Здравље и куга: Црна смрт од пре 700 година утиче на људе и данас
Генетске мутације које су сачувале животе од куге узрок су данашњих аутоимуних болести.
Разорна пандемија куге оставила је такав генетски печат на човечанство да и данас утиче на наше здравље, скоро 700 година касније.
Готово половина људи је умрла када је Црна смрт протутњала Европом средином 14. века.
У пионирској студији, која је проучавала ДНК материјал скелета старих вековима, научници су пронашли мутације које су помогле људима да преживе кугу.
Али исте те мутације су повезане са аутоимуним болестима које нас данас муче.
- Споменик куги у Иригу - „Време кад су живи завидели мртвима&qуот;
- Научници верују да знају одакле је кренула Црна смрт у средњем веку
- Папа који је наредио закључавање у 17. веку
Црна смрт је један од најзначајнијих, најсмртноснијих и најтуробнијих момената у историји човечанства.
Процењује се да је умрло 200 милиона људи.
Истраживачи су посумњали да би догађај тих размера морао да обликује даљу еволуцију човека.
Анализирали су ДНК из зуба 206 древних костура и утврдили су тачно који од њих су умрли пре, током и после пандемије Црне смрти.
Испитивали су и кости из јаме кужних у Ист Смитфилду, што је била масовна гробница у Лондону, као и узорке из Данске.
Иванредно откриће, објављено у научном часопису Природа, усредсредило се на ген назван ЕРАП2.
Ако сте имали одговарајућу мутацију, имали сте 40 одсто више шанси да преживите кугу.
„То је велики, велики утицај, и изненађење је да се пронађе тако нешто у људском геному&qуот;, рекао је професор Луис Бареиро са чикашког Универзитета за ББЦ.
Задатак гена је да ствара протеине који секу инвазивне микробе и покажу делиће имуном систему, припремајући га да ефикасније препозна и неутралише непријатеља.
Гени постоје у различитим верзијама - они који добро раде и они који не раде ништа - и добијате копију од сваког родитеља.
А ти срећници, који су имали веће шансе да преживе, наследили су високо функционалне верзије од маме и тате.
Преживели су затим добијали децу и преносили корисне мутације, те су постале знатно чешће.
„Огромно је што видимо помак од 10 одсто за две или три генерације, то је најјачи процес селекције код људи до данас&qуот;, каже професор Хендрик Поинар, еволутивни генетичар са МекМастер универзитеа.
- Он је преносио кугу пре 5.000 година
- Корона вирус: Историја пандемије и да ли смо ову могли да предвидимо
- Упутство о карантину и дистанцирању старо више од 400 година
- Ко је измислио карантин, заштитне маске и вакцине
Резултати су потврђени у модерним експериментима, преко бактерије куге - Иерсиниа пестис.
Узорци крви од људи са одређеним мутацијама имали су веће шансе да се одупру инфекцији него они који то нису имали.
„То је као да гледате Црну смрт како се развија у чанчету, запањујуће&qуот;, додаје професор Поинар.
И даље су те мутације које представљају заштиту од куге много чешће него што су биле пре Црне смрти.
Проблем је што се данас доводе у везу са аутоимуним болестима као што је запаљенско обољење црева - Кронова болест.
Оно што је сачувало наше претке пре 700 година могло би да наруши данас наше здравље.
И друге историјске силе оставиле су трага на нашу ДНК које и данас осећамо.
Између један и четири одсто савремене људске ДНК наслеђено је од наших предака који су спавали са неандерталцима и то утиче на нашу способност да се изборимо са болестима попут ковида.
„Ти ожиљци из прошлости и даље утичу на нашу подложност болестима данас, и то врло значајно&qуот;, каже профсор Бареиро.
Професор Бареиро каже да је предност преживелих од 40 одсто „најјачи селективни ефекат досад процењен у људској историји&qуот;.
Та погодност наизглед умањује корист од мутација отпорности на ХИВ или оних које помажу у варењу млека - мада он упозорава да су незгодна директна поређења.
Ковид пандемија неће оставити такав траг на наслеђе, ипак.
Еволуција ради кроз способност да репродукујете и пренесете ваше гене.
Ковид већином убија старије који су већ пренели генетски материјал на децу.
Куга је убијала људе различитог узраста и у тако великим бројевима, зато је имала тако дуготрајан ефекат.
Пратите Џејмса на Твитеру
Можда ће вас занимати и ова прича
(ББЦ Невс, 10.20.2022)
