Србија због миграција мења визну политику, али ЕУ жели јачи ангажман на балканској рути
Србија је најавила да ће хармонизовати своју визну политику са стандардима Европске уније, а ЕУ истовремено због све више миграната који стижу балканском рутом жели да ојача улогу Фронтекса на границама на Западном Балкану.
Портал ЕУОбзервер преноси да Србија има безвизни режим са двадесетак земаља, чијим је држављанима иначе потребна виза за улазак у ЕУ.
Тренутно визе за улазак у Србију нису потребне грађанима Азербејџана, Бахреина, Белорусије, Боливије, Гвинеје Бисао, Индије, Индонезије, Јамајке, Јерменије, Катара, Казахстана, Кине, Киргистана, Кубе, Кувајта, Монголије, Омана, Русије, Суринама и Турске.
Београд је прошле седмице раскинуо споразуме о безвизном режиму са Тунисом и Бурундијем, после упозорења из Брисела ЕУ да би због такве визне политике самим грађанима Србије могло поново да буде ускраћено слободно путовање у ЕУ, пише ЕУОбзервер.
Амбасада Србије при ЕУ саопштила је раније да ће се Београд "до краја године суштински ускладити са визном политиком ЕУ".
Иако то није изричито речено, наводи портал, у том саопштењу се између редова може наслутити да ће поред Туниса и Бурундија, ускоро и грађани још још неких земаља остати без права да без виза улазе у Србију.
Статистика показује јак пораст улазака у Србију држављана Кубе (339 према 36), Индије (4.469 према 557) и Турске (6.186 према 1.652), а они све чешће покушавају илегално да се домогну ЕУ, иако највише миграната балканском рутом и даље стиже из Сирије и Авганистана, пише портал.
Прошле године, држављани Турске, Туниса, Индије, Кубе и Бурундија били су актери укупно 2,5 одсто илегалних прелазака граница на балканској рути, а ове године је тај постотак скочио на 20 одсто, прецизира ЕУОбзервер.
Цитирајући један интерни документ чешког председавања ЕУ, портал наводи да и чланице северно од региона Западног Балкана бележе "пораст броја захтева за азил од грађана земаља које је Србија изузела из визног режима", а да чак и удаљеније чланице, попут Белгије, извештавају о порасту броја тражилаца азила из Кубе и Бурундија
Пораст броја миграната праћен је поново и њиховим све чешћим насилним враћњем са граница земаља ЕУ, такозваним пушбековима.
Према извештају невладине Мреже за мониторинг насиља на граници (БВМН), такав пораст насиља регистрован је на копненој граници између Мађарске и Србије.
"Овог месеца БВМН је регистровала пораст броја пушбекова и степена насиља, које су починили мађарски службеници на српско-мађарској граници, где је тренутно најфреквентнија рута у региону", пише у извештају БВМН.и
Повреде које је та НВО документовала укључују фрактуре, ишчашења, натегнућа, и поклапају са извештајима о физичком насиљу над мигрантима уз коришћење чизама, пендрека, каишева, гумених метака и персоналних електрошокера.
Писање ЕУОбзервера претходи турнеји председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен по земљама Западног Балкана, од 26. до 29. октобра, на којем ће једна од тема свакако бити и борба против илегалних миграција.
Европска комисија је јуче саопштила да је је усвојила препоруку Савету ЕУ да одобри почетак преговора са Албанијом, Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом о новом мандату и статусу европске агенције за границе Фронтекс.
У саопштењу Комисије се наводи да већ данас са Северном Македонијом треба да буде потписан нови споразум о Фронтексу, који ће омогучити распоређивање његових припадника у складу са новим, оснаженим мандатом.
"Према садашњем статусном споразуму између Фронтекса и Албаније, Црне Горе и Србије, његови припадници се распоређују само на границама тих земаља са ЕУ, и они немају извршна овлашћења", навела је Комисија 25. октобра.
Додаје се да нови правни оквир треба да омогући размештање службеника Фронтекса и на унутрашњим границама у региону и да им повери извршна овлашћења, и да ће такав нови статусни споразум "пружити бољу подршку и оснажити сарадњу у управљању границама на Западном Балкану".
Комисија је усвојила и нови пакет помоћи вредан 39,2 милиона евра из претступног фонда ИПА ИИИ за пређење контроле и управљања границама на Западном Балкану, и то у првом реду уз помоћ специјализоване опреме.
"То укључује мобилне надзорне системе, дронове, биометријске уређаје, обуку и подршку у формирању и операционализацији националних координационих центара. Подршка обухвата и операционализацију објеката за мигранте, укључујући прихватне центре, и центре за детенцију", навела је Комисија.
Комесар за проширење Оливер Вархеји рекао је да ЕУ у сузбијању илегалних миграција планира још тешњу сарадњу са земљама Западног Балкана.
"С обзиром на миграторни притисак, фокусирамо се на заштиту граница, борбу против кријумчарења људи и интензивираћемо у региону реадмисију миграната. У том циљу пружићемо већу политичку и финансијску помоћ. Између 2021. и 2024. године намеравамо да повећамо финансијску подршку за наша четири западно-балканска партнера за укупно 60 одсто, на најмање 350 милиона евра", рекао је Вархеји.
(Бета, 26.10.2022)
