Брегу: На Западном Балкану рањивом на климатске промене не сме бити повратка на старо

 Генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ) Мајлинда Брегу рекла је данас у Берлину да је за одржавање жара за спровођење Зелене агенде за Западни Балкан сада "паклено тежак задатак", али да не може бити повратка на старо у једном тако климатски осетљивом региону.

На округлом столу министара енергетике Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса у Берлину, Брегу је рекла да је Зелена агенда за регион сачињена у стабилнијим временима и да је њено спровођење засенио утицај рата у Украјини и паневропски скок цена енергије, саопштио је РЦЦ.

"Но, неће бити брзих решења ни чудотворних формула за овај огромни изазов који је пред нама. Али оно што са сигурношћу знамо је да не може бити повратка на старо, посебно у погледу одрживе и зелене транзиције у тако осетљивом региону као што је наш", додала је она.

Како у саопштењу РЦЦ наводи, учесници скупа сагласни су да је енергетску кризу могуће превладати, а енергетску транзицију спровести само уз дубљу регионалну сарадњу, преиспитивање енергетске сигурности и диверсификацију опскрбе, али и интензивирањем сарадње на интеграцији регионалног тржишта електричне енергије, као и ширењем обновљивих извора енергије.

Немачка је, како се наводи, изразила спремност да подржи регионалну енергетску транзицију на Западном Балкану кроз енергетско партнерство са свих шест економија тог региона.

"Решења су у регионалном и европском приступу, у солидарности, али и у смањењу зависности о увозу енергије и фосилним горивима кроз коришћење огромног потенцијала обновљиве енергије - у тржишној интервенцији на европском нивоу. Свако од нас има своју улогу на путу ка зеленој будућности. Наш регион пати од дугогодишњег недовољног улагања у енергетски систем. За промену ће бити потребна велика финансијска средства и време", рекла је Брегу.

Како је додала, проћи ће године пре него што регион будемо у стању остварити диверсификацију, а енергетска и зелена транзиција имају људско лице и потребне су снажне мере подршке за најугроженије, за привредне субјекте који су суочени с потешкоћама, за регије овисне о угљу.

Процењује се да мере фискалне подршке за Западни Балкан, као одговор на пораст цена енергије, премашују 1,5 одсто БДП-а од половине 2019. до средине 2022. године. Највећи део ове подршке односи се на контролу цена и субвенције, а не на директну подршку, наводи РЦЦ.

Додаје се и да Западни Балкан има високе стопе енергетског сиромаштва у поређењу са ЕУ, и да је као резултат тога енергетска криза допринела повећаним издацима домаћинстава за енергију и друге производе. Просечно домаћинство у региону троши седам до 10 одсто свог укупног буџета на енергију.

Ово, како се оцењује, несразмерно слаби домаћинства са ниским приходима, при чему су цене гаса порасле више од 10 пута у односу на период пре пандемије, док је куповна моћ у региону Западног Балкана који има само једну трећину БДП-а ЕУ по глави становника, једноставно немоћна против таквих поскупљења.

"Значајне могућности леже у озелењавању нашег транспорта и мобилности, наших радних места, фискалних система и инвестиција, већем улагању у енергетску ефикасност, накнадном опремању индустријских погона с високим емисијама угљендиоксида и ослањању на талас обнове у ЕУ који је усмерен на школе, болнице и зграде. Ми, у РЦЦ наставићемо активно да одржавамо жар Зелене агенде упркос тешком рату и енергетској кризи", закључила је Брегу.

Округли сто министара енергетике Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса одржан је у главном граду Немачке у организацији немачког Савезног министарства за економска питања и климатске мере.

(Бета, 24.10.2022)