Да ли би за државу било јефтиније да ослободи пореза маркете који донирају храну?
Данас 26.10.2022 | Марко Чоњагић

Отпад од хране и даље има највећи утицај на животну средину и климу јер представља додатни извор емисије гасова стаклене баште.
У Србији, према водичу који је објавио Налед у сарадњи са ГИЗ – ом, годишње се баци 247 хиљада тона хране, што износи 30-40 килограма по становнику, мада се верује да је тај број много већи с обзиром да се код нас и даље не раздваја отпад од хране од комуналног отпада. И даље се највећи отпад ствара у домаћинствима (42 одсто), затим у преради и производњи хране (39 одсто), угоститељски објеткти (14 одсто) и малопродаја и велепродаја (5 одсто). Око 80 одсто












