Bregu: Na Zapadnom Balkanu ranjivom na klimatske promene ne sme biti povratka na staro
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu rekla je danas u Berlinu da je za održavanje žara za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan sada "pakleno težak zadatak", ali da ne može biti povratka na staro u jednom tako klimatski osetljivom regionu.
Na okruglom stolu ministara energetike Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa u Berlinu, Bregu je rekla da je Zelena agenda za region sačinjena u stabilnijim vremenima i da je njeno sprovođenje zasenio uticaj rata u Ukrajini i panevropski skok cena energije, saopštio je RCC.
"No, neće biti brzih rešenja ni čudotvornih formula za ovaj ogromni izazov koji je pred nama. Ali ono što sa sigurnošću znamo je da ne može biti povratka na staro, posebno u pogledu održive i zelene tranzicije u tako osetljivom regionu kao što je naš", dodala je ona.
Kako u saopštenju RCC navodi, učesnici skupa saglasni su da je energetsku krizu moguće prevladati, a energetsku tranziciju sprovesti samo uz dublju regionalnu saradnju, preispitivanje energetske sigurnosti i diversifikaciju opskrbe, ali i intenziviranjem saradnje na integraciji regionalnog tržišta električne energije, kao i širenjem obnovljivih izvora energije.
Nemačka je, kako se navodi, izrazila spremnost da podrži regionalnu energetsku tranziciju na Zapadnom Balkanu kroz energetsko partnerstvo sa svih šest ekonomija tog regiona.
"Rešenja su u regionalnom i evropskom pristupu, u solidarnosti, ali i u smanjenju zavisnosti o uvozu energije i fosilnim gorivima kroz korišćenje ogromnog potencijala obnovljive energije - u tržišnoj intervenciji na evropskom nivou. Svako od nas ima svoju ulogu na putu ka zelenoj budućnosti. Naš region pati od dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u energetski sistem. Za promenu će biti potrebna velika finansijska sredstva i vreme", rekla je Bregu.
Kako je dodala, proći će godine pre nego što region budemo u stanju ostvariti diversifikaciju, a energetska i zelena tranzicija imaju ljudsko lice i potrebne su snažne mere podrške za najugroženije, za privredne subjekte koji su suočeni s poteškoćama, za regije ovisne o uglju.
Procenjuje se da mere fiskalne podrške za Zapadni Balkan, kao odgovor na porast cena energije, premašuju 1,5 odsto BDP-a od polovine 2019. do sredine 2022. godine. Najveći deo ove podrške odnosi se na kontrolu cena i subvencije, a ne na direktnu podršku, navodi RCC.
Dodaje se i da Zapadni Balkan ima visoke stope energetskog siromaštva u poređenju sa EU, i da je kao rezultat toga energetska kriza doprinela povećanim izdacima domaćinstava za energiju i druge proizvode. Prosečno domaćinstvo u regionu troši sedam do 10 odsto svog ukupnog budžeta na energiju.
Ovo, kako se ocenjuje, nesrazmerno slabi domaćinstva sa niskim prihodima, pri čemu su cene gasa porasle više od 10 puta u odnosu na period pre pandemije, dok je kupovna moć u regionu Zapadnog Balkana koji ima samo jednu trećinu BDP-a EU po glavi stanovnika, jednostavno nemoćna protiv takvih poskupljenja.
"Značajne mogućnosti leže u ozelenjavanju našeg transporta i mobilnosti, naših radnih mesta, fiskalnih sistema i investicija, većem ulaganju u energetsku efikasnost, naknadnom opremanju industrijskih pogona s visokim emisijama ugljendioksida i oslanjanju na talas obnove u EU koji je usmeren na škole, bolnice i zgrade. Mi, u RCC nastavićemo aktivno da održavamo žar Zelene agende uprkos teškom ratu i energetskoj krizi", zaključila je Bregu.
Okrugli sto ministara energetike Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa održan je u glavnom gradu Nemačke u organizaciji nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomska pitanja i klimatske mere.
(Beta, 10.24.2022)
