Rusija i Ukrajina: Putinov ukaz pod pritiskom - „udvostručuje" bezbednost

Ruski predsednik Vladimir Putin je pod pritiskom.

Njegova „specijalna vojna operacija" ne ide po planu.

Rusija gubi teritorije koje je okupirala u Ukrajini zbog kontraofanzive Kijeva.

U međuvremenu, regioni u Rusiji na granici sa Ukrajinom našli su se pod stalnim granatiranjem.

A objava „delimične mobilizacije" u septembru izazvala je široku uzbunu u ruskom društvu.

• Putin proglasio ratno stanje u četiri nezakonito anektirana ukrajinska regiona
• Rusija priznaje da je prvi ukrajinski grad koji je zauzela u teškoj situaciji
• „Nije nam cilj da uništimo Ukrajinu, neće biti novih masovnih napada za sada", kaže Putin

A koji je bio Putinov odgovor na to? Ne, nije „Izvinite, napravio sam veliku grešku napadom na Ukrajinu", već pojačana bezbednost.

I to ne samo u okupiranim delovima Ukrajine, već širom Rusije.

I udvostručio ju je.

Putin je ukazom uveo ratno stanje u četiri ukrajinska regiona koje je anektirao: Luganjsk, Donjeck, Zaporožje i Herson.

Nije jasno kakvu će razliku, ako postoji, ovo doneti: sigurno neće ubediti ukrajinske trupe da polože oružje.

Kijev je odlučan da povrati izgubljene teritorije.

Međutim, ruski lider je takođe pooštrio sigurnost širom zemlje, uvođenjem tri različita nivoa bezbednosti.

U onim regionima blizu granice sa Ukrajinom, poput Belgorodske, Brijanske, Krasnodarske i Rostovske oblasti, kao i na anektiranom poluostrvu Krim, proglašen je „srednji nivo spremnosti".

Mere obuhvataju jačanje bezbednosti i javnog reda: uredbom su predviđena i ograničenja kretanja saobraćaja, kao i ulaska i izlaska iz ovih regiona.

Sledeći nivo niže je „pojačana spremnost".

Ovo se odnosi na centralne i južne regione Rusije, među kojima je i Moskva.

U predsedničkom dekretu se pominju „pretresi vozila i ograničenja saobraćaja", kao i „strože obezbeđenje javnog reda".

U objavi na društvenim mrežama, Sergej Sobjaninm gradonačelnik Moskve, pokušao je da uveri Moskovljane da „neće biti mera koje ograničavaju normalan ritam života".

To ostaje da se vidi.

Najniži nivo bezbednosti važi za ostatak zemlje (u stvari, sever Rusije, Sibir i ruski Daleki istok.)

Kako bi izvršili predsednički ukaz, svim regionalnim guvernerima je naređeno da uspostave „operativne štabove".

Među njima će biti šefovi svakog regiona, predstavnici vojske i policije.

Regionalnim guvernerima je takođe naređeno da „zadovolje sve potrebe Oružanih snaga Ruske Federacije, drugih trupa i formacija trupa".

Čini se da ovo daje ruskoj vojsci veća ovlašćenja.

Kako će ovo biti sprovođeno u praksi?

Biće potrebno vremena kako bismo saznali.

Ono što je jasno jeste da sistem bezbednosti koji je uspostavio Putin vlasti mogu da koriste za ograničavanje sloboda širom Rusije i mobilizaciju za „specijalnu vojnu operaciju".

A ako se bezbednosna situacija u Rusiji pogorša, ništa ne sprečava da se regionima naredi da „povećaju nivo bezbednosti", što uključuje i uvođenje ratnog stanja.

Šta to govori o Vladimiru Putinu?

Nema signala da će ruski predsednik odstupiti u ovoj krizi.

Ono što vidimo kroz ovu uredbu jeste lider odlučan da zadrži kontrolu.

Pogledajte video: „Ovo nije naš rat" - muke jednog Rusa da pobegne od regrutacije

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.20.2022)