

Енергетска безбедност и напор ЕУ да смањи зависност од руских фосилних горива кроз диверзификацију извора енергије, као и улагање у саобраћајну инфраструктуру и пловидбу Дунавом, наведени су као заједнички интерес и приоритет за све земље ЕУСДР.

Стратегија ЕУ за Дунавски регион је друга макрорегионална стратегија ЕУ (поред Балтичке, Јадранско-јонске и Алпске), коју је Европска комисија усвојила 2010. године, а Европски савет потврдио 2011. године.

Стратегија окупља 14 земаља дуж Дунава и покрива подручје у којем живи 115 милиона људи, односно петина становништва ЕУ. Међу тим државама је девет чланица ЕУ (Аустрија, Бугарска, Чешка, Хрватска, Мађарска, Немачка, Словачка, Словенија и Румунија) и пет које нису чланице ЕУ (Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Молдавија и Украјина).

(Бета, 19.10.2022)