Петер хандке: "Умор од самоће"

Фото Г. Чворовић У детињству, током дугог периода студија, па још и у годинама првих љубави, управо тада. За време божићне мисе дете је увек седело међу својом породицом, у сеоској цркви препуној људи, заслепљујуће осветљеној, која је сва одјекивала од познатих божићних песама, окружено мирисом тканине и воска, а умор га је притискао са жестином патње. Као што болести називају "ружним", или "злоћудним", и тај умор био је једна ружна и злоћудна патња;